Википедија

Stomatološki laser

Stomatološki laser je posebna vrsta aparata namenski proizvedena za primenu u oralnoj hirurgiji i/ili stomatologiji.

Istorija уреди

Na globalnom nivou, upotreba lasera u stomatologiji je prvi put odobrena početkom devedesetih godina 20. veka, da bi njihova primena na tvrdim tkivima kao što su zubi ili kost donje vilice (mandibule) u oralnoj hirurgiji upotrebnu dozvolu dobila 1996. godine.[1] Od tada u upotrebi je nekoliko vrsta stomatoloških lasera sa različitim talasnim dužinama, što omogućava njihovu bolju i selektivniju primenu u različitim oblastima.[1]

Vrste lasera u stomatologiji уреди

Uobičajeni laseri koji se danas koriste u različitim oblastima kliničke stomatologije su — argon, KTP, HeNe, diodni, Nd: IAG, ErCr: ISGG, Er: IAG i CO2 laseri. Među njima su i He-Ne laser i diodni laser (632 nm) sa malom snagom, koji se primenjuju za fotodetekciju i fotodinamičku terapiju (PDT).

Područja primene navedenih lasera uglavnom uglavnom uključuju ove oblasti:

  • parodontologiju,
  • endodonciju,
  • lečenje tvrdih tkiva,
  • hirurgiju mekih tkiva i
  • estetsku stomatologiju.

Uobičajene vrste stomatoloških medicinskih lasera ​​i njihove glavne indikacije уреди

Oblast medicine Vrsta lasera Glavne indikacije
Stomatologija Argon, KTP, HeNe, diode, Nd : YAG, ErCr : YSGG, Er : YAG, CO2
  • Paradontoze
  • Inficirani korenski kanali
  • Karijes
  • Priprema kaviteta
  • Operacija mekog tkiva
  • Izbeljivanje zuba

Laser u paradontologiji уреди

Parodontne bolesti su među najčešćim zaraznim bolestima, kod 75% ljudi u dobi od 35 do 44 i 95% populacije starije od 65 godina pogođeni. [2] Većina patogenih bakterija u usnoj šupljini su kao kompleksni agregati (biofilmi) na površinama zubi (poznati kao zubni plakovi). Akumulacija ovih bakterijske biofilme na površini zuba iznad nivoa gingivna margina uzrokuje progresivno otapanje gleđi i dentina koji leži ispod nje, i indukuje karijes. Tretmani tako stvorene karijesne lezije uključuju eliminaciju inficiranog dentina bušenjem i restauracijom zuba punjenjem raznim materijalima. Međutim, umesto uklanjanja infektivnih mikroorganizama bušenjem, privlačniji alternativni pristup je ubijanje bakterija in situ.

Skorašnja istraživanja su pokazala da su bakterije prisutne u zubnim plakovima i karijes je podložan smrtonosnoj fotosenzibilizaciji fotosenzibilizatorom uz pomoć lasera.[3][4][5][6][7] To bi pomoglo ne samo da se spreči zubni karijes, več i da eliminiše zaraženi dentin.

Parodontitis je hronična upala desni izazvamna kumulacije bakterijskih biofilmova na površini korena zuba ispod nivo margine desni (subgingivna plaka). Bakterijski biofilm izaziva razaranje parodontnog ligamenta i stvara džep između zuba i desni (parodontni džep), što dovodi do otpuštanja i eventualnog gubitka zuba. Fizičko uklanjanje subgingivnih biofilma u kombinaciji sa topikalna primena antimikrobnih sredstava na parodont džep je konvencionalna terapija. Međutim, teško je održavaju terapeutske koncentracije antimikrobnih agenasa zbog razblaživanja pljuvačke i gingivalne crevicularne tečnosti. Fotodinamička terapija (PDT) je izvodljiva, pošto se fotosenzibilizator može direktno primeniti u parodontni džep zračenjem kroz tanko gingivalno tkivo ili preko postavljenog optičkog vlakna u džep. Brojne studije su pokazale da fotodinamička terapija može efikasno ubija periodontopatogene bakterije[8][9][10][11][12]

Laser u lečenju inficiranih korenskih kanala уреди

U slučaju inficiranog sistema korienskih kanala, rutinski ondodontski tretman je da mehanički uvećaju kanale nakon čega sledi primena antibiotika i punjenje zahvaćenog prostora. Međutim, kompleksna anatomija korenskih kanala otežava ili praktično onemogućava rutinske postupke da se potpuno ukloni bakterija. U ovim uslovima fotodinamička terapija može ponuditi alternativu za dezinfekciju i sterilizaciju kanala usled lakog pristupa fotosenzibilizatora i svetlosti. Sveukupno, prednosti fotodinamičke terapije u odnosu na konvencionalne antimikrobne agense su:

  • (a) brži proces ubijanja bakterija (sekunde do minute),
  • (b) može se ponoviti bez izazivanja rezistenciju na lekove i
  • (c) sparing okolna tkiva.

