Velimir Abramović (Beograd, 1952) srpski je publicista, univerzitetski profesor i istraživač lika i dela Nikole Tesle.

BiografijaУреди

Doktorirao je 1985. na temu Problem kontinuiteta u prirodnoj filozofiji Lajbnica i Bošкоvića na Univerzitetu u Skoplju.[1] Bivši je profesor teorije filma i predmeta Koncepti vremena, prostora i materija u prirodnim naukama na Univerzitetu Umetnosti. Najpoznatiji je po proučavanju sistema svetske uprave i lika i dela Nikole Tesle.[2]

Od 1992. godine osnivač je i glavni urednik naučnog magazina ,,Tesliana".[3] Godine 2001. osniva privatnu filozofsku školu „Institut za nauku o vremenu” u Barajevu. Urednik je naučnog i filozofskog magazina ,,Delphis koji izlazi u Moskvi.[4]

Član je ruskog Interdisciplinarnog termopologijskog seminara pri Univerzitetu Lomonosov. U periodu 2004-2007 obavlja funkciju dekana fakulteta Akademija umetnosti u Beogradu.[5]

Formulisao je teoriju temelja nauke o vremenu gde je glavna hipoteza Konstantno prisustvo kao jedino vreme fizičke realnosti, čiji su matematički modeli tačka i nula.[6]

Abramović je osnivač "Fondacije nauke o vremenu" smeštene u Barajevskoj šumi.[7]

Član je Udruženja književnika Srbije i Estetičkog društva Srbije.[8] Ima ćerku Ivanu koja živi u Holandiji.[9] Velimirova rođena sestra je Marina Abramović,[10] a blizak rođak sa očeve strane bio mu je i Antonije Abramović.

Odabrana delaУреди

  • Smeop, zbirka pesama, 1967.
  • Svetlo koje se ne gasi, 2009.[11]

ReferenceУреди

  1. ^ „Др Велимир Абрамовић: Мисија белог човека је истекла”. Печат - Лист слободне Србије (на језику: српски). Приступљено 2019-09-29. 
  2. ^ „NEZAVISNI SMO ALI OD MOZGA - Profesor dr Velimir Abramović najčuveniji istraživač lika i dela Nikole Tesle | Global Media”. Global Media (на језику: босански). 1. 5. 2017. Приступљено 3. 3. 2018. 
  3. ^ „Ontology of Time, or New Metaphysics, Velimir Abramović | new media center_kuda.org”. www.kuda.org. Приступљено 2019-09-29. 
  4. ^ „Velimir Abramović | Le Petit Festival” (на језику: енглески). Приступљено 2019-09-29. 
  5. ^ „Др Велимир Абрамовић: Мисија белог човека је истекла”. Печат - Лист слободне Србије (на језику: српски). Приступљено 2019-09-29. 
  6. ^ „Constant Present Time”. www.constantpresenttime.com. Приступљено 2019-09-29. 
  7. ^ „Constant Present Time”. www.constantpresenttime.com. Приступљено 2019-09-29. 
  8. ^ „Trag Bez kategorije”. www.galerijatrag.co.rs. Приступљено 2019-09-29. 
  9. ^ „Rođaka Marine Abramović se venčala”. Blic (на језику: српски). Приступљено 2019-09-19. 
  10. ^ ПАТриот (2016-08-31). „Брат Марине Абрамовић открио њену највећу тајну: „Марина се стиди се свог порекла. Патриот (на језику: српски). Архивирано из оригинала на датум 29. 09. 2019. Приступљено 2019-09-29. 
  11. ^ „Knjige”. www.delfi.rs. Приступљено 3. 3. 2018.