Ozlede su nespecifične mehaničke povrede, na osnovu čijih se karakteristika ne može utvrditi kojom vrstom mehaničkog oruđa su nanesene [1][2]. Ozlede se mogu javiti i u sklopu drugih povreda (asfiktičkih, hemijskih, fizičkih), a mogu biti i morboznog porekla. Ozlede su: krvni podliv, krvni izliv, oguljotina, nagnječina, rascep, prodor, proboj, provala, prelom, iščašenje, razorina i raskomadina)

Proces zarastanje površinskih ozleda

Krvni podliv уреди

Krvni podliv — (lat. haematoma) je česta pojava kod nagnječenja nastalih u rastresitom tkivu, u kome istekla krv iz oštećenih krvnih sudova formira šupljinu ispunjenu krvlju (hematom). Krvni podlivi u predelu seroznih opni (lat. suguillatio) ili sluzokože (lat. suffusio), takođe su prisutni kod nagnječina

 
Razvoj i napredovanje intramuskularnog krvnog podliva (hematoma) na mišiću vastus lateralis u periodu od 6 do 86 sati nakon traume

Krvni izliv уреди

Krvni izliv je krvarenje kod koga krv iz oštećenog krvnog suda slobodno ističe u spoljašnju sredinu (spoljašnji krvni izliv) ili neku od telesnih odnosno organskih duplji (unutrašnji krvni izliv – hemotoraks, hemoperikard, hemoperitoneum, epiduralni i subduralni krvni izliv i dr.).

U mnogim slučajevima postoji kombinacija spoljašnjeg i unutrašnjeg krvnog izliva. Veliki gubitak krvi (iskrvarenje) ili pritisak izlivene krvi na neki vitalni organ (npr srce – tamponada srca), može biti uzrok iznenadne smrti.

Oguljotin уреди

Oguljotina (lat. abrasio)

Nagnječina уреди

Nagnječina — (lat. v. contusum) je vrsta povrede nanetna tupim predmetom (oruđem) ili padom na čvrstu podlogu. Nagnječina najčešće predstavlja kombinaciju krvnog podliva s delimičnim oštećenjem epiderma.

Ubodina уреди

ubodina, racep, prodor, proboj, provala je vrsta rane nastala dejstvom šiljka mehaničkog oruđa.

Razorina i raskomadina уреди

Za epidemiologiju su najznačajnije razorine i raskomadine ljudi u vidu ujeda životinja kao što su: vuk, lisica, domaći pas, domaća mačka, divlja mačka, kuna, lasica, divlja i domaća svinja, govedo i slepi miš. Ove životinje mogu biti izvori, a njihov ujed, odnosno pljuvačka, put prenošenja virusa besnila na ljude.[3]

Prelom kosti уреди

Prelom — (lat. fractura)

 
Prelom butne kosti
Višestruki prelom kostiju potkolenice
Spiralni prelom nadlaktice
     

Iščašenje уреди

Iščašenje zgloba — (lat. luxatio) je gubitak međusobnog kontakta između dve zglobne površine. Nakon iščašenja pogođeni zglob, odnosno delovi tela oko njega su nepokretni, deformisani i u abnormalnom položaju. Ako su dve zglobne površine nakon njihovog pomeranja u delimičnom kontaktu onda, takvo stanje (povredu) nazivamo subluksacija (lat. subluxatio).

Uganuće уреди

Uganuće (lat. dystorsio) je istezanje tkiva praćeno potpunim ili delimičnim prekidom ligamenata i zglobne čaure, najčešće nastalo iznenadnim nefiziološkim pokretima u zglobu.

Ostale vrste ozleda уреди

Ozlede mogu biti izazvane i drugim sredstavima, a ne samo mehaničkom silom (npr. oguljotine nastale dejstvom korozivnih otrova), a mogu nastati i pojedinim bolestima (npr. oguljotine nastale u sklopu nekih kožnih oboljenja, krvni podlivi kod hemofilije ili leukemije itd.)

Izvori уреди

  1. ^ Лукић М, Пејаковић С. Судска медицина. Београд: Привредно-финансијски водич, 1975.
  2. ^ Ћерамилац А. Општа и специјална патологија механичке трауме. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1986.
  3. ^ Cvetković A. Neke karakteristike ozleda ljudi od životinja u pirotskom okrugu od 2006. do 2015. godine. Zdravstvena zaštita 2016;45(4):15-19.

Spoljašnje veze уреди

 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).