Википедија

Šizoafektivni poremećaj

(преусмерено са Schizoaffective disorder)

Šizoafektivni poremećaj (SZA, SZD) je mentalni poremećaj koji karakterišu abnormalni misaoni procesi i nestabilno raspoloženje.[4][5] Ova dijagnoza zahteva simptome šizofrenije (psihoze) i poremećaja raspoloženja: ili bipolarni poremećaj ili depresiju.[4][5] Glavni kriterijum je prisustvo psihotičnih simptoma najmanje dve nedelje bez ikakvih simptoma raspoloženja.[5] Šizoafektivni poremećaj se često može pogrešno dijagnozirati[5] kada tačna dijagnoza može biti psihotična depresija, bipolarni I poremećaj, šizofreniformni poremećaj ili šizofrenija. Ovo je problem jer se lečenje i prognoza u velikoj meri razlikuju za većinu ovih dijagnoza. Mnogi ljudi sa šizoafektivnim poremećajem imaju druge mentalne poremećaje, uključujući poremećaje anksioznosti.[5][6]

Šizoafektivni poremećaj
Specijalnostipsihijatrija
Simptomi
Komplikacije
  • povreda sebe ili drugih, društvena izolacija, kognitivni problemi
Vreme pojave16–30 godina
Tipovi
  • bipolarni tip[1]
  • depresivni tip[2]
  • mešoviti tip (uključuje i depresivne i bipolarne simptome)
UzrociNepoznati[3]
Faktori rizika
  • Genetika
  • hemija mozga i struktura stresa
  • upotreba lekova[3]
Dijagnostički metodPsihijatrijska procena
Slična oboljenja
  • Psihotična depresija
  • bipolarni poremećaj sa psihotičnim karakteristikama
  • šizofreniformni poremećaj
  • šizofrenija
Lekovi
PrognozaZavisi od pojedinca, odgovora na lekove i dostupne terapeutske podrške
Frekvencija0,3%

Postoje tri oblika šizoafektivnog poremećaja: bipolarni (ili manični) tip (označen simptomima šizofrenije i manije), depresivni tip (obeležen simptomima šizofrenije i depresije) i mešoviti tip (obeležen simptomima šizofrenije, depresije i manije).[4][5][7] Uobičajeni simptomi uključuju halucinacije, zablude i neorganizovan govor i razmišljanje.[8] Slušne halucinacije, ili „slušanje glasova“, su najčešće.[9][10] Početak simptoma obično počinje u adolescenciji ili mladom odraslom dobu.[11] Na skali rangiranja progresije simptoma u vezi sa šizofreničnim spektrom, šizoafektivni poremećaj spada između poremećaja raspoloženja i šizofrenije u pogledu težine.[12]

Genetika (istražena u oblasti genomike); problemi sa neuronskim kolima; hronični rani, i hronični ili kratkoročni trenutni stres životne sredine izgledaju kao važni uzročni faktori.[13][14][15] Nije pronađen nijedan izolovani organski uzrok, ali postoje opsežni dokazi o abnormalnostima u metabolizmu tetrahidrobiopterina (BH4), dopamina i glutaminske kiseline kod ljudi sa šizofrenijom, psihotičnim poremećajima raspoloženja i šizoafektivnim poremećajem.[16]

Dok je dijagnoza šizoafektivnog poremećaja retka, 0,3% u opštoj populaciji,[17] smatra se uobičajenom dijagnozom među psihijatrijskim poremećajima.[18] Dijagnoza šizoafektivnog poremećaja zasniva se na kriterijumima DSM-5, koji se uglavnom sastoje od prisustva simptoma šizofrenije, manije i depresije, i vremenskih odnosa između njih.

Glavni trenutni tretman su antipsihotični lekovi u kombinaciji sa jednim ili oba stabilizatora raspoloženja i antidepresiva. Neki istraživači su zabrinuti da antidepresivi mogu povećati psihozu, maniju i dugotrajne epizode raspoloženja u poremećaju. Kada postoji rizik za sebe ili druge, obično na početku lečenja, hospitalizacija može biti neophodna.[19] Psihijatrijska rehabilitacija, psihoterapija i profesionalna rehabilitacija su veoma važni za oporavak više psihosocijalne funkcije. Kao grupa, ljudi sa dijagnozom šizoafektivnog poremećaja prema kriterijumima DSM-IV i ICD-10 (koji su od tada ažurirani) imaju bolji ishod,[4][5] ali imaju promenljive individualne psihosocijalne funkcionalne ishode u poređenju sa osobama sa poremećajima raspoloženja, od goreg ka istom.[5][20] Ishodi za osobe sa DSM-5 dijagnoziranim šizoafektivnim poremećajem zavise od podataka iz prospektivnih kohortnih studija, koje još nisu završene.[5] DSM-5 dijagnoza je ažurirana jer su kriterijumi DSM-IV doveli do prekomerne upotrebe dijagnoze;[19] to jest, kriterijumi DSM-IV su doveli do toga da je mnogim pacijentima pogrešno dijagnoziran poremećaj. Procene prevalencije DSM-IV bile su manje od jednog procenta populacije, u rasponu od 0,5–0,8 procenata;[21] novije procene prevalencije DSM-5 još uvek nisu dostupne.

