Synurales
Synurales (или Synurophyceae) је назив за групу хетероконтних алги, некада сматраних златним алгама, а данас издвојених у засебну категорију[1]. Издвајање у засебну класу алги је, на основу претходне категорије Томаса Кавалије-Смита (Synurea, 1986), формално извео Андерсен 1987. године. Ова група алги обухвата 4 рода са око 116 врста[2]. Врсте су већином слатководне, често узрокују цветања воде.
Synurales | |
---|---|
Научна класификација | |
Домен: | |
Царство: | |
Тип: | |
Класа: | (Synurophyceae) Andersen, 1987
|
Ред: | Synurales Andersen, 1987
|
фамилије | |
Mallomonadaceae Lemmermann 1899 |
Особине
уредиSynurales су једноћелијске или колонијалне алге, са два паралелна бича који се налазе у предњем делу ћелије. У основи сваког бича налази се фоторецептор, док очна мрља не постоји[3]. Поседују два хлоропласта, или један дворежњевит, са прстенастим тилакоидима ламела[2]. Од фотосинтетских пигмената присутни су хлорофили a и c1 и фукоксантин. Контрактилна вакуола се налази у задњем делу ћелије. На површини ћелија налазе се међусобно преклопљене, билатерално симетричне плочице, налик на крљушт. Ове силикатне плочице се синтетишу у ендоплазматичном ретикулуму који је уз хлоропласте, заједно са органском материјом која ће их „цементирати" међусобно и за ћелијску мембрану.
Размножавају се и бесполно и полно. Полно размножавање се врши изогамијом (хологаметима). Гамети се спајају задњим крајевима[2].
Извори
уреди- ^ Adl S.M. et al. 2005. The New Higher Level Classification of Eukaryotes with Emphasis on the Taxonomy of Protists. J. Eukaryot. Microbiol. 52(5): 399–451. (doi: 10.1111/j.1550-7408.2005.00053.x )
- ^ а б в Sandgren C.D., Smol J.P., Kristiansen J. 1995. Chrysophyte Algae: Ecology, Phylogeny and Development. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-36318-1.
- ^ Lee R. E. 1999. Phycology. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-63883-8.