Технолошка конвергенција
Технолошка конвергенција је присуство низа различитих технологија у извођењу сличних захтева
Најчешће, термин "конвергенција" се односи на синергију текста, звука и ведеа у једној мрежи тако да делећи ресурсе и комбиновањем међусобно, повећавају нову ефективност. Као пример можемо навести рачунарске мреже где би се конвергенција могла односити на комуникацију међу оперативним системима преко различитих протокола.
Дефиниције уреди
„Конвергенција је дубока интеграција знања, алата и свих релевантних активности људске активности за заједнички циљ, како би се омогућило друштву да одговори на нова питања како би се променио одговарајући физички или друштвени екосистем. Такве промене у одговарајућем екосистему отварају нове трендове, путеве. и могућности у следећој дивергентној фази процеса“.[1][2]
Сидарта Менон дефинише конвергенцију, у својој Политичкој иницијативи дилеме о медијској покривености: Међунационална перспектива, као интеграцију и дигитализацију. Интеграција се овде дефинише као „процес трансформације мере по степену до којег су различити медији као што су телефони, пренос података и инфраструктура информационих технологија комбиновани у једну беспрекорну платформу мрежне архитектуре за све намене“.[3] Дигитализацију не дефинише толико њена физичка инфраструктура, колико садржај или медиј. Јан ван Дијк сугерише да „дигитализација значи разбијање сигнала у бајтове који се састоје од јединица и нула“.[4][5] Конвергенцију је дефинисао Блакман, 1998, као тренд у еволуцији технолошких услуга и индустријских структура.[6] Конвергенција је касније дефинисана конкретније као спајање телекомуникација, рачунарства и емитовања у један дигитални бит-ток.[7][8][9] Милер се противи тврдњи да је конвергенција заправо преузимање свих облика медија од стране једне технологије: дигиталних рачунара.[10][11]
Технолошка конвергенција медија је тенденција да се, како се технологија мења, различити технолошки системи понекад еволуирају ка обављању сличних задатака. Дигитална конвергенција се односи на конвергенцију четири индустрије у један конгломерат, ITTCE (информационе технологије, телекомуникације, потрошачка електроника и забава). Раније одвојене технологије као што су гласовне (и функције телефоније), подаци (и апликације за продуктивност) и видео сада могу да деле ресурсе и да међусобно комуницирају синергијски. Телекомуникациона конвергенција (која се назива и „конвергенција мреже“) описује нове телекомуникационе технологије и мрежну архитектуру која се користи за миграцију више комуникационих услуга у једну мрежу.[12] Конкретно, ово укључује конвергирање претходно различитих медија као што су телефонија и комуникација података у заједничке интерфејсе на појединачним уређајима, као што већина паметних телефона може да упућује телефонске позиве и претражује веб.
Конвергентне услуге, као што су VoIP, IPTV, Smart TV и друге, имају тенденцију да замене старије технологије и на тај начин могу да поремете тржишта. Конвергенција заснована на ИП-у је неизбежна и резултираће новим услугама и новом потражњом на тржишту.[13] Када стара технологија конвергира у заједничку у јавном власништву, услуге засноване на ИП-у постају независне од приступа или мање зависне. Стара услуга зависи од приступа.[14]
Конвергенција медија уреди
Означава сажимање више уређаја у један, са предностима које представљају суму појединачних уређаја. Ово доприноси компактности уређаја, већој стварној и ПОС вредности уређаја.
