Hronologija FNRJ i KPJ 1947.
Hronološki pregled važnijih događaja vezanih za društveno-politička dešavanja u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji (FNRJ), delovanje Komunističke partije Jugoslavije (KPJ), Radničkog pokreta Jugoslavije, kao i opšta politička, društvena, sportska i kulturna dešavanja koja su se dogodila u toku 1947. godine.
.svg)
.svg){kind=small}
Januar
uredi5. januar
uredi- U Beogradu održana prva derbi fudbalska utakmica između „Crvene zvezde“ i „Partizana“.
17. januar
uredi- U Ljubljani Ustavotvorna skupština NR Slovenije izglasala i proglasila prvi Ustav NR Slovenije i promenila naziv u Narodna skupština NR Slovenije, za čijeg je predsednika izabran Ferdo Kozak.[1]
- U Beogradu Ustavotvorna skupština NR Srbije izglasala i proglasila Ustav NR Srbije i promenila naziv u Narodna skupština NR Srbije, za čijeg je predsednika izabran Aćim Grulović.[1]
18. januar
uredi- U Zagrebu Ustavotvorni sabor NR Hrvatske izglasao i proglasio prvi Ustav NR Hrvatske i promenio naziv u Sabor NR Hrvatske, za čijeg je predsednika izabran Zlatan Sremec.[1]
Februar
uredi5. februar
uredi- U Beogradu, od 5. do 13. februara, pred Vojnim sudom Treće armije JA održano suđenje general-pukovniku Aleksandru fon Leru (1885—1947), bivšem komandantu nemačkih trupa na Jugoistoku. Pored njega, na procesu je suđeno još šestorici visokih nemačkih oficira i svi su osuđeni na smrtnu kaznu.
9. februar
uredi10. februar
uredi- U Parizu potpisan Mirovni ugovor sa Italijom u kome su bila navedena sva mesta koja spadaju na jednu ili drugu stranu granice, kao i tok granične linije između Italije, Jugoslavije i Slobodne Teritorije Trsta — novoformirane države koja je obuhvatala okupacione zone „A“ (pripala Italiji) i zone „B“ (pripala Jugoslaviji).[2]
25. februar
uredi- U Novom Sadu, do 25. do 26. februara, održana Prva konferencija Narodne omladine Vojvodine.[2]
Mart
uredi4. mart
uredi- U Beogradu održan sastanak Politbiroa CK KPJ sa rukovodstvom CK KP Srbije na kome je Blagoje Nešković, sekretara CK KPS kritikovan zbog „rezervisanosti prema predlogu petogodišnjeg plana i oportunizma u ostvarivanju otkupa“.[3]
- U Zagrebu obnovljen rad Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti (JAZU), koja je osnovana 1867. godine. Akademija je tada izabrala novo rukovodstvo akademije — predsednik Andrija Štampar, potpredsednika Miroslav Krleža i generalni sekretar Branimir Gušić.[4]
8. mart
uredi- Prezidijum Narodne skupštine FNRJ doneo Ukaz kojim je oduzeto državljanstvo svim članovima dinastije Karađorđević i konfiskovana im celokupna imovina.[3]
15. mart
uredi- U Beogradu predsednik Vlade FNRJ Josip Broz Tito primio delegaciju omladine Italije, koja se nalazila u poseti Narodnoj omladini Jugoslavije. Prijemu je prisustvovao i Slavko Komar, predsednik Centralnog veća NOJ.[5]
16. mart
uredi- U Beogradu, od 16. do 18. marta, održan Prvi kongres Narodnog fronta Srbije, na kome je izglasan Statut i izabran novi Glavni odbor. Za predsednika Izvršnog odbora Glavnog odbora izabran je Blagoje Nešković.[4]
April
uredi1. april
uredi
- Otpočela Omladinska radna akcija na izgradnji pruge „Šamac-Sarajevo“, duge 242 kilometra, koja je predstavljala najveći objekat planiran u prvoj godini Petogodišnjeg plana, a u njenoj izgradnji učestvovalo je 211.381 brigadira iz Jugoslavije.[6]
- Uredbom Vlade FNRJ osnovano Državno preduzeće za civilni vazdušni saobraćaj „Jugoslovenski aerotransport“ (JAT).[6]
12. april
uredi- Na Cetinju održan Prvi kongres Narodnog fronta Crne Gore, na kome je usvojen Statut Narodnog fronta i izabran Glavni odbor, za čijeg predsednika je izabran Blažo Jovanović.[7]
19. april
uredi- U Moskvi održan sastanak ministara inostranih poslova velikih Savezničkih zemalja posvećen zaključivanju mira sa Austrijom. Jugoslovensku delegaciju na ovom sastanku predvodio je potpredsednik Vlade FNRJ Edvard Kardelj.[7]
27. april
uredi- U Pragu, od 27. do 3. maja, održano V evropsko prvenstvo u košarci. Košarkaška reprezentacija Jugoslavije osvojila je pretposlednje trinaesto mesto, a prva tri mesta na takmičenju osvojile su reprezentacije Sovjetskog Saveza, Čehoslovačke i Egipta. Ovo je bilo prvo učešće jugoslovenske košarkaške reprezentacije na nekom međunarodnom takmičenju.
