Отворите главни мени
Uticaj naspram izbora kod neuroekonomista [1]

Neuroekonomija je relativno nova interdisciplinarna oblast koja uključuje kognitivnu neuronauku, računarsku neuronauku, psihologiju i ekonomiju. [2] Neuroekonomisti na ovaj način objašnjavaju kako izgleda proces donošenja odluka kod potrošača. U tumačenju više različitih alternativa fokusira se na optimalnu moguću aktivnost.

Uticaj naspram izbora kod neuroekonomistaУреди

A. Neuroekonomisti se fokusiraju na model izbora, koji tumači kako se potrošači odnose na fenomen nagrađivanja, odnosno ogorčenja u situaciji izostanka prvog. Dijagram toka pokazuje četiri koraka koja su neophodna u procesu sačinjenja određenog izbora. Prvi korak predstavlja izbor kod oblikovanja i identifikacije odluke u svesti potrošača. Drugi korak čini vrednost potrošačevih izbora. Treći korak predstavlja selekciju između različitih izbora. Konačno, četvrti korak je procena finalizacije odluke potrošača.

B. Za razliku od ekonomista i neuroekonomista sa njihovim fokusom na izbor kod potrošača, marketing je više fokusiran na uticaj kod potrošača. Dijagram pokazuje efekte uticaja na ponašanje potrošača. Uticaj se može tumačiti kao razlika u preferencijalima kod osobe potrošača, bilo interno ili eksterno. To se kompleksnije može rastumačiti kroz vrednosti koje su date posredstvom sledećih teorija: Zakon obuhvatnosti, Aliestezija, Teorija izgleda, Varijacije u okviru Teorije portfolija i Teorija relativnog preferencijala.

Ostale kognitivne funkcije kao što su sećanja ili stečena iskustva su ključni za procesuiranje i evaluaciju benefita koje potrošač manifestuje kroz svoje ponašanje. Ponašanje kao posmatrana celina je spoj svih internih i eksternih preferencijala kod potrošača. Preferencijali kod potrošača utočište imaju u hedonističkom aspektu Teorije deficiteta.[3]

Donošenje odluka u neuroekonomijiУреди

Grupa istraživača je veoma precizno objasnila vezu između potrošačevog mozga, donošenja odluka i godina starosti.[4] Na ovaj način su neuroekonomisti napravili vidni progres u donošenju odluka kod potrošačevog neuralnog sistema i njegovog transmitera. Spomenuti autori su predložili model triadične spone između ekonomskog donošenja odluka, dopaminergetskog i serotonenergetskog, kao i faktora godina kod potrošača.

ReferenceУреди

  1. ^ Stern, Daniel B.; Viswanathan, Vijay; Zhang, Fengqing (Zoe); Calder, Bobby; Chamberlain, Laura; Lee, Nick; Livengood, Sherri; Mulhern, Frank J.; Raman, Kalyan (2015). „Redefining neuromarketing as an integrated science of influence”. Frontiers in Human Neuroscience. 8. ISSN 1662-5161. doi:10.3389/fnhum.2014.01073. Приступљено 30. 9. 2018. 
  2. ^ Meckl Sloan, Cynthia. „Neuroeconomics and Neuromarketing” (PDF). International Journal of Business Management and Economic Research. 6 (2): 133—136. 
  3. ^ Paulus, Martin P. (2007). „Decision-Making Dysfunctions in Psychiatry—Altered Homeostatic Processing?”. Science. 318 (5850): 602—606. ISSN 0036-8075. PMID 17962553. doi:10.1126/science.1142997. Приступљено 30. 9. 2018. 
  4. ^ Mohr, Peter N. C.; Li, Shu-Chen; Heekeren, Hauke R. (2010). „Neuroeconomics and aging: Neuromodulation of economic decision making in old age”. Neuroscience & Biobehavioral Reviews. Special Section: Dopaminergic Modulation of Lifespan Cognition. 34 (5): 678—688. ISSN 0149-7634. doi:10.1016/j.neubiorev.2009.05.010. Приступљено 30. 9. 2018. 

LiteraturaУреди