Конвергентна технолошка поља уреди
NBIC, акроним за нанотехнологију, биотехнологију, информационе технологије и когнитивне науке, био је 2014. најпопуларнији термин за конвергирајуће технологије. Уведен је у јавни дискурс објављивањем Конвергентних технологија за побољшање људског учинка, извештаја који је делимично спонзорисала Национална научна фондација САД.[15] Понуђене су разне друге скраћенице за исти концепт, као што је GNR (генетика, нанотехнологија и роботика) (Бил Џој, 2000, Зашто будућности нисмо потребни[16]). Новинар Џоел Гаро у књизи Радикална еволуција: Обећање и опасност побољшања наших умова, наших тела — и шта значи бити човек користи „GRIN“, за генетске, роботске, информационе и нано процесе,[17] док научни новинар Даглас Малал у Нашој молекуларној будућности: Како ће нанотехнологија, роботика, генетика и вештачка интелигенција трансформисати наш свет користи „GRAIN“ за генетику, роботику, вештачку интелигенцију и нанотехнологију.[18] Још један акроним који је сковала кореспондирајућа технолошка организација ЕТЦ група је „BANG“ за „битови, атоми, неурони, гени“.[19]
Конвергирање области науке и технологије уреди
Свеобухватан израз који користе Роко, Бејнбриџ, Тон и Вајтсајдс је Конвергенција знања, технологије и друштва (2013).[20] Бејнбриџ и Роко су уређивали и били коаутори Спрингеровог референтног Приручника о конвергенцији науке и технологије (2016)[21] који дефинише концепт конвергенције у различитим научним, технолошким и медицинским областима.[22] Роко је објавио Принципе и методе који олакшавају конвергенцију (2015).[23]
Референце уреди
- ^ Roco, MC (2002). „'Coherence and divergence of megatrends in science and engineering”. J Nanopart Res. 4 (1–2): 9—19. Bibcode:2002JNR.....4....9R. S2CID 83484224. doi:10.1023/A:1020157027792.
- ^ Bainbridge, W.S.; Roco, M.C. (2016). „'Science and technology convergence: with emphasis for nanotechnology-inspired convergence”. J. Nanoparticle Res. 18 (7): 211. Bibcode:2016JNR....18..211B. S2CID 14402420. doi:10.1007/s11051-016-3520-0.
- ^ Siddhartha, стр. 2
- ^ Van Dijk, J. (1999). The network society. London: Sage Publications.
- ^ Menon, Siddhartha. "Policy Initiative Dilemmas On Media Convergence: A Cross National Perspective." Conference Papers – International Communication Association (2006): 1–35. Communication & Mass Media Complete. Web. 20 Nov. 2011.
- ^ Blackman, C (1998). „Convergence between telecommunications and other media: how should regulation adapt?”. Telecommunication Policy. 22 (3): 163—170. doi:10.1016/s0308-5961(98)00003-2.
- ^ Collin, 1998; Gates, 2000
- ^ Conlins, R (1998). „Back to the future: Digital Television and Convergence in the United Kingdom”. Telecommunication Policy. 22 (4–5): 383—96. doi:10.1016/S0308-5961(98)00022-6.
- ^ Gate, A (2000). „Convergence and competition: Technological change, industry concentration and competition policy in the telecommunications sector”. University of Toronto Faculty of Law Review. 58 (2): 83—117.
- ^ Mueller 1999, стр. 2
- ^ Mueller, M (1999). „Digital Convergence and its consequences”. Javnost/The Public. 6 (3): 11—27. CiteSeerX 10.1.1.114.230
. doi:10.1080/13183222.1999.11008716.
- ^ „What is network convergence? - Definition from WhatIs.com”. SearchITChannel. Архивирано из оригинала 28. 10. 2010. г. Приступљено 17. 6. 2015.
- ^ Shin, Dong Hee, Won – Yong Kim, and Dong-Hoon Lee. "Convergence Technologies and the Layered Policy Model: Implication for Regulating Future Communications." Conference Papers – International Communication Association (2006): 1–19. Communication & Mass Media Complete. EBSCO. Web. 26 Oct. 2011.
- ^ Grieve, W. and Levin, S. (2005). From Clones To Packets: The Development Of Competition In Local Residential Telecommunications. TPRC 2005 The 33rd Research Conference on Communication, Information and Internet Policy, September 23–25, 2005.
- ^ Roco, Mihail C.; Bainbridge, William Sims, ур. (2003). Converging Technologies for Improving Human Performance. Springer. ISBN 978-1-4020-1254-9.
- ^ Joy, Bill (2000). „Why the Future Doesn't Need Us”. Wired.
- ^ Garreau, Joel (2005). Radical Evolution: The Promise and Peril of Enhancing Our Minds, Our Bodies — and What It Means to Be Human. Doubleday. ISBN 978-0-385-50965-7.
