Отворите главни мени

Orthomolecular medicine[1][2] je forma komplementarne i alternativne medicine koja teži ka održavanju zdravlja, i sprečavanju ili tretiranju bolesti putem optimizacije nutricionog unosa i/ili propisivanja suplemenata.[3][4] Ovaj pristup se ponekad naziva megavitaminska terapija,[1][2] jer je ova praksa evoluirala iz, i u nekim slučajevima još uvek koristi, doze vitamina i minerala koje su mnogo veće od preporučenog referentnog dijetarnog unosa. Ortomolekularni praktikanti mogu da inkorporiraju varijetet drugih tretmantskih modaliteta u svoje pristupe, među kojima su dijetarna restrikcija, megadoze nevitaminskih nutrijenata, i regularni lekovi.[1][5] Proponenti ovog pristupa veruju da nivoi pojedinih supstanci koji nisu optimalni mogu da uzrokuju zdravstvene probleme dalekosežnije od jednostavne deficijencije, i vide njihovo balansiranje kao integralni deo zdravlja.[6]

Ortomolekularna medicina
Klasifikacija i spoljašnji resursi
MeSHD009974
Биолошки базирање алтернативе
и комплементарна терапија
- edit
NCCAM класификације
  1. Алтернативни медицински системи
  2. Интервенције ума и тела
  3. Биолошки базирана терапија
  4. Манипулативне методе
  5. Енергетска терапија
Види још

Termin „ortomolekularan“ je skovao Lajnus Poling. On znači „pravi molekuli u pravim količinama“" (orto je grčki termin za "pravi").[7] Fokus ortomolekularne medicine je na upotrebi neophodnih nutricionih molekula u odgovarajućim količinama za datu osobu. Proponenti[8] tvrde da su tretmani bazirani na individualnim biohemijama pacijenata.[9]

Kritičari opisuju neke aspekte ortomolekularne medicine kao prehrambenu modu ili nadrilekarstvo.[10][11][12] Postoje rezultati istraživanja koji sugeriraju da su pojedini nutricioni suplementi štetni,[13][14][15] pri čemu je nekoliko specifičnih vitaminskih terapija vezano za povećani rizik razvoja kancera, srčane bolesti, i smrti.[16][17][18]

Vidi jošУреди

ReferenceУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 Saul AW; Hoffer A (2008). Orthomolecular Medicine For Everyone: Megavitamin Therapeutics for Families and Physicians. Laguna Beach, California: Basic Health Publications. ISBN 978-1-59120-226-4. OCLC 232131968. OL 16944688M. 
  2. 2,0 2,1 McMichael AJ (1981). „Orthomolecular medicine and megavitamin therapy”. Med. J. Aust. 1 (1): 6—8. PMID 7207301. 
  3. ^ Hoffer A, Walker M (2000). Smart Nutrients. Avery. ISBN 978-0-89529-562-0. 
  4. ^ Skinner Patricia (2004). „Gale encyclopedia of alternative medicine: holistic medicine”. Thomson Gale. 
  5. ^ Braverman Eric (1979). „Orthomolecular Medicine and Megavitamin Therapy: Future and Philosophy” (PDF). Journal of Orthomolecular Medicine. 8 (4): 265. 
  6. ^ Singh S, Edzard E (2008). Trick or Treatment: The Undeniable Facts About Alternative Medicine. W. W. Norton & Company. стр. 320. ISBN 0393066616.  Текст „Norton ” игнорисан (помоћ)
  7. ^ Pauling L (1968). „Orthomolecular psychiatry. Varying the concentrations of substances normally present in the human body may control mental disease”. Science. 160 (3825): 265—71. Bibcode:1968Sci...160..265P. PMID 5641253. doi:10.1126/science.160.3825.265. 
  8. ^ Baumel Syd (2000). Dealing with depression naturally : complementary and alternative therapies for restoring emotional health (2nd изд.). Los Angeles: McGraw-Hill. ISBN 978-0-658-00291-5. OCLC 43641423. 
  9. ^ Williams RJ (1998). Biochemical individuality: the basis for the genetotrophic concept (2nd изд.). New Canaan, Connecticut: Keats. ISBN 978-0-87983-893-5. OCLC 38239195. 
  10. ^ Jarvis WT (1983). „Food faddism, cultism, and quackery”. Annu Rev Nutr. 3 (1): 35—52. PMID 6315036. doi:10.1146/annurev.nu.03.070183.000343. 
  11. ^ Jukes TH (1990). „Nutrition science from vitamins to molecular biology”. Annual Review of Nutrition. 10 (1): 1—20. PMID 2200458. doi:10.1146/annurev.nu.10.070190.000245.  A short summary is in the journal's preface.
  12. ^ Braganza SF, Ozuah PO (2005). „Fad therapies”. Pediatrics in Review. 26 (10): 371—376. PMID 16199591. doi:10.1542/pir.26-10-371. 
  13. ^ „NIH state-of-the-science conference statement on multivitamin/mineral supplements and chronic disease prevention”. NIH Consens State Sci Statements. 23 (2): 1—30. 2006. PMID 17332802. 
  14. ^ Huang HY; Caballero B; Chang S; et al. (2006). „The efficacy and safety of multivitamin and mineral supplement use to prevent cancer and chronic disease in adults: a systematic review for a National Institutes of Health state-of-the-science conference”. Ann Intern Med. 145 (5): 372—85. PMID 16880453. doi:10.1001/archinte.145.2.372. 
  15. ^ Bjelakovic G, Nikolova D, Gluud LL, Simonetti RG, Gluud C (2008). Bjelakovic G, ур. „Antioxidant supplements for prevention of mortality in healthy participants and patients with various diseases”. Cochrane Database of Systematic Reviews (2): CD007176. PMID 18425980. doi:10.1002/14651858.CD007176. 
  16. ^ Satia JA, Littman A, Slatore CG, Galanko JA, White E (2009). „Long-term Use of β-Carotene, Retinol, Lycopene, and Lutein Supplements and Lung Cancer Risk: Results From the VITamins And Lifestyle (VITAL) Study”. Am. J. Epidemiol. 169 (7): 815—28. PMC 2842198 . PMID 19208726. doi:10.1093/aje/kwn409. 
  17. ^ Brody, Jane (23. 3. 2009). „Extra Vitamin E: No Benefit, Maybe Harm”. New York Times. Приступљено 24. 3. 2009. 
  18. ^ „High dose vitamin E death warning”. BBC. 11. 11. 2004. Приступљено 24. 3. 2009. 