28. april
uredi- Narodna skupština FNRJ donela Zakon o Prvom petogodišnjem planu razvitka narodne privrede FNRJ za period 1947-1951. tzv. „prvu petoljetku”.[7][5]
29. april
uredi- U Beogradu održana premijera filma „Slavica“, reditelja Vjekoslava Afrića, koji je bio prvi posleratni jugoslovenski film i ujedno prvi partizanski film.
Maj
uredi18. maj
uredi- U Novom Sadu održana Pokrajinska konferencija Narodnog fronta Srbije za Vojvodinu, na kojoj su određeni konkretni zadaci Narodnog fronta u Vojvodini za naredni period i izabran Pokrajinski odbor.[8]
23. maj
uredi- Istraživačka komisija Ujedinjenih nacija optužila FNR Jugoslaviju, NR Albaniju i NR Bugarsku da pomažu Demokratsku armiju Grčke i time se mešaju u Grčki građanski rat.
24. maj
uredi- U Beogradu održana svečana sednica Narodnog odbora grada Beograda na kojoj je doneta odluka da se maršal Tito proglasi za počasnog građanina grada Beograda. Na sednici je takođe odlučeno da centralna gradska ulica — Ulica kralja Milana nazove Ulicom maršala Tita.[8]
25. maj
uredi- U Beogradu, povodom proslave 55. rođendana Josipa Broza Tita, priređen doček 12 nosilaca „Titovih štafeta“, koje je u Belom dvoru primio maršal Tito. Ove godine nošeno je 11 štafeta — šest republičkih štafeta, tri štafete Jugoslovenske armije, štafeta pionira Jugoslavije, štafeta graditelja pruge Šamac-Sarajevo i štafeta grada Beograda, koje je su prešle put dug 12.060 kilometara, a nosilo ih je oko 100.000 učesnika.[9]
29. maj
uredi- U Zagrebu, od 29. maja do 7. juna, pred Vrhovnim sudom NR Hrvatske održano suđenje na kome je na smrt osuđeno sedam visokih funkcionera Nezavisne Države Hrvatske (NDH), među kojima su bili Slavko Kvaternik, dr Mehmed Alajbegović i dr Zigfrid Kaše.
Jun
uredi2. jun
uredi- Na Cetinju održan Treći kongres Narodne omladine Crne Gore, na kome je predsednika ponovo izabran Radomir Komatina, a za sekretara Vukosava Mićunović.[10]
8. jun
uredi- U Skoplju, od 8. do 10. juna, održan Treći kongres Narodne omladine Makedonije, na kome je izabran novi Glavni odbor, za čijeg predsednika je ponovo izabran Dimče Belovski.[10]
12. jun
uredi13. jun
uredi- U Sarajevu, od 13. do 15. juna, održan Drugi kongres Narodne omladine Bosne i Hercegovine.[10]
21. jun
uredi- U Beogradu Narodna skupština NR Srbije izglasala Zakon o Petogodišnjem planu razvitka narodne privrede Srbije.[10]
26. jun
uredi- U Zagrebu Sabor NR Hrvatske usvojio Zakon o Petogodišnjem planu razvitka narodne privrede NR Hrvatske i Zakon o administrativno-teritorijalnoj podeli.[10]
27. jun
uredi- U Sarajevu Narodna skupština NR Bosne i Hercegovine izglasala Zakon o Petogodišnjem planu razvitka narodne privrede NR Bosne i Hercegovine.[10]
Jul
uredi8. jul
uredi- U Ljubljani Narodna skupština NR Slovenije usvojila Zakon o petogodišnjem planu razvoja narodne privrede NR Slovenije.[11]
12. jul
uredi- U Sarajevu, 12. i 13. jula, održan Drugi kongres Antifašističkog fronta žena Bosne i Hercegovine.[11]
20. jul
uredi- Na planini Papuk pripadnici Uprave državne bezbednosti (UDBA) otkrili i uhapsili tročlanu ustašku terorističku grupu u kojoj su bili — Ljubo Miloš, Ante Vrban i Luka Grgić, nakon čega je UDBA pokrenula operaciju „Gvardijan“ tokom koje je u narednih godinu dana uhapsila još 19 ustaških grupa.[3]
27. jul
uredi- U poseti Jugoslaviji, od 27. jula do 3. avgusta, boravila delegacija Narodne Republike Bugarske, koju je predvodio predsednik Ministarskog saveta Georgi Dimitrov. Tokom koje je na Bledu održana Jugoslovensko-bugarska konferencija, na kojoj su razmotrena pitanja uzajamnih odnosa dveju zemalja u oblasti ekonomskog, kulturnog i političkog života, kao i priprema carinske unije i formiranje Balkanske federacije, nakon čega je potpisan je tzv. „Bledski sporazum“.[11][12][3]
Avgust
uredi12. avgust
uredi- U Ljubljani Vrhovni sud NR Slovenije pod optužbom za „špijunažu i kontrarevolucionarni rad“ osudio na smrtnu kaznu Črtomira Nagodu (1903—1947), inženjera i lidera liberalne stranke Stara pravda, kako i još dvojicu lica, kojima je odlukom Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ smrtna kazna zamenjena vremenskom.