- ^ Mulhall, Douglas (2002). Our Molecular Future: How Nanotechnology, Robotics, Genetics and Artificial Intelligence Will Transform Our World. Prometheus Books. ISBN 978-1-57392-992-9.
- ^ ETC Group (2003). „The Strategy for Converging Technologies: The Little BANG Theory” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 2007-09-25. г. Приступљено 2007-02-09.
- ^ Roco M.C.; Bainbridge W.S.; Tonn B. and Whitesides G. (2014-02-11). Convergence of Knowledge, Technology and Society: Beyond Convergence of Nano-Bio-Info-Cognitive Technologies. Science Policy Reports. Springer International Publishing. ISBN 9783319022031 — преко www.springer.com.
- ^ Handbook of Science and Technology Convergence. Springer International Publishing. 2016-04-14. ISBN 9783319070513 — преко www.springer.com.
- ^ Bainbridge W.S. and Roco M.C. Handbook of Science and Technology Convergence, Springer reference, 2016, 1154p,ISBN 978-3-319-07051-3
- ^ Roco, Mihail C. (2015). „Principles and Methods That Facilitate Convergence”. Handbook of Science and Technology Convergence. Cham: Springer International Publishing. стр. 1—20. ISBN 9783319040332. doi:10.1007/978-3-319-04033-2_2-2.
Литература уреди
- Jenkins, H. Convergence Culture: Where Old and New Media Collide. New York: New York UP, 2006. Print.
- Artur Lugmayr, Cinzia Dal Zotto, Media Convergence Handbook, Vol 1. and Vol. 2, Springer-Verlag, 2016
- Sahay, Shubham; Kumar, Mamidala Jagadesh (2019). Junctionless Field-Effect Transistors: Design, Modeling, and Simulation. John Wiley & Sons. ISBN 9781119523536.
- „Remarks by Director Iancu at the 2019 International Intellectual Property Conference”. United States Patent and Trademark Office. 10. 6. 2019. Приступљено 20. 7. 2019.
- Sridharan, K.; Pudi, Vikramkumar (2015). Design of Arithmetic Circuits in Quantum Dot Cellular Automata Nanotechnology. Springer. стр. 1. ISBN 9783319166889.
- Baliga, B. Jayant (2005). Silicon RF Power MOSFETS. World Scientific. ISBN 9789812561213.
- Asif, Saad (2018). 5G Mobile Communications: Concepts and Technologies. CRC Press. стр. 128—134. ISBN 9780429881343.
- O'Neill, A. (2008). „Asad Abidi Recognized for Work in RF-CMOS”. IEEE Solid-State Circuits Society Newsletter. 13 (1): 57—58. ISSN 1098-4232. doi:10.1109/N-SSC.2008.4785694.
- Williams, R. K.; Darwish, M. N.; Blanchard, R. A.; Siemieniec, R.; Rutter, P.; Kawaguchi, Y. (2017). „The Trench Power MOSFET—Part II: Application Specific VDMOS, LDMOS, Packaging, and Reliability”. IEEE Transactions on Electron Devices. 64 (3): 692—712. Bibcode:2017ITED...64..692W. ISSN 0018-9383. S2CID 38550249. doi:10.1109/TED.2017.2655149.
- „IEEE Medal for Environmental and Safety Technologies Recipients”. IEEE Medal for Environmental and Safety Technologies. Institute of Electrical and Electronics Engineers. Приступљено 29. 7. 2019.
- „Keywords to understanding Sony Energy Devices – keyword 1991”. Sony Energy Devices Corporation. Sony. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г.
- Jin, Dal Yong (2017). Smartland Korea: Mobile Communication, Culture, and Society. University of Michigan Press. стр. 34—35. ISBN 9780472053377.
- Nochkin, Alexandr (10. 7. 2013). „IBM Simon. The first smartphone in the World. What's inside.”. IBM blog (на језику: руски). Habrahabr.ru. Приступљено 5. 6. 2017.
- „First Smartphone Turns 20: Fun Facts About Simon”. Time. 18. 8. 2014. Приступљено 18. 8. 2019.
- Mostefaoui, Ghita K.; Tariq, Faisal (2018). Mobile Apps Engineering: Design, Development, Security, and Testing. CRC Press. стр. 16. ISBN 9781351681438.
