Teorija receptora je primena receptorskih modela u objašnjavaju ponašanja lekova.[1] Farmakološki receptorski modeli često prethode stadijumu preciznog poznavanja receptora.[2] Džon Njuport Langli i Paul Ehrlić su uveli koncept receptora koji posreduju dejstvo leka početkom 20-tog veka. J Klark je proizveo prvi kvantitativni odnos lekom uzrokovanog biološkog odgovora (koristeći jednačinu koju je opisao A V Hil 1909. i 1910.) i predložio model kojim se objašnjava lekom posredovana aktivacija receptora.

Najveći deo kvantitativnih teorijskih modela receptorske funkcije se bavi ligandom kontrolisanim jonskim kanalima i GPCR receptorima.[3]

ReferenceУреди

  1. ^ Kenakin T (2008). „What systems can and can't do”. Br. J. Pharmacol. 153 (5): 841—3. PMC 2267279 . PMID 18204481. doi:10.1038/sj.bjp.0707677. 
  2. ^ T. Kenakin (2004) Principles: Receptor theory in pharmacology Trends Pharmacol Sci Vol 25 No.4
  3. ^ Rang HP (2006). „The receptor concept: pharmacology's big idea”. Br. J. Pharmacol. 147 (S1): S9—16. PMC 1760743 . PMID 16402126. doi:10.1038/sj.bjp.0706457.