LiteraturaУреди

  • Baumel Syd (2000). Dealing with depression naturally : complementary and alternative therapies for restoring emotional health (2nd изд.). Los Angeles: McGraw-Hill. ISBN 978-0-658-00291-5. OCLC 43641423. 
  • Hoffer A, Walker M (2000). Smart Nutrients. Avery. ISBN 978-0-89529-562-0. 

PodrškaУреди

  • Williams Roger John; Kalita Dwight K (1979). A Physician's handbook on orthomolecular medicine (Health science изд.). New Canaan, Connecticut: Keats Publishing. ISBN 978-0-87983-199-8. OCLC 6006241. 
  • Huemer Richard P, ур. (1986). The Roots of molecular medicine : a tribute to Linus Pauling. W. H. Freeman. стр. 290pp. ISBN 978-0-7167-1761-4. OCLC 13009998. »Based on a collection of papers presented at a symposium of the Orthomolecular Medical Society in San Francisco, May 7–8, 1983, with revisions and additional papers.« 
  • Pauling Linus (1986). How to live longer and feel better. W. H. Freeman. стр. 322pp. ISBN 978-0-380-70289-3. OCLC 12722295. 
  • Hoffer Abram; Walker Morton (1998). Putting it all together : the new othomolecular nutrition (Revised изд.). McGraw-Hill. ISBN 978-0-87983-633-7. OCLC 34515814. 
  • Hoffer Abram; with Pauling Linus (2004). Healing cancer : complementary vitamin & drug treatments. Toronto: Canadian College of Naturopathic Medicine. ISBN 978-1-897025-11-6. OCLC 56682217. 
  • Moss Ralph W (2000). Antioxidants against cancer. Brooklyn: Equinox Press. ISBN 978-1-881025-28-3. OCLC 42786370. 
  • Pizzorno Joseph E Jr; Murray Michael T (2005). Textbook of natural medicine (Third изд.). Edinburgh: Churchill Livingstone. стр. 2368. ISBN 978-0-443-07300-7. OCLC 61878655. 

KritikaУреди

  • Barrett Stephen (1980). The health robbers : how to protect your money and your life (Second изд.). Philadelphia: G. F. Stickley. стр. 52. ISBN 978-0-89313-023-7. OCLC 6994138. 
  • Cassileth Barrie R (1998). Alternative medicine handbook: the complete reference guide to alternative and complementary therapies. New York: W.W. Norton. ISBN 978-0-393-04566-6. OCLC 36727947. 
  • Bender David A (2003). Nutritional biochemistry of the vitamins (Second изд.). Cambridge; New York: Cambridge University Press. стр. 230. ISBN 978-0-521-80388-5. OCLC 50948594. 
  • Gratzer Walter B (2005). Terrors of the table : the curious history of nutrition. Oxford; New York: Oxford University Press. стр. 210. ISBN 978-0-19-280661-1. OCLC 60837725. 
  • Saul AW; Hoffer A (2008). Orthomolecular Medicine For Everyone: Megavitamin Therapeutics for Families and Physicians. Laguna Beach, California: Basic Health Publications. ISBN 978-1-59120-226-4. OCLC 232131968. OL 16944688M. 
  • Singh S, Edzard E (2008). Trick or Treatment: The Undeniable Facts About Alternative Medicine. W. W. Norton & Company. стр. 320. ISBN 0393066616. 

Spoljašnje vezeУреди