Википедија

Zvezdana asocijacija

(преусмерено са Stellar association)

Zvezdana asocijacija je vrlo rastresito zvezdano jato, labavije i od otvorenih i od globularnih jata. Asocijacije zvezda obično sadrže od 10 do 100 ili više zvezda. Te zvezde dele zajedničko poreklo, ali su postale gravitaciono nevezane i još uvek se zajedno kreću kroz svemir. Asocijacije se prvenstveno identifikuju po zajedničkim vektorima kretanja i starosti. Identifikacija po hemijskom sastavu takođe se koristi za faktor članstva u asocijacijama.

Obližnje zvezdane asocijacije i pokretne grupe. Zeleni krst u sredini pokazuje položaj Sunca.
Pogled izbliza na Orionov krak,[1][2] sa glavnim zvezdanim asocijacijama (žuta), maglinama (crveno) i tamnim maglinama (sivo) oko Lokalnog mehurića.[3]
Glavne asocijacije galaktičke ravni na noćnom nebu

Asocijacije zvezda prvi je otkrio sovetski jermenski astronom Viktor Ambarcumijan 1947. godine.[4][5][6] Konvencionalni naziv za asocijaciju koristi imena ili skraćenice sazvežđa (ili konstelacija) u kojem se nalazi; tip asocijacije i, ponekad, numerički identifikator.

Tipovi уреди

Viktor Ambarcumijan je prvo kategorisao zvezdane asocijacije u dve grupe, OB i T, na osnovu svojstava njihovih zvezda.[5] Treću kategoriju, R, kasnije je predložio Sidni van den Berg za asocijacije koje osvetljavaju refleksione magline.[7]

Asocijacije OB, T i R čine kontinuum mladih zvezdanih grupa. Ali trenutno je neizvesno da li su one evolutivni niz ili predstavljaju neki drugi faktor na delu.[8] Neke grupe takođe prikazuju svojstva OB i T asocijacija, tako da kategorizacija nije uvek jasna.

OB asocijacije уреди

Mlade asocijacije sadrže 10–100 masivnih zvezda spektralne klase O i B i poznate su kao OB asocijacije. Veruje se da se oni formiraju u istoj maloj zapremini unutar džinovskog molekularnog oblaka. Jednom kada se prašina i gas iz okoline raziđu, preostale zvezde se razdvajaju i počinju da se razilaze.[9] Veruje se da je većina svih zvezda u Mlečnom putu nastala u OB asocijacijama.[9]

Zvezde O klase su kratkog veka, koji se okončava u vidu supernova nakon oko milion godina. Kao rezultat toga, OB asocijacije uglavnom imaju samo nekoliko miliona godina ili manje. Zvezde O-B u asocijaciji sagore svo svoje gorivo u roku od 10 miliona godina. (Uporedite ovo sa trenutnom starosti Sunca od oko 5 milijardi godina.)

Satelit Hiparkos je izvršio merenja koja su pronašla desetak OB asocijacija unutar 650 parseka od Sunca.[10] Najbliža OB asocijacija je Škorpija–Kentaur, koje se nalazi oko 400 svetlosnih godina od Sunca.[11]

OB asocijacije su takođe pronađene u Velikom magelanskom oblaku i galaksiji Andromeda. Ove asocijacije mogu biti prilično oskudne, prečnika 1.500 svetlosnih godina.[12]

T asocijacije уреди

Mlade zvezdane grupe mogu sadržati brojne infantne zvezde T Tavri tipa, koje su još uvek u procesu ulaska u glavni niz. Ove retke populacije od do hiljadu T Tavri zvezda poznate su kao T asocijacije. Najbliži primer je Bik-Kočijaš T asocijacija (Tau-Aur T asocijacija), smeštena na udaljenosti od 140 parseka od Sunca.[13] Ostali primeri T udruženja uključuju R Кorona Australis T asocijaciju, Lupus T asocijaciju, Kamaleon T asocijaciju i Velorum T asocijaciju. T asocijacije se često nalaze u blizini molekularnog oblaka od kojeg su nastale. Neke, ali ne sve, uključuju zvezde klase O-B. Sveukupno gledano, karakteristike članova pokretnih grupa: imaju istu starost i poreklo, isti hemijski sastav i imaju istu amplitudu i smer u svom vektoru brzine.

