Бабезиоза говеда

Бабезиоза је сезонско обољење акутног тока које се појављује са појавом крпеља, а манифестује се анемијом, високом температуром, жутицом и хемоглобинуријом. Бабезиозе се још називају и Пироплазмозе или сточне маларије. Напада разне домаће животиње, најчешће псе, а ређе говеда, овце и коње.

Бабезиоза

Етиологија

Узрочници бабезиоза су крвни паразити. Ове протозое паразитирају и размножавају се у еритроцитима пријемљивог и инфицираног домаћина. Осим у еритроцитима,развојни циклус бабезија се одвија и у ендотелу капилара и у лимфоцитима, мултипном деобом. Код говеда паразитирају четири врсте бабезија из рода Бабесие: Babesia bovis, Babesia divergens, Babesia bigemina и Babesia major.

У нашој земљи најчешћи узрочник је Бабесиа бовис, док је Бабесиа дивергенс врста која се јавља у средњој и западној Европи.

Бабесиа бовис је најпатогенија и узрочник је болести под називом ,,Црвена вода, а као преносиоци служе: Ixodes ricinus, Boophilus calcaratus, Rhipicephalus bursa.

Бабесиа бигемина је узрочник „Тексашке грознице“, а као преносиоци служе: Boophilus calcatarus, Rhipicephalus bursa и Haematophysalis punctata.

Крпељи који служе као преносиоци Babesie divergens су Ixodes ricinus, Haematophysalis punctata, а сматра се и Dermacentron recitulatus. Крпељ 48-72 сата по качењу на домаћина из својих пљувачних жлезда излучује шигелу која насељава еритроците домаћина у којима се разможава.

Епизоотиологија

У нашој земљи обољење се најчешће јавља у крајевима око Саве и Дунава, у југоисочним крајевима и на Косову. Говеда највише оболе у периоду јул-август.

Млађа говеда до годину дана имају већу отпорност на болест, али остају паразитоноше као и остала говеда која преболе ову болест. Премуниција код говеда траје две године осим у случају када се Бабесиом бовис заразе оздравеле животиње. Смртност износи око 30% и зависи од многих фактора (од имунитета животиње, старости, пола) да би се обољење појавило на одређеном место морају постојати одређени фактори као што су инфициране животиње, одређени крпељи и пријемљиве животиње.

Имунитет животиња

У животињи која преболи болест остаје одређени број паразита и ствара се инфективни имунитет(премуниција)и та животиња постаје клицоноша. Инфективни имунитет је заштита при поновом инфицирању животиње истом врстом Бабезиозе. Када организам престане стварати анти-тела животиња је опет пријемљива на инфекцију.

Клиничка слика

Инкубациони период варира од 6-18 дана у зависности од врсте Бабезије. Болест почиње високом телесном температуром 41-42 °Ц, конјуктивитисом, малаксалошћу, апатијом, убрзаним и отежаним пулсом и дисањем. Животиње у безвољне, губе апетит, а жеђ им је повећана. Јављају се дијареје и опстипације као узроци поремећеног варења. Мокраћа заражених животиња је мутна. Након трећег дана појављује се хемоглобинурија и долази до опадања броја еритроцита у циркулацији. Због хемоглобинурије мокраћа може бити црвене а понекад и црне боје. Млечност је смањена или потпуно престаје, а млеко је жуте боје и горког укуса због присуства хемоглобина. Код гравидних животиња може доћи и до абортуса. Јавља се анемија видљивих слузница, а након 3-4 дана појављује се и иктерус нарочито на конјуктивама. Болест траје од 3 до 10 дана а након тога иде период реконвалесценције од 14 до 20 дана. Код блажих обољења не долази до хемоглобинурије и иктеруса.

Патоморфолошке промене

Изглед леша и патоморфолошке промене зависе од дужине трајања болести. Леш је кахетичан, а видљиве слузокоже, мождане овојнице, органи и серозе су обојени жуто због иктеруса. На серозама и мукозама се појављују хеморагије, а крв је хидремична. Када се леш отвори види се да су бубрези и јетра дистрофични. Бубрези су пребојени хемоглобином, увећани и са крварењима. Као последица токсичног дејства запажа се и катарални гастроентеритис. Плућа су хиперемична и отекла, а срце паренхиматозно дегенерисано.

Дијагноза

• Епизоотиолошки и анамнестички подаци

Подаци на основу којих се гледа да ли постоје неопходни услови за настајање болести.

• Клиничка слика

Подаци који показују симптоме које је животиња испољила.

• Патоморфолошки налаз

Након угинућа животиње узимају се размази са јетре и слезине ради микроскопског истраживања паразита.

• Хематолошке промене

Микроскопским прегледом размаза периферне крви обојеном по Гимзи, у току акутне инфекције утврђује се присуство развојних облика бабезије у крви.

• Серолошки тестови

ЕЛИСА и ИФА

Терапија

• Имидокарб: субкутано и интрамускуларно 1.2 мг/кг телесне масе
• Квинуронијум: искључиво субкутано код свих врста животиња 0.5 мг/кг телесне масе
• Диминазен: интрамускуларно или поткожно. За 24х клинички симптоми болести ишчезавају. Даје се као 7% раствор у дози од 3.5 мг/кг телесне масе

Профилакса

Профилактичке мере се заснивају на уништавању крпеља на пашњацима и на животињама. За уништавање крпеља на животињама се користе акарицидна средства. За уништавање крпеља на пашњацима се користе акарицидна средства уз одређене агротехничке мере.

Спољашње везе

• Домаће животиње ветерина Архивирано на сајту Wayback Machine (20. фебруар 2016)
• Портал ветеринара
• Болести говеда