15. avgust
uredi- U Mariboru u Tvornici automobila Maribor otpočela izrada prvog jugoslovenskog posleratnog kamiona — „TAM Pionir“, koji je pravljen po licenci čehoslovačke fabrike kamiona „Praga“.[13]
31. avgust
uredi
Septembar
uredi7. septembar
uredi- Na teritoriji Narodne Republike Bosne i Hercegovine, 7. i 8. septembra, održani opšti izbori za odbornike svih stepena, na kojima su najviše glasova osvojili kandidati Narodnog fronta Bosne i Hercegovine.[13]
13. septembar
uredi- U Titogradu, 13. i 14. septembra, održan Prvi kongres Jedinstvenih sindikata Crne Gore, kome je prisustvovalo 297 delegata. Na kraju Kongresa izabran je Glavni odbor i njegovo rukovodstvo — predsednik Vlado Božović i sekretar Aleksa Markuš.[13]
16. septembar
uredi- Jedinice Jugoslovenske armije (JA) prešle demarkacionu liniju i zaposele teritoriju Slovenačkog primorja i Istre, koje su bile priključene FNR Jugoslaviji, na osnovu mirovnog sporazuma sa Italijom.[14][3]
22. septembar
uredi- U blizini mesta Vroclava, u Poljskoj, od 22. do 27. septembra, održano savetovanje predstavnika komunističkih i radničkih partija NR Bugarske, Kraljevine Rumunije, NR Mađarske, Čehoslovačke, Poljske, Francuske, Italije, FNR Jugoslavije i Sovjetskog Saveza. Ovo savetovanje održano je na predlog rukovodstva SKP(b) i na njemu je doneta odluka o stvaranju Informacionog biroa nekih komunističkih partija (Informbiro/Kominform).[14][3][15]
26. septembar
uredi- U Beogradu, od 26. do 28. septembra, održan Drugi kongres Narodnog fronta Jugoslavije, kome je prisustvovalo 1.200 delegata. Kongres je otvorio predsednik Vlade FNRJ i predsednik Narodnog fronta Josip Broz Tito koji je podneo referat Narodni front kao opštenarodna politička organizacija. Na Kongresu je usvojena Rezolucija u kojoj su konstatovani dotadašnji uspesi Narodnog fronta i određeni novi zadaci. Na kraju Kongres izabran je Savezni i Izvršni odbor, a za predsednik Narodnog fronta ponovo je izabran Josip Broz Tito.[14][15]
30. septembar
uredi- U Beogradu održan Osnivački kongres Savez boraca Narodnooslobodilačkog rata Jugoslavije, organizacije koja je okupljala bivše borce Narodnooslobodilačke vojske i bavila se očuvanjem tekovina Narodnooslobodilačkog rata. Za prvog predsednika organizacije izabran je bivši Vrhovni komandant NOV i POJ maršal Josip Broz Tito.[14][15]
Oktobar
uredi5. oktobar
uredi- U Varšavi zvanično potpisan sporazum o osnivanju Informacionog biroa nekih komunističkih partija (Informbiro/Kominform), koji su sačinjavale Svesavezna komunistička partija (boljševika), Komunistička partija Jugoslavije, Bugarska radnička partija (komunista), Komunistička partija Rumunije, Mađarska komunistička partija, Komunistička partija Čehoslovačke, Poljska radnička partija, Italijanska komunistička partija i Komunistička partija Francuske.[14][3][15]
8. oktobar
uredi- U Beogradu, od 1. do 8. oktobra, održano suđenje na kome je dr Dragoljub Jovanović, lider levog krila bivše Zemljoradničke stranke i narodni poslanik u Narodnoj skupštini FNRJ, osuđen na devet godina zatvora. Na istom suđenju je na pet godina zatvora bio osuđen i Franjo Gaži, inženjer agronomije i bivši saradnik Ivana Šubašića.[16][17]
12. oktobar
uredi- Na Cetinju, 12. i 13. oktobra, održana Prva konferencija Antifašističkog fronta žena Crne Gore, na kojoj je izabran Glavni odbor AFŽ Crne Gore od 122 člana i njegovo rukovodstvo — predsednik Lidija Jovanović i sekretar Dobrila Ojdanić.[14]
21. oktobar
uredi- Generalna skupština Organizacije ujedinjenih nacija donela Rezoluciju 109 u kojoj su se NR Albanija, FNR Jugoslavija i NR Bugarska pozivale da ne pomažu Demokratsku armiju Grčke i time se direktno mešaju u građanski rat u Kraljevini Grčkoj.
