Хронологија ФНРЈ и КПЈ 1947.

Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Федеративној Народној Републици Југославији (ФНРЈ), деловање Комунистичке партије Југославије (КПЈ), Радничког покрета Југославије, као и општа политичка, друштвена, спортска и културна дешавања која су се догодила у току 1947. године.

Грб ФНР Југославије, од 1945. до 1963. године
Грб ФНР Југославије, од 1945. до 1963. године



Јануар

уреди

5. јануар

уреди

17. јануар

уреди

18. јануар

уреди

Фебруар

уреди

5. фебруар

уреди

9. фебруар

уреди
  • У Сарајеву, од 9. до 11. фебруара, одржан Први конгрес Народног фронта Босне и Херцеговине.[2]

10. фебруар

уреди
  • У Паризу потписан Мировни уговор са Италијом у коме су била наведена сва места која спадају на једну или другу страну границе, као и ток граничне линије између Италије, Југославије и Слободне Територије Трста — новоформиране државе која је обухватала окупационе зоне „А“ (припала Италији) и зоне „Б“ (припала Југославији).[2]

25. фебруар

уреди
  • У Новом Саду, до 25. до 26. фебруара, одржана Прва конференција Народне омладине Војводине.[2]



Март

уреди

4. март

уреди

8. март

уреди

15. март

уреди

16. март

уреди
  • У Београду, од 16. до 18. марта, одржан Први конгрес Народног фронта Србије, на коме је изгласан Статут и изабран нови Главни одбор. За председника Извршног одбора Главног одбора изабран је Благоје Нешковић.[4]

Април

уреди

1. април

уреди
 
Плакат изградње пруге Шамац-Сарајево

12. април

уреди
  • На Цетињу одржан Први конгрес Народног фронта Црне Горе, на коме је усвојен Статут Народног фронта и изабран Главни одбор, за чијег председника је изабран Блажо Јовановић.[7]

19. април

уреди

27. април

уреди

28. април

уреди

29. април

уреди



18. мај

уреди
  • У Новом Саду одржана Покрајинска конференција Народног фронта Србије за Војводину, на којој су одређени конкретни задаци Народног фронта у Војводини за наредни период и изабран Покрајински одбор.[8]

23. мај

уреди

24. мај

уреди

25. мај

уреди

29. мај

уреди

2. јун

уреди
  • На Цетињу одржан Трећи конгрес Народне омладине Црне Горе, на коме је председника поново изабран Радомир Коматина, а за секретара Вукосава Мићуновић.[10]

8. јун

уреди
  • У Скопљу, од 8. до 10. јуна, одржан Трећи конгрес Народне омладине Македоније, на коме је изабран нови Главни одбор, за чијег председника је поново изабран Димче Беловски.[10]

12. јун

уреди
  • У Љубљани одржан Трећи конгрес Народне омладине Словеније.[10]

13. јун

уреди
  • У Сарајеву, од 13. до 15. јуна, одржан Други конгрес Народне омладине Босне и Херцеговине.[10]

21. јун

уреди

26. јун

уреди
  • У Загребу Сабор НР Хрватске усвојио Закон о Петогодишњем плану развитка народне привреде НР Хрватске и Закон о административно-територијалној подели.[10]

27. јун

уреди



8. јул

уреди

12. јул

уреди
  • У Сарајеву, 12. и 13. јула, одржан Други конгрес Антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине.[11]

20. јул

уреди

27. јул

уреди
  • У посети Југославији, од 27. јула до 3. августа, боравила делегација Народне Републике Бугарске, коју је предводио председник Министарског савета Георги Димитров. Током које је на Бледу одржана Југословенско-бугарска конференција, на којој су размотрена питања узајамних односа двеју земаља у области економског, културног и политичког живота, као и припрема царинске уније и формирање Балканске федерације, након чега је потписан је тзв. „Бледски споразум“.[11][12][3]

Август

уреди

12. август

уреди
  • У Љубљани Врховни суд НР Словеније под оптужбом за „шпијунажу и контрареволуционарни рад“ осудио на смртну казну Чртомира Нагоду (1903—1947), инжењера и лидера либералне странке Стара правда, како и још двојицу лица, којима је одлуком Президијума Народне скупштине ФНРЈ смртна казна замењена временском.

