Siva masa ili siva materija (lat. substantia grisea) glavna je komponenta centralnog nervnog sistema, koja se sastoji od tela neuronskih ćelija, neuropila (dendriti i demijelinizovani aksoni), glijalnih ćelija (astroglija i oligodendrocita) i kapilara. Siva materija se razlikuje od bele materije po tome što siva materija sadrži brojna ćelijska tela i relativno malo mijelinizovanih aksona, dok se bela materija sastoji uglavnom od dugačkih mijelinizovanih aksona i sadrži relativno vrlo malo ćelijskih tela.[1] Razlika u boji nastaje uglavnom zbog beline mijelina. U živom tkivu siva materija zapravo ima veoma svetlo sivu boje sa žućkastim ili ružičastim tonom koje stvaraju krvne kapilare i tela neuronskih ćelija.[2]

Siva masa
Formiranje kičmenog živca iz leđnog i ventralnog korena (siva materija označena u centru desno)
Mikrografija pokazuje sivu materiju s karakterističnim telima neuronskih ćelija (desni deo slike - tamno ružičasto), i bele materije sa svojim karakterističnim fino mrežastim izgledom (levi deo slike – svetlo ružičasto). HPS bojenje.
Detalji
LatinskiSubstantia grisea
Pokazatelji
KodA14.1.00.002
Dorlands
/Elsevier
Gray matter
TAA14.1.00.002
A14.1.02.020
A14.1.04.201
A14.1.05.201
A14.1.05.401
A14.1.06.301
FMA67242
Anatomska terminologija

Siva materija sadrži većinu tela neuronskih ćelija mozga. Siva masa obuhvata regione mozga koji su uključeni u kontrolu mišića, senzornu percepciju kao što su vid i sluh, memorija, emocije, govor, odlučivanje, te samokontrola. Dok 20% ukupne telesne potrošnje količine kiseonika odlazi na mozak, 95% od toga troši se upravo u sivoj materiji.[3]

Distribucija

уреди

Siva materija se distribuira na površini hemisfera velikog mozga (cerebralni korteks) i malog mozga (cerebelarni korteks), kao i u dubinama mozga (talamus; hipotalamus, subtalamus, bazalni gangliji - putamen, globus pallidus, nucleus accumbens; septalne jezgre), cerebelarne jezgre (duboke cerebelarne jezgre - nucleus dentatus, nucleus globosus, nucleus emboliformis, nucleus fastigii), moždanog stabla (supstantia nigra, nucleus ruber, nucleus olivarius, jezgre kranijalnih nerava) i spinalne sive mase (prednji rog , lateralni rog , stražnji rog). Siva materija prolazi razvoj i rast kroz detinjstvo i adolescenciju.[4]

Istraživanja

уреди

Zapremina i kognicija kod starijih ljudi

уреди

Pronađene su značajne pozitivne korelacije između zapremine sive materije kod starijih osoba te mera semantičkog i kratkoročnog pamćenja. Nije pronađena značajna korelacija s zapremine bele materije. Ovi rezultati ukazuju na to da se individualna varijabilnost specifičnih kognitivnih funkcija koje su relativno dobro očuvane u starosti može objasniti varijabilnošću zapremine sive materije kod zdravih starijih ispitanika.[5]

Povezanost zapremina s bipolarnim poremećajem

уреди

Neke strukturne razlike u sivoj materiji mogu biti povezane sa psihijatrijskim poremećajima. Nije pronađena razlika u zapremini sive materije celog mozga između ispitanika sa bipolarnim poremećajem tipa I i zdravih ispitanika. Ispitanici s bipolarnim poremećajem tipa I imali su manje zapremine levog donjeg parijetalnog lobula, desnog gornjeg temporalnog girusa, srednjeg desnog frontalnoga girusa, te levog caudatusa. Samo je zapremina desnog srednjeg frontalnoga girusa u korelaciji s trajanjem bolesti i brojem epizoda u pacijenata.[6]

Efekti pušenja

уреди

Stariji pušači gube sivu materiju i kognitivne funkcije u većoj meri nego nepušači. Hronični pušači koji prestanu pušti tokom ispitivanja izgubili su manje moždanih ćelija i zadržali bolju intelektualnu funkciju od onih koji su nastavili da puše.[7]

Efekti zlostavljanja dece

уреди

Adolescenti koji su bili izloženi zlostavljanju i zanemarivanju čini se da imaju smanjenu količinu sive materije u prefrontalnom korteksu.[8]

Dodatne slike

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Purves, Dale; George J. Augustine; Fitzpatrick, David; William C. Hall; Anthony-Samuel LaMantia; James O. McNamara; Leonard E. White (2008). Neuroscience (4th изд.). Sinauer Associates. стр. 15–16. ISBN 978-0-87893-697-7. 
  2. ^ Kolb & Whishaw: Fundamentals of Human Neuropsychology. 2003. стр. 49.
  3. ^ Miller, A. K. H.; Alston, Corsellis (2008-06-28). „VARIATION WITH AGE IN THE VOLUMES OF GREY AND WHITE MATTER IN THE CEREBRAL HEMISPHERES OF MAN: MEASUREMENTS WITH AN IMAGE ANALYSER”. Neuropathology and Applied Neurobiology. 6 (2): 119—132. PMID 7374914. doi:10.1111/j.1365-2990.1980.tb00283.x. 
  4. ^ Sowell, Elizabeth; Thompson Tessner, Toga (2001-11-15). „Mapping Continued Brain Growth and Gray Matter Density Reduction in Dorsal Frontal Cortex: Inverse Relationships during Postadolescent Brain Maturation”. The Journal of Neuroscience. 
  5. ^ Taki, Y.; Kinomura, S.; Sato, K.; Goto, R.; Wu, K.; Kawashima, R.; Fukuda, H. „Correlation between gray/white matter volume and cognition in healthy elderly people.”. Brain and Cognition. Приступљено 21. 04. 2011. 
  6. ^ Li, M.; Cui, L.; Deng, W.; Ma, X.; Huang, C.; Jiang, L.; Li, T. „Voxel-based morphometric analysis on the volume of gray matter in bipolar I disorder”. Psychiatry Research: Neuroimaging. Приступљено 21. 04. 2011. 
  7. ^ Almeida, Osvaldo. „Smoking causes brain cell loss and cognitive decline”. NeuroImage. Приступљено 21. 04. 2011. 
  8. ^ http://news.yale.edu/2011/12/05/past-abuse-leads-loss-grey-matter-brains-adolescents-0[мртва веза]