Argon za ekscitiranje hidroksiapatita koriste diodni laseri male snage i bakterijski nusproizvodi za detekciju fluorescencije i kvantifikaciju početnih okluzalnih i karijesnih lezija zuba u jamama i pukotinama. Ova tehnika fluorescencije ima veću osetljivost od konvencionalnih vizuelnih i taktilnih metoda.[13][14]

Lečenje karijesa i priprema kaviteta уреди

Pošto kod izlaganje laserom ne postoji rizik od jonizovanja zračenja, to omogućava njegovu čestu upotrebu za obradu zubih lezije[15] [16] Kao najbolja metoda pokazala se kombinacija dva sistema u jednom uređaju — sistema za detekciju fluorescencije sa terapeutskim laserom, što omogućava istovremeno dijagnozu i lečenje stomatoloških oboljenja.

Laseri tipa — ErCr: ISGG i Er: IAG laseri, koji rade na talasnim dužinama od 2.780 nm i 2.940 nm koriste se za tretman čvrstih zubnih tkiva, uključujući uklanjanje karijesa i pripremu šupljine (kaviteta) zuba za pinjenje, bez značajnih termičkih efekata, kolateralnih oštećenja strukture zuba i nelagodnosti za pacijenta.[17][18][19] To je zato što normalna zubna gleđ sadrži dovoljno vode, a ove talasne dužine lasera ​​bazirane su na apsorpciji vode, tako da mogu postići efektivnu ablaciju na temperaturama znatno ispod tačke topljenja i isparavanja gleđi.[20] Na primer, najviše Neugodna komponenta u stomatološkom tretmanu je verovatno bušilica. Kako Er: IAG i CrEr: ISGG laseri mogu bušiti u gleđi i dentinu, oni mogu zameniti zubnu bušilicu sa minimalnim bolom i bez buke ili vibracija.

Iako se karbon dioksidni lasererski zrak takođe jako apsorbuje u čvrstim zubnim tkivima, on nije pogodan za bušenje i sečenje gleđi i dentina jer njegova dublja termalna apsorpcija može oštetiti zubnu pulpu.

Laser u oralnoj hirurgiji уреди

Brojni hirurški zahvati na mekim tkivima mogu biti izvedeni se sa laserima uključujući:

  • gingivektomiju i gingivoplastiku,
  • uklanjanje pigmentacije gingive,
  • frenektomiju,
  • vestibuloplastiku,
  • uklanjanje afta,
  • eksciziju tumora, itd.

Argon, KTP, Nd: IAG, ErCr: ISGG i Er: IAG laseri se obično koriste za manje operacije mekog tkiva, dok su CO2 laseri pogodni za veće intervencije u mekom tkivu,[21][22][23]zbog efikasna apsorpcija mnogih uobičajenih dentalnih lasera vode i hemoglobina u oralnim tkivima.[21][22][23]

Glavne prednosti laserske operacije mekog tkiva su smanjeno krvarenje i manji bolovi.

Laser u estetskoj stomatologiji уреди

Laseri se takođe mogu koristiti za estetskoj stomatologiji kao što je npr. izbeljivanje zuba.

Dioda (810–980 nm) i CO2 (10.600 nm) laseri se koriste za indukovanje fototermalnog izbeljivanja; dok se argoni (514.5 nm) i KTP (532 nm) laseri koriste za fotohemijsko izbeljivanje zuba zbog činjenice da se njihove talasne dužine dobro uklapaju sa maksimalnom apsorpcijom (510–540 nm) kelatnih jedinjenja formiranih između apatita, porfirina i tetraciklinskih jedinjenja.[24]

Bezbednost u primeni уреди

Bezbedna primena lasera podrazumeva dobru obuenost osoblja za njihovu primenu i preduzimanje adekvatnih mera u zaštiti kako pacijenata tako i osoblja. A da bi se obezbedila adekvatna zaštita neophodna je opšta edukacija o ovim aparatima (efikasnost, sigurnost) kao i pravilan izbor indikacija za njihovu primenu.

Svaki lekar bi pre primene lasera morao znati:

  • osnovne karakteristike lasera,
  • mere zaštite koje bi trebalo preduzeti prilikom njihove upotrebe.

Ameriki nacionalni standard za bezbednu upotrebu lasera je propisao i preporuČio mere zdravstvene zaštite (ANSI 2136.3-1988)67 koje je neophodno preduzeti prilikom korišćenja lasera.[25]

Važno je napomenuti da je prilikom korišćenja lasera neophodno da i pacijent i terapeut imaju odgovarajuće zaštitne naočare. Zaštita očiju mora biti obezbeđena i kod celokupnog personala u zoni laserskog zračenja.

