Vojvodstvo Bretanja (bretonski: Dugelezh Vreizh, francuski: Duché de Bretagne) je bila srednjovekovana plemenska i feudalna država koja se nalazila na poluostrvu Armorika, zapadno od Mont-Sent-Mihaela i severno od Nanta, uključujući Ren i Van. Najvećim delom je pokrivala izvesnu Bretanju, regionu snažne tradicije nezavisnosti, uključujući i posebnu kulturu i bretonski jezik, a koja je bila veća od istoimene francuske pokrajine koja danas nosi to ime, Bretanja.[1]

Uključenje Bretanje u Karolinško Carstvo osiguralo je da političke i društvene ustanove budu slične onima koje su bile u Zapadnoj Franačkoj. Sve do 10. veka Bretanju su pogađali česti vikinški napadi i vojvodska je vlast bila slaba.[2]

Franački vladari su kao obrambeni pojas prema njima uspostavili Bretonsku marku, delom maraka Neustrije.

Bretanja nije imala posebni glavni grad. Kao glavni gradovi su de facto funkcionisali Nant, Ren i Van. Službeni jezik je bio francuski, a stanovnici su se služili bretonskim i jezikom galo. Naslov bretanjskog monarha je bio vojvoda, a jedno vreme i kralj.[3]

Važni istorijski događaji ovog vojvodstva su bitka kod Jenglanda od 22. avgusta 851., koja je dovela do Angerskog sporazuma u septembru 851., čime je osigurana bretanjska nezavisnost. Drugi važni događaj je Unija Bretanje i Francuske od 13. avgusta 1532., koji je bio međukorak kojim je Francuska apsorbirala Vojvodstvo Bretanju u svoj sastav.[4]

Reference

уреди
  1. ^ „Rulers of Bretagne”. genealogy.euweb.cz. Приступљено 2023-03-25. 
  2. ^ Booton, Diane E. (2010). Manuscripts, Market and the Transition to Print in Late Medieval Brittany (на језику: енглески). Ashgate Publishing, Ltd. ISBN 978-0-7546-6623-3. 
  3. ^ „Trove”. trove.nla.gov.au. Приступљено 2023-03-25. 
  4. ^ Smith, Julia M. H. (1992-01-31). Province and Empire: Brittany and the Carolingians (на језику: енглески). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-38285-4.