15. август

уреди

31. август

уреди



Септембар

уреди

7. септембар

уреди
  • На територији Народне Републике Босне и Херцеговине, 7. и 8. септембра, одржани општи избори за одборнике свих степена, на којима су највише гласова освојили кандидати Народног фронта Босне и Херцеговине.[13]

13. септембар

уреди
  • У Титограду, 13. и 14. септембра, одржан Први конгрес Јединствених синдиката Црне Горе, коме је присуствовало 297 делегата. На крају Конгреса изабран је Главни одбор и његово руководство — председник Владо Божовић и секретар Алекса Маркуш.[13]

16. септембар

уреди

22. септембар

уреди

26. септембар

уреди
  • У Београду, од 26. до 28. септембра, одржан Други конгрес Народног фронта Југославије, коме је присуствовало 1.200 делегата. Конгрес је отворио председник Владе ФНРЈ и председник Народног фронта Јосип Броз Тито који је поднео реферат Народни фронт као општенародна политичка организација. На Конгресу је усвојена Резолуција у којој су констатовани дотадашњи успеси Народног фронта и одређени нови задаци. На крају Конгрес изабран је Савезни и Извршни одбор, а за председник Народног фронта поново је изабран Јосип Броз Тито.[14][15]

30. септембар

уреди

Октобар

уреди

5. октобар

уреди

8. октобар

уреди

12. октобар

уреди
  • На Цетињу, 12. и 13. октобра, одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Црне Горе, на којој је изабран Главни одбор АФЖ Црне Горе од 122 члана и његово руководство — председник Лидија Јовановић и секретар Добрила Ојданић.[14]

21. октобар

уреди



Новембар

уреди

16. новембар

уреди

25. новембар

уреди
  • У Народној Републици Бугарској, од 25. до 28. новембра, боравила делегација Владе ФНРЈ, коју је предводио председник Владе Јосип Броз Тито. Током посете југословенска делегација је 26. новембра потписала Уговор о пријатељству, сарадњи и узајамној помоћи између ФНР Југославије и НР Бугарске.[20][3][19]

Децембар

уреди

6. децембар

уреди
  • У посети Народној Републици Мађарској, од 6. до 9. децембра, боравила делегација Владе ФНРЈ, коју је предводио председник Владе Јосип Броз Тито. Приликом посете, југословенска делегација је 8. децембра потписала Уговор о пријатељству, сарадњи и узајамној помоћи између ФНР Југославије и Мађарске.[20][19]

13. децембар

уреди

16. децембар

уреди
  • У Новом Саду одржано заседање Народне скупштине Аутономне Покрајине Војводине на коме је конституисан Главни извршни одбор Народне скупштине АП Војводине, чији је председник био Лука Мркшић.[20]
  • У посети Краљевини Румунији, од 16. до 20. децембра, боравила делегација Владе ФНРЈ, коју је предводио председник Владе Јосип Броз Тито. Током посете југословенска делегација је 19. децембра потписала Уговор о пријатељству, сарадњи и узајамној помоћи између Југославије и Румуније.[20][21]



Референце

уреди
  1. ^ а б в Hronologija 3 1980, стр. 42.
  2. ^ а б в Hronologija 3 1980, стр. 44.
  3. ^ а б в г д ђ е ж з и Историја Србије 2004.
  4. ^ а б Hronologija 3 1980, стр. 45.
  5. ^ а б Hronologija Tito 1978, стр. 112.
  6. ^ а б Hronologija 3 1980, стр. 46.
  7. ^ а б в Hronologija 3 1980, стр. 47.
  8. ^ а б Hronologija 3 1980, стр. 48.
  9. ^ Stefanović, Baljak & Petrović 1980, стр. 17–18.
  10. ^ а б в г д ђ е Hronologija 3 1980, стр. 49.
  11. ^ а б в Hronologija 3 1980, стр. 51.
  12. ^ Hronologija Tito 1978, стр. 114.
  13. ^ а б в Hronologija 3 1980, стр. 52.
  14. ^ а б в г д ђ Hronologija 3 1980, стр. 53.
  15. ^ а б в г Hronologija Tito 1978, стр. 116.
  16. ^ „O Dragoljubu Jovanoviću”. www.drdragoljubjovanovic.com. n.d. 
  17. ^ „Hrvatski biografski leksikon: GAŽI, Franjo”. hbl.lzmk.hr. n.d. 
  18. ^ Hronologija 3 1980, стр. 54.
  19. ^ а б в Hronologija Tito 1978, стр. 117.
  20. ^ а б в г д Hronologija 3 1980, стр. 55.
  21. ^ Hronologija Tito 1978, стр. 118.

Литература

уреди
  • Преглед историје Савеза комуниста Југославије. Београд: Институт за изучавање радничког покрета. 1963.  COBISS.SR 54157575
  • Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978.  COBISS.SR 50094343
  • Stefanović, Momčilo; Baljak, Momčilo; Petrović, Dušan (1980). Pozdravi iz srca. Beograd: Mladost.  COBISS.SR 49328903
  • Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 1539739598
  • Историја Савеза комуниста Југославије. Београд: Издавачки центар „Комунист”; Народна књига; Рад. 1985.  COBISS.SR 68649479
  • Модерна српска држава 1804—2004 — хронологија. Београд: Историјски архив Београда. 2004.  COBISS.SR 119075084