Reference

уреди
  1. ^ „Schizoaffective disorder, bipolar type”. www.icd10data.com. 
  2. ^ „Schizoaffective disorder, depressive type”. www.icd10data.com. 
  3. ^ а б „Schizoaffective Disorder Overview – Causes”. www.nami.org. 
  4. ^ а б в г „F25 Schizoaffective disorders”. ICD-10 Version:2010. World Health Organization. 
  5. ^ а б в г д ђ е ж з Malaspina D, Owen MJ, Heckers S, Tandon R, Trump D, Schultz S, Barch DM, Gaebel W, Gur RE, Tsuang M, Van Os J, Carpenter W (мај 2013). „Schizoaffective disorder in the DSM-5”. Schizophrenia Research. 150 (1): 21—5. PMID 23707642. S2CID 14770729. doi:10.1016/j.schres.2013.04.026. 
  6. ^ Kaplan, HI; Saddock, VA (2007). Synopsis of Psychiatry. New York: Lippincott, Williams & Wilkins. ISBN 978-0-7817-7327-0. 
  7. ^ „Schizoaffective disorder”. Royal College of Psychiatrists (на језику: енглески). Приступљено 2022-09-30. 
  8. ^ Brannon, Guy E; Bienenfeld, David; Talavera, Francisco (9. 9. 2013). „Schizoaffective Disorder”. Medscape Drugs & Diseases. WebMD. 
  9. ^ Martin LF, Hall MH, Ross RG, Zerbe G, Freedman R, Olincy A (децембар 2007). „Physiology of schizophrenia, bipolar disorder, and schizoaffective disorder”. The American Journal of Psychiatry. 164 (12): 1900—6. PMID 18056246. doi:10.1176/appi.ajp.2007.06010017. 
  10. ^ Startup H, Freeman D, Garety PA (19. 6. 2006). „Persecutory delusions and catastrophic worry in psychosis: developing the understanding of delusion distress and persistence”. Behaviour Research and Therapy. 45 (3): 523—537. PMID 16782048. doi:10.1016/j.brat.2006.04.006. 
  11. ^ „Schizoaffective Disorder in Children and Adolescents”. www.mindyra.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-09-30. 
  12. ^ Vardaxi, Chrysoula Ch.; Gonda, Xenia; Fountoulakis, Konstantinos N. (2018-02-01). „Life events in schizoaffective disorder: A systematic review”. Journal of Affective Disorders (на језику: енглески). 227: 563—570. ISSN 0165-0327. PMID 29172048. doi:10.1016/j.jad.2017.11.076. 
  13. ^ Kempf, L. (11. 7. 2009). „Mood disorder with psychotic features, schizoaffective disorder, and schizophrenia with mood features: Trouble at the borders”. International Review of Psychiatry. 17 (1): 9—19. PMID 16194767. S2CID 21422704. doi:10.1080/09540260500064959 — преко Taylor & Francis. 
  14. ^ American Psychiatric Association (2013). Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders (на језику: енглески) (Fifth изд.). Arlington, VA: American Psychiatric Publishing. ISBN 9780890425558. 
  15. ^ Munk Laursen, Thomas (16. 6. 2009). „Bipolar Disorder, Schizoaffective Disorder, and Schizophrenia Overlap: A New Comorbidity Index”. The Journal of Clinical Psychiatry. 70 (10) — преко Psychiatrist.com. 
  16. ^ Archibald, Luke (20. 12. 2019). „Alcohol Use Disorder and Schizophrenia or Schizoaffective Disorder”. Alcohol Research: Current Reviews. 40 (1). PMC 6927747  . PMID 31886105. doi:10.35946/arcr.v40.1.06 — преко NIH. 
  17. ^ Marneros, Andreas (30. 6. 2012). „Schizoaffective Disorder”. Korean Journal of Schizophrenia Research. 15 (1): 5—12. doi:10.16946/kjsr.2012.15.1.5   — преко KoreaMed Synapse. 
  18. ^ Joshi, Kruti; Lin, Jay; Lingohr-Smith, Melissa; Fu, Dong-Jing; Muser, Erik (октобар 2016). „Treatment Patterns and Antipsychotic Medication Adherence Among Commercially Insured Patients With Schizoaffective Disorder in the United States”. Journal of Clinical Psychopharmacology (на језику: енглески). 36 (5): 429—435. ISSN 0271-0749. PMC 5017269  . PMID 27525965. doi:10.1097/JCP.0000000000000549. 
  19. ^ а б Becker, T.; Kilian, R. (2006). „Psychiatric services for people with severe mental illness across western Europe: what can be generalized from current knowledge about differences in provision, costs and outcomes of mental health care?”. Acta Psychiatrica Scandinavica Supplementum. 113 (429): 9—16. PMID 16445476. S2CID 34615961. doi:10.1111/j.1600-0447.2005.00711.x. 
  20. ^ Jäger M, Bottlender R, Strauss A, Möller HJ (2004). „Fifteen-year follow-up of ICD-10 schizoaffective disorders compared with schizophrenia and affective disorders”. Acta Psychiatrica Scandinavica. 109 (1): 30—7. PMID 14674956. S2CID 43303750. doi:10.1111/j.0001-690x.2004.00208.x. 
  21. ^ Jeffrey, Susan (26. 5. 2009). „APA 2009: DSM on Track for 2012, But Difficult Decisions Lie Ahead”. Medscape Medical News. WebMD. Приступљено 3. 8. 2009. 

Literatura

уреди
  • Moore, D.P.; Jefferson, J.W. (2004). Handbook of medical psychiatry (2nd изд.). Philadelphia: Elsevier/Mosby. стр. 126—127. ISBN 978-0-323-02911-7. 
  • Goetzt, C.G. (2003). Textbook of clinical neurology (2nd изд.). Philadelphia: W.B. Saunders. стр. 48. ISBN 978-0-7216-3800-3. 

Spoljašnje veze

уреди
Klasifikacija
Spoljašnji resursi
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Šizoafektivni_poremećaj&oldid=28311798”