Novembar
uredi16. novembar
uredi- Predsednik Vlade FNRJ maršal Josip Broz Tito posetio Sarajevo, gde je prisustvovao svečanom puštanju u rad pruge „Šamac-Sarajevo“.[3][18][19]
25. novembar
uredi- U Narodnoj Republici Bugarskoj, od 25. do 28. novembra, boravila delegacija Vlade FNRJ, koju je predvodio predsednik Vlade Josip Broz Tito. Tokom posete jugoslovenska delegacija je 26. novembra potpisala Ugovor o prijateljstvu, saradnji i uzajamnoj pomoći između FNR Jugoslavije i NR Bugarske.[20][3][19]
Decembar
uredi6. decembar
uredi- U poseti Narodnoj Republici Mađarskoj, od 6. do 9. decembra, boravila delegacija Vlade FNRJ, koju je predvodio predsednik Vlade Josip Broz Tito. Prilikom posete, jugoslovenska delegacija je 8. decembra potpisala Ugovor o prijateljstvu, saradnji i uzajamnoj pomoći između FNR Jugoslavije i Mađarske.[20][19]
13. decembar
uredi- U Prištini održana sednica Oblasnog narodnog odbora Autonomne Kosovsko-metohijske oblasti na kojoj je izvršeno konstituisanje ovog Odbora, usvojen Statut AKMO i izabran Oblasni izvršni odbor AKMO, čiji je predsednik bio Fadilj Hodža.[20]
16. decembar
uredi- U Novom Sadu održano zasedanje Narodne skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine na kome je konstituisan Glavni izvršni odbor Narodne skupštine AP Vojvodine, čiji je predsednik bio Luka Mrkšić.[20]
- U poseti Kraljevini Rumuniji, od 16. do 20. decembra, boravila delegacija Vlade FNRJ, koju je predvodio predsednik Vlade Josip Broz Tito. Tokom posete jugoslovenska delegacija je 19. decembra potpisala Ugovor o prijateljstvu, saradnji i uzajamnoj pomoći između Jugoslavije i Rumunije.[20][21]
Reference
uredi- ^ a b v Hronologija 3 1980, str. 42.
- ^ a b v Hronologija 3 1980, str. 44.
- ^ a b v g d đ e ž z i Istorija Srbije 2004.
- ^ a b Hronologija 3 1980, str. 45.
- ^ a b Hronologija Tito 1978, str. 112.
- ^ a b Hronologija 3 1980, str. 46.
- ^ a b v Hronologija 3 1980, str. 47.
- ^ a b Hronologija 3 1980, str. 48.
- ^ Stefanović, Baljak & Petrović 1980, str. 17–18.
- ^ a b v g d đ e Hronologija 3 1980, str. 49.
- ^ a b v Hronologija 3 1980, str. 51.
- ^ Hronologija Tito 1978, str. 114.
- ^ a b v Hronologija 3 1980, str. 52.
- ^ a b v g d đ Hronologija 3 1980, str. 53.
- ^ a b v g Hronologija Tito 1978, str. 116.
- ^ „O Dragoljubu Jovanoviću”. www.drdragoljubjovanovic.com. n.d.
- ^ „Hrvatski biografski leksikon: GAŽI, Franjo”. hbl.lzmk.hr. n.d.
- ^ Hronologija 3 1980, str. 54.
- ^ a b v Hronologija Tito 1978, str. 117.
- ^ a b v g d Hronologija 3 1980, str. 55.
- ^ Hronologija Tito 1978, str. 118.
Literatura
uredi- Pregled istorije Saveza komunista Jugoslavije. Beograd: Institut za izučavanje radničkog pokreta. 1963. COBISS.SR 54157575
- Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978. COBISS.SR 50094343
- Stefanović, Momčilo; Baljak, Momčilo; Petrović, Dušan (1980). Pozdravi iz srca. Beograd: Mladost. COBISS.SR 49328903
- Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 1539739598
- Istorija Saveza komunista Jugoslavije. Beograd: Izdavački centar „Komunist”; Narodna knjiga; Rad. 1985. COBISS.SR 68649479
- Moderna srpska država 1804—2004 — hronologija. Beograd: Istorijski arhiv Beograda. 2004. COBISS.SR 119075084
