To the Queen

To the Queen (или To The Queen by the players) је кратка песма од 18 стихова која хвали Елизабету I приписана Вилијаму Шекспиру.

Шекспиролог Џонатан Бејт је укључио песму у комплетна издања Шекспирових дела објављених 2007. Песма коју је Бејт описао као написану на „полеђини коверте“, вероватно је настала као епилог за извођење драме у присуству краљице. Бејт верује да је написана да би се читала након што је „Како вам драго“.

Амерички научници Вилијам Ринглер и Стивен Меј открили су песму 1972. у свесци човека по имену Хенри Стенфорд, за кога се зна да је радио у домаћинству Лорда Чемберлена. Други научници су од тада оспорили приписивање ауторства Шекспиру.

Текст песме уреди

„

As the dial hand tells o'er
The same hours it had before,

Still beginning in the ending,
Circular account still lending,

So, most mighty Queen we pray,
Like the dial day by day

You may lead the seasons on,
Making new when old are gone,

That the babe which now is young
And hath yet no use of tongue

Many a Shrovetide here may bow
To that empress I do now,

That the children of these lords,
Sitting at your council boards,

May be grave and aged seen
Of her that was their fathers' queen.

Once I wish this wish again,
Heaven subscribe it with "Amen".^[1]

”

Атрибуција уреди

Ринглер и Меј су први пут условно дали атрибуцију Шекспиру, а њихово становиште је прихватио 2005. Џејмс С. Шапиро, који је сугерисао да је дело можда написано као епилог за представу „Сан летње ноћи“. Он је тврдио да метрика одговара Обероновим завршним линијама и добро познатом објављеном епилогу на крају дела.

Други аутори су тврдили да је вероватније да је коришћена за Како вам се свиђа, јер је била повезана са темама у представи. ^[2]

Међутим, други научници се не слажу. Године 2009. Мајкл Хатавеј је тврдио да је већа вероватноћа да ће песма бити од Бена Џонсона.^[3]

Он каже да су могући аутори и Шекспир и Томас Декер. Хелен Хекет је 2011. године тврдила да је Декер највероватнији аутор. Декер се појављује као најјачи кандидат, из разлога који укључују његову сталну преокупацију бројчаницима и временским циклусима, његову опсежну композицију краљевског панегирика и снажне сличности овог и неких других његових дела. Хекет наводи да је, за разлику од Шекспира, Декер редовно писао стихове о Елизабети и сугерише да је песма требало да се изговори на крају његове драме Обућарски празник.^[2]

Референце уреди

^ Bate, Jonathan (2007-04-21). „Is there a lost Shakespeare in your attic?”. The Daily Telegraph. London. Приступљено 2010-05-25.
^ ^а ^б Helen Hackett, "As The Diall Hand Tells Ore’: The Case for Dekker, Not Shakespeare, As Author", Review of English Studies, 2011
^ Michael Hattaway, Dating As You Like It, Epilogues and Prayers, and the Problems of "As the Dial Hand Tells O'er", Shakespeare Quarterly, Volume 60, Number 2, Summer 2009, pp. 159–160.

Спољашње везе уреди

Овај чланак везан за књижевност је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

[tele-1] Bate, Jonathan (2007-04-21). „Is there a lost Shakespeare in your attic?”. The Daily Telegraph. London. Приступљено 2010-05-25.

[hack-2] а ^б Helen Hackett, "As The Diall Hand Tells Ore’: The Case for Dekker, Not Shakespeare, As Author", Review of English Studies, 2011

[3] Michael Hattaway, Dating As You Like It, Epilogues and Prayers, and the Problems of "As the Dial Hand Tells O'er", Shakespeare Quarterly, Volume 60, Number 2, Summer 2009, pp. 159–160.

[1]

[2]

[3]