R asocijacije уреди

Asocijacije zvezda koje osvetljavaju refleksione magline nazivaju se R asocijacijama. Ovo ime je predložio Sidnei van den Berg nakon što je otkrio da su zvezde u ovim maglinama imale neujednačenu raspodelu.[7] Ove mlade zvezdane grupacije sadrže zvezde glavnog niza koje nisu dovoljno masivne da bi rasejale međuzvezdane oblake u kojima su nastale.[8] Ovo omogućava da svojstva okolnog tamnog oblaka ispitaju astronomi. Pošto su R-asocijacije obilnije od OB asocijacija, mogu se koristiti za traženje strukture galaktičkih spiralnih krakova.[14] Primer R-asocijacije je Monoceros R2, koji se nalazi 830 ± 50 parseka od Sunca.[8]

Poznate asocijacije уреди

Pokretna grupa Veliki medved jedan je primer zvezdane asocijacije. (Osim α Velikog medveda i η Velikog medveda, sve zvezde u Plugu/Velikom medvedu su deo te grupe.)

Ostale mlade pokretne grupe uključuju:

Reference уреди

  1. ^ Harold Spencer Jones, T. H. Huxley, Proceedings of the Royal Institution of Great Britain, Royal Institution of Great Britain, v. 38–39
  2. ^ Vázquez, Ruben A.; May, Jorge; Carraro, Giovanni; Bronfman, Leonardo; Moitinho, André; Baume, Gustavo (јануар 2008). „Spiral Structure in the Outer Galactic Disk. I. The Third Galactic Quadrant”. The Astrophysical Journal. 672 (2): 930—939. Bibcode:2008ApJ...672..930V. S2CID 55908842. arXiv:0709.3973  . doi:10.1086/524003. 
  3. ^ Egger, Roland J.; Aschenbach, Bernd (фебруар 1995). „Interaction of the Loop I supershell with the Local Hot Bubble”. Astronomy and Astrophysics. 294 (2): L25–L28. Bibcode:1995A&A...294L..25E. arXiv:astro-ph/9412086  . 
  4. ^ Lankford, John, ур. (2011) [1997]. „Ambartsumian, Viktor Amazaspovich (b. 1908)”. History of Astronomy: An Encyclopedia. Routledge. стр. 10. ISBN 9781136508349. 
  5. ^ а б Israelian, Garik (1997). „Obituary: Victor Amazaspovich Ambartsumian, 1912 [i.e. 1908] -1996”. Bulletin of the American Astronomical Society. 29 (4): 1466—1467. Bibcode:1997BAAS...29.1466I. 
  6. ^ Saxon, Wolfgang (15. 8. 1996). „Viktor A. Ambartsumyan, 87, Expert on Formation of Stars”. The New York Times. стр. 22. 
  7. ^ а б Herbst, W. (1976). „R associations. I - UBV photometry and MK spectroscopy of stars in southern reflection nebulae”. Astronomical Journal. 80: 212—226. Bibcode:1975AJ.....80..212H. doi:10.1086/111734. 
  8. ^ а б в Herbst, W.; Racine, R. (1976). „R associations. V. MON R2.”. Astronomical Journal. 81: 840. Bibcode:1976AJ.....81..840H. doi:10.1086/111963. 
  9. ^ а б „OB Associations”. The GAIA Study Report: Executive Summary and Science Section. 6. 4. 2000. Приступљено 8. 6. 2006. 
  10. ^ de Zeeuw, P. T.; Hoogerwerf, R.; de Bruijne, J. H. J.; Brown, A. G. A.; Blaauw, A. (1999). „A HIPPARCOS Census of the Nearby OB Associations”. The Astronomical Journal. 117 (1): 354—399. Bibcode:1999AJ....117..354D. arXiv:astro-ph/9809227  . doi:10.1086/300682. 
  11. ^ Maíz-Apellániz, Jesús (2001). „The Origin of the Local Bubble”. The Astrophysical Journal. 560 (1): L83—L86. Bibcode:2001ApJ...560L..83M. arXiv:astro-ph/0108472  . doi:10.1086/324016. 
  12. ^ Elmegreen, B.; Efremov, Y. N. (1999). „The Formation of Star Clusters”. American Scientist. 86 (3): 264. Bibcode:1998AmSci..86..264E. doi:10.1511/1998.3.264. Архивирано из оригинала 01. 07. 2016. г. Приступљено 23. 8. 2006. 
  13. ^ Frink, S.; Roeser, S.; Neuhaeuser, R.; Sterzik, M. K. (1999). „New proper motions of pre-main sequence stars in Taurus-Auriga”. Astronomy and Astrophysics. 325: 613—622. Bibcode:1997A&A...325..613F. arXiv:astro-ph/9704281  . Архивирано из оригинала 07. 08. 2010. г. Приступљено 04. 09. 2020. 
  14. ^ Herbst, W. (1975). „R-associations III. Local optical spiral structure”. Astronomical Journal. 80: 503. Bibcode:1975AJ.....80..503H. doi:10.1086/111771. 

Literatura уреди

Dodatna literatura уреди

Spoljašnje veze уреди

 
Zvezdana asocijacija na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Zvezdana_asocijacija&oldid=27677198”