Izvori уреди

  1. ^ а б Lewis, Ph.D., Ricki (1. 1. 1995). „Lasers in Dentistry”. FDA Consumer Magazine. Архивирано из оригинала 13. 7. 2007. г. Приступљено 13. 2. 2019. 
  2. ^ Burt B A and Eklund S A 1999 Dentistry, Dental Practice, and the Community (Philadelphia: W B Saunders Co.)
  3. ^ Wilson M, Dobson J and Harvey W 1992 Sensitisation of oral bacteria to killing by low-power laser radiation Curr. Microbiol. 25 77
  4. ^ Burns T, Wilson M and Pearson G J 1993 Sensitisation of cariogenic bacteria to killing by light from a helium/neon laser J. Med. Microbiol. 38 401
  5. ^ Burns T, Wilson M and Pearson G J 1994 Killing of variogenic bacteria by light from a gallium arsenide diode laser J. Dent. 22 273
  6. ^ Wilson M, Burns T, Pratten J and Pearson G J 1995 Bacteria in supragingival plaque samples can be killed by low-power laser light in the presence of a photosensitiser J. Appl. Bacteriol. 78 569
  7. ^ Wood S et al 1999 An in vitro study of the use of photodynamic therapy for the treatment of natural oral plaque biofilm formed in vivo J. Photochem. Photobiol. B 50 1
  8. ^ .Wilson M 1993 Photolysis of oral bacteria and its potential use in the treatment of caries and periodontal disease: a review J. Appl. Bacteriol. 75 299
  9. ^ Wilson M, Dobson J and Sarkar S 1993 Lethal photosensitization of oral anaerobic bacteria Oral Microbiol. Immunol. 8 182
  10. ^ Sarkar S and Wilson M 1993 Lethal photosensitisation of bacteria in subgingival plaque samples from patients with chronic periodontitis J. Periodont. Res. 28 204
  11. ^ Rovaldi C R et al 2000 Photoactive porphyrin derivative with broad-spectrum activity against oral pathogens in vitro Antimicrob. Agents Chemother. 44 3364
  12. ^ Wilson M, Sarkar S and Bulman J 1994 Effect of blood on the lethal photosensitisation of bacteria in subgingival plaque from patients with chronic periodontitis Lasers Med. Sci. 8 297
  13. ^ Angmar-Månsson B, al-Khateeb S and Tranaeus S 1996 Monitoring the caries process. Optical methods for clinical diagnosis and quantification of enamel caries Eur. J. Oral Sci. 104 480
  14. ^ Al-Khateeb S et al 1998 A longitudinal laser fluorescence study of white spot lesions in orthodontic patients Am. J. Orthod. Dentofacial. Orthop. 113 595
  15. ^ .Angmar-Månsson B, al-Khateeb S and Tranaeus S 1996 Monitoring the caries process. Optical methods for clinical diagnosis and quantification of enamel caries Eur. J. Oral Sci. 104 480
  16. ^ Al-Khateeb S et al 1998 A longitudinal laser fluorescence study of white spot lesions in orthodontic patients Am. J. Orthod. Dentofacial. Orthop. 113 595
  17. ^ Hibst R and Keller U 1989 Experimental studies of the application of the Er : YAG laser on dental hard substances: I. Measurement of the ablation rate Lasers Surg. Med. 9 338
  18. ^ Hibst R and Keller U 1989 Experimental studies of the application of the Er : YAG laser on dental hard substances: II. Light microscopic and SEM investigations Lasers Surg. Med. 9 327
  19. ^ Walsh J T, Flotte T J and Deutsch T E 1989 Er : YAG laser ablation of tissue: effect of pulse duration and tissue type on thermal damage Lasers Surg. Med. 9 314
  20. ^ Hibst R and Keller U 1989 Experimental studies of the application of the Er : YAG laser on dental hard substances: I. Measurement of the ablation rate Lasers Surg. Med. 9 338
  21. ^ а б Walsh L J 1992 Soft tissue management in periodontics using a carbon dioxide surgical laser, Periodontology 13. p. 13
  22. ^ а б Walsh L J 1992 The use of lasers in implantology: an overview J. Oral Implantol. 18 335
  23. ^ а б Walsh L J 1996 The clinical challenge of laser use in periodontics Periodontology 17 66
  24. ^ Lin L C, Pitts D L and Burgess L W 1988 An investigation into the feasibility of photobleaching tetracycline-stained teeth J. Endodont. 14 293
  25. ^ ANSI 2136.3-1988 - 67

Spoljašnje veze уреди

 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Stomatološki_laser&oldid=27448317”