Википедија

Radna snaga

(преусмерено са Workforce)

Radna snaga ili radništvo je grupa radnika u radnom odnosu. Termin se koristi za opisivanje onih koji rade za određenu kompaniju ili industriju, ali se može odnositi i na geografski region kao što je grad ili država. Vrednost neke kompanije može se odrediti na osnovu njenе aktivne radne snage. Radna snaga jedne zemlje uključuje kako zaposlene, tako i nezaposlene. Postoji aktivno radno stanovništvo koje je podgrupa ukupnom radno sposobnom stanovništvu.

Sastanak radnika pre rada u čeličani u Brazilu

Termin radna snaga uglavnom isključuje poslodavce ili menadžment, već podrazumeva one koji se bave fizičkim radom. Može se odnositi i na sve one koji su sposobni za rad.

Formalni i neformalni rad уреди

Formalni rad je bilo koja vrsta zaposlenja koja je strukturisana i plaćena na formalan način.[1] Za razliku od neformalnog sektora privrede (siva ekonomija), formalni rad u jednoj zemlji doprinosi bruto nacionalnom proizvodu te države.[2] Neformalni rad nije uređen ni zakonski, a ni u praksi.[3] Može biti plaćen ili neplaćen i nikad nije strukturisan ni regulisan.[4] Formalno zaposlenje je pouzdanije od neformalnog. U suštini, ono podstiče veće prinose i stvara bolje životne uslove za stanovništvo.[5]

Neformalni rad u svetu уреди

Uticaj neformalnog rada je ogroman. Širi se na globalnom nivou, ponajviše u zemljama u razvoju.[6] Prema istraživanju koje je sproveo Žak Šarm, 2000. godine je udeo neformalnog rada dostigao 57% u nepoljoprivrednim poslovima, 40% u urbanim poslovima i 83% u novim poslovima u Latinskoj Americi. Iste godine, udeo je iznosio 78% u nepoljoprivrednim poslovima, 61% u urbanim poslovima i 93% u novim poslovima u Africi.[7] Nakon ekonomske krize, radnici su težili prelasku iz formalnog u neformalni sektor. Ovaj trend se javio nakon Azijske ekonomske krize početkom 1997. godine.[6]

Odnos neformalnog rada i polova уреди

Razlika među polovima primetna je u neformalnom radu. Žene se češće zapošljavaju neformalno, jer u ovoj vrsti rada lakše nalaze radno mesto, za razliku od muškaraca.[5] U neformalnom sektoru, žene najčešće obavljaju kućne poslove ili rade kao prodavci na ulici.[6]Atlas žena sveta izdavačke kuće Pingvin pokazuje da su devedesetih žene radile uglavnom kao ulični prodavci: 81% u Beninu, 55% u Gvatemali, 44% u Meksiku, 33% u Keniji i 14% u Indiji. U suštini, 60% radnica u zemljama u razvoju je zaposleno u neformalnom sektoru.[1]

U Subsaharskoj Africi procenat radnica je 84%, dok je u Latinskoj Americi 58%.[1] U istim ovim zemljama, procenat muških radnika je niži: 63% u Subsaharskoj Africi i 48% u Latinskoj Americi.[1] U Aziji, odnos radnika i radnica u neformalnom sektoru je isti i iznosi 65%.[1] Na globalnom nivou, veliki procenat žena koje su formalno zaposlene, istovremeno rade i u neformalnom sektoru. Za njih se popularno kaže da rade ,,na crno”.[1]

Poljoprivredna i nepoljoprivredna radna snaga уреди

Svaku od dve kategorije poljoprivrednog i nepoljoprivrednog rada čine formalni i neformalni rad. Marta Čen i dr. smatraju da su sve ove četiri kategorije rada blisko povezane jedna sa drugom.[8] Poljoprivredni rad je u većini slučajeva neformalni, a Atlas žena sveta ga definiše kao neregistrovani, odnosno nestrukturisani.[1] Nepoljoprivredni rad takođe može biti neformalni. Prema mišljenju Marte Čen, neformalni rad čini 48% nepoljoprivrednog rada u Severnoj Africi, 51% u Latinskoj Americi, 65% u Aziji i 72% u Sub-Saharskoj Africi.[5]

