Отворите главни мени
Poravnavanje H-Ras mutanta A59G u kompleksu sa GppNHp (zeleni skeč) i GDP (cijan). P-petlja glavnog lanca je prikazana u crvenoj boji, jon Mg<sup>2+ je zelena sfera, a bočni lanci aminokiselina K16 i S17 su prikazani u štapičastoj notaciji.

Valkerov A i Valkerov B motivi su proteinske sekvence. Njih je zapazio Valker u proteinima koji vezuju ATP 1982. godine.[1]

Valkerov A motivУреди

Valkerov A motiv, takođe poznat kao Valkerova petlja ili P-petlja (fosfat-vezujuća petlja), je proteinski motiv sa obrascem GXXXXGK(T/S), gde G, K, T i S označavaju glicin, lizin, treonin i serin, a X označava bilo koji aminokiselinu. On je ATP ili GTP vezujući motiv prisutan u mnogim proteinima koji vezuju nukleotide. Lizinski (K) ostatak Valkerovog A motiva ima presudni značaj za vezivanje nukleotida.[2] To je petlja bogata glicinom kojoj prethodi beta ravni i kojoj sledi alfa heliks. Ona formira interakcije sa fosfatnom grupom nukleotida i sa jonom magnezijuma, koji koordinaciono vezuju β- i γ-fosfate.

Valkerov A motiv je najbolje poznat po njegovom prisustvu u proteinima koji vezuju nukleotide, ali je isto tako prisutan i u mnoštvu proteina sa raznovrsnim funkcijama, kao što su alfa i beta podjedinica ATP sintaze, miozin, transducin, helikaze, kinaze i RecA.[3][4][5]

Valkerov B motivУреди

Valkerov B motiv je strukturni motiv proteina sa obrascem (R/K)XXXXGXXXXLhhhhD, gde R, K, G, L i D označavaju ostatke arginina, lizina, glicina, leucina, i aspartičke kiseline, X predstvalja bilo koju od 20 standardnih aminokiselina, a h označava hidrofobnu aminokiselinu.[1] Prema nekim skorijim nalazima konsenzus sekvenca ovog motiva je hhhhDE, gde E označava glutamatni ostatak.[2] Aspartat i glutamat takođe formiraju deo DEAD/DEAH motiva nađenog u helikazama. Aspartatni ostatak se koordinira sa jonom magnezijuma, a glutamat je esencijalan za ATP hidrolizu.[2]

Sekvence ovog motiva je veoma promenljiva, tako da su jedina nepromenljiva svojstva negativno naelektrisani ostaci nakon niza glomaznih, hidrofobnih aminokiselina.[6]

ReferenceУреди

  1. 1,0 1,1 Walker JE, Saraste M, Runswick MJ, Gay NJ (1982). „Distantly related sequences in the alpha- and beta-subunits of ATP synthase, myosin, kinases and other ATP-requiring enzymes and a common nucleotide binding fold”. EMBO J. 1 (8): 945—51. PMC 553140 . PMID 6329717. 
  2. 2,0 2,1 2,2 Hanson PI, Whiteheart SW (2005). „AAA+ proteins: have engine, will work”. Nat. Rev. Mol. Cell Biol. 6 (7): 519—29. PMID 16072036. doi:10.1038/nrm1684. 
  3. ^ Stryer, Lubert; Berg, Jeremy Mark; Tymoczko, John L. (2002). Biochemistry. San Francisco: W.H. Freeman. ISBN 978-0-7167-4684-3. 
  4. ^ Ramakrishnan, Dani & Ramasarma 2002, стр. 783–798
  5. ^ Saraste M, Sibbald PR, Wittinghofer A (1990). „The P-loop--a common motif in ATP- and GTP-binding proteins”. Trends Biochem. Sci. 15 (11): 430—4. PMID 2126155. 
  6. ^ EV, Koonin (1993). „A common set of conserved motifs in a vast variety of putative nucleic acid-dependent ATPases including MCM proteins involved in the initiation of eukaryotic DNA replication”. Nucleic Acids Res. 21 (11): 2541—7. PMC 309579 . PMID 8332451. doi:10.1093/nar/21.11.2541. 

LiteraturaУреди

  • Stryer, Lubert; Berg, Jeremy Mark; Tymoczko, John L. (2002). Biochemistry. San Francisco: W.H. Freeman. ISBN 978-0-7167-4684-3. 

ČlanciУреди

Spoljašnje vezeУреди

РеференцеУреди

ЛитератураУреди