Ozlede

Ozlede su nespecifične mehaničke povrede, na osnovu čijih se karakteristika ne može utvrditi kojom vrstom mehaničkog oruđa su nanesene^[1]^[2]. Ozlede se mogu javiti i u sklopu drugih povreda (asfiktičkih, hemijskih, fizičkih), a mogu biti i morboznog porekla. Ozlede su: krvni podliv, krvni izliv, oguljotina, nagnječina, rascep, prodor, proboj, provala, prelom, iščašenje, razorina i raskomadina)

Krvni podliv

Krvni podliv — (lat. haematoma) je česta pojava kod nagnječenja nastalih u rastresitom tkivu, u kome istekla krv iz oštećenih krvnih sudova formira šupljinu ispunjenu krvlju (hematom). Krvni podlivi u predelu seroznih opni (lat. suguillatio) ili sluzokože (lat. suffusio), takođe su prisutni kod nagnječina

Bubrežni hematomi
Hemtomi sedalnog predela nakon premlaćivanja od strane policije
Hematom na palcu

Razvoj i napredovanje intramuskularnog krvnog podliva (hematoma) na mišiću vastus lateralis u periodu od 6 do 86 sati nakon traume

Krvni izliv

Krvni izliv je krvarenje kod koga krv iz oštećenog krvnog suda slobodno ističe u spoljašnju sredinu (spoljašnji krvni izliv) ili neku od telesnih odnosno organskih duplji (unutrašnji krvni izliv – hemotoraks, hemoperikard, hemoperitoneum, epiduralni i subduralni krvni izliv i dr.).

U mnogim slučajevima postoji kombinacija spoljašnjeg i unutrašnjeg krvnog izliva. Veliki gubitak krvi (iskrvarenje) ili pritisak izlivene krvi na neki vitalni organ (npr srce – tamponada srca), može biti uzrok iznenadne smrti.

Hemotoraks
Obilna hemoragična perikardijalna efuzija
Intraparenhimalno krvarenje u mozgu (bela zona označena donjom strelicom) s pratećim edemom (tamna zona koja je okružuje).

Oguljotina

Oguljotina, abrazija (лат. abrasio) ili ekskorijacija kože (лат. excoriatio cutis) je povreda kože nastala kosim povlačenjem tupog-tvrdog sredstva po koži pri kome dolazi do ljuštenja slojeva ili čitave natkožice od kožice, ili sluzokože, uključujuči i odljuštenje nadsluznice. Najčešće je posledica bilo dejstva tupine mehaničkog oruđa (posebno ako je ono sa hrapavom površinom) ili pada na hrapavu površinu.

Posebna vrsta oguljotine je oogrebotina ili linearna vrsta oguljotine, nasatala grebanjem - sopstvenim noktima ili noktima druge osobe, kandžama životinja ili drugim nazubljenim predmetima.

Faze u zarastanju oguljotine
32 minuta nakon povrede
16 časova i 45 minuta nakon povrede
1 dan 19 časova 32 minuta nakon povrede
2 dana 22 časa 12 minuta nakon povrede
12 dana 23 časa 24 minuta nakon povrede
13 dana 15 časova 30 minuta nakon povrede
17 dana 11 časova 30 minuta nakon povrede
18 dana 11 časova 43 minuta nakon povrede
21 dan 18 časova 21 minuta nakon povrede
30 dana 4 časa 43 minuta nakon povred

Nagnječina

Nagnječina — (lat. v. contusum) je vrsta povrede nanetna tupim predmetom (oruđem) ili padom na čvrstu podlogu. Nagnječina najčešće predstavlja kombinaciju krvnog podliva s delimičnim oštećenjem epiderma.

Neke od nagnječina sa krvnim podlivom

Ubodina

ubodina, racep, prodor, proboj, provala je vrsta rane nastala dejstvom šiljka mehaničkog oruđa.

Deo oružja kojim se može naneti ubodina

Ubodine viđene okom umetnika

Razorina i raskomadina

Za epidemiologiju su najznačajnije razorine i raskomadine ljudi u vidu ujeda životinja kao što su: vuk, lisica, domaći pas, domaća mačka, divlja mačka, kuna, lasica, divlja i domaća svinja, govedo i slepi miš. Ove životinje mogu biti izvori, a njihov ujed, odnosno pljuvačka, put prenošenja virusa besnila na ljude.^[3]

Prelom kosti

Prelom — (lat. fractura) je udružena mehanička ozleda koja se karakteriše oštećenjem mekih tkiva, prekidom kontinuiteta kosti ili hrskavice koji nastaje delovanjem spoljašnje sile, dovoljno jaka da nadjača nivo fiziološke elastičnosti kosti ili hrskavice. Prelomi mogu nastati kao posledica ozlede ili kao posledica raznih oboljenja povezanih sa promenama u strukturi i karakteristikama koštanog tkiva.


Prelom butne kosti	Višestruki prelom kostiju potkolenice	Spiralni prelom nadlaktice

Iščašenje

Iščašenje zgloba — (lat. luxatio) je gubitak međusobnog kontakta između dve zglobne površine. Nakon iščašenja pogođeni zglob, odnosno delovi tela oko njega su nepokretni, deformisani i u abnormalnom položaju. Ako su dve zglobne površine nakon njihovog pomeranja u delimičnom kontaktu onda, takvo stanje (povredu) nazivamo subluksacija (lat. subluxatio).

Primeri iščašenja kao posledica povreda
Povredom izazvano iščašenje zgloba prsta
Iščašenje zgloba nakon pada sa bicikla
Povredom izazvano iščašenje kolenog zgloba

Uganuće

Uganuće (lat. dystorsio) je istezanje tkiva praćeno potpunim ili delimičnim prekidom ligamenata i zglobne čaure, najčešće nastalo iznenadnim nefiziološkim pokretima u zglobu.

Primeri uganuća zglobova

Ostale vrste ozleda

Ozlede mogu biti izazvane i drugim sredstavima, a ne samo mehaničkom silom (npr. oguljotine nastale dejstvom korozivnih otrova), a mogu nastati i pojedinim bolestima (npr. oguljotine nastale u sklopu nekih kožnih oboljenja, krvni podlivi kod hemofilije ili leukemije itd.)

Ozlede nastale korozivnim otrovom

Izvori

^ Лукић М, Пејаковић С. Судска медицина. Београд: Привредно-финансијски водич, 1975.
^ Ћерамилац А. Општа и специјална патологија механичке трауме. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1986.
^ Cvetković, A. (2016). „Neke karakteristike ozleda ljudi od životinja u pirotskom okrugu od 2006. do 2015. godine”. Zdravstvena zaštita. 45 (4): 15—19. .

Spoljašnje veze

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).

[1] Лукић М, Пејаковић С. Судска медицина. Београд: Привредно-финансијски водич, 1975.

[2] Ћерамилац А. Општа и специјална патологија механичке трауме. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1986.

[3] Cvetković, A. (2016). „Neke karakteristike ozleda ljudi od životinja u pirotskom okrugu od 2006. do 2015. godine”. Zdravstvena zaštita. 45 (4): 15—19. .

[1]

[2]

[3]