Odnos polova u poljoprivredi уреди

 
Dijagram pokazuje odnos zaposlenih po kriterijumu zanimanja i pola 2007. godine u SAD

Poljoprivredni sektor ostao je stabilan poslednjih godina.[9] Prema Atlasu žena sveta, žene čine 40% poljoprivredne radne snage u većini delova sveta, dok u zemljamama u razvoju taj procenat je 67.[1] Džoni Siger napominje u svom Atlasu da je i izvršavanje određenih poljoprivrednih zadataka podeljeno prema polovima. Na primer, kod proizvodnje pšenice u jednom selu u severozapadnom delu Kine, muškarci su zaduženi za pranje, sađenje i prskanje, dok se žene bave uklanjanjem korova, đubrenjem, preradom i skladištenjem.[1]

Što se tiče proizvodnje hrane širom sveta, Atlas pokazuje da žene proizvode 80% hrane u Sub-Saharskoj Africi, 50% u Aziji, 45% na Karibima, 25% u Severnoj Africi i na Bliskom Istoku i 25% u Latinskoj Americi. [1] Većina poslova koje žene obavljaju na farmi spadaju u kućne poslove i zbog toga su zanemarljivi za statistiku zapošljavanja.[1]

Plaćeni i neplaćeni rad уреди

Plaćeni i neplaćeni rad su takođe blisko povezani sa formalnim i neformalnim radom. Neki neformalni poslovi su neplaćeni ili su plaćeni na ruke (bez poreza).[8]. Neplaćeni rad je onaj koji se obavlja kod kuće kako bi se prehranila porodica, poput čuvanja dece ili svakodnevni rad koji se ne naplaćuje, kao što je rad u polju.[1] Neplaćeni radnici nemaju zaradu, iako je njihov rad značajan, teško je proceniti njegovu pravu vrednost. Oko toga još uvek postoje kontroverzne rasprave. Muškarci i žene se zapošljavaju u različitim sektorima privrede, bez obzira na to da li je njihov rad plaćen ili ne. Žena najviše ima u uslužnom sektoru, dok je muškaraca najviše u industrijskom sektoru.

Reference уреди

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к Seager, Joni. 2008. The Penguin Atlas of Women in the World. 4th ed. New York: Penguin Books. Part 5
  2. ^ Informal sector
  3. ^ Larsson, Allan. "Empowerment of the Poor in Informal Employment." Commission on Legal Empowerment of the Poor (Jan. 2006): 1–10. Print
  4. ^ Seager, Joni. 2008. The Penguin Atlas of Women in the World. 4th ed. New York: Penguin Books. Part 5.
  5. ^ а б в Chen, Martha, Joann Vanek, Francie Lund, James Heintz with Renana Jhabvala, and Christine Bonner. 2005. "Employment, Gender, and Poverty," in Progress of the World's Women. стр. 36–57. New York: United Nations Development Fund for Women
  6. ^ а б в Chen, Martha Alter. "Women in the Informal Sector: A Global Picture, The Global Movement." World Bank: 1–10. World Bank Info. Web. 5 Apr. 2011. http://info.worldbank.org/etools/docs/library/76309/dc2002/proceedings/pdfpaper/module6mc.pdf
  7. ^ Charmes, Jacques. "Informal Sector, Poverty and Gender: A Review of Empirical Evidence." World Development Report (Feb. 2000): 1–9. Centre of Economics and Ethics. Web. 5 Apr. 2011. http://www.wiego.org/papers/charmes3.pdf Архивирано на сајту Wayback Machine (25. децембар 2010).
  8. ^ а б Chen, Martha, Joann Vanek, Francie Lund, James Heintz with Renana Jhabvala, and Christine Bonner. 2005. "Employment, Gender, and Poverty," in Progress of the World's Women. стр. 36–57. New York: United Nations Development Fund for Women.
  9. ^ http://data.worldbank.org/indicator/SL.AGR.EMPL.ZS/countries/1W-US-C5?display=graph

Spoljašnje veze уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Radna_snaga&oldid=26781890”