Википедија

Akcesorna slezina

Glavni članak: Slezina

Akcesorna slezina jedna je od jako retkih anomalija slezine nastala u embrionalnom razvoju, mada može biti uzrokovana i povredom trbuha.[1][2]

Akcesorna slezina
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnosthirurgija, patologija

Epidemiologija uredi

Akcesorne slezine su otkrivene, kao slučajni nalaz u 18% do 30% bolesnika kojima je urađena splenektomija. Njihov broj se kreće od 1% do 5%, a može ih biti i više. Učestalost javljanja je na nivou od 10% na 100 slučajeva.[3][4]

Etiologija uredi

Akcesorna slezina je mala kvržica slezinog tkiva koji se nalazi odvojeno od glavnogdela slezine. To je anomalija koja pretežno nastaje zbog razvojnih poremećaja u embrionalnom razvoju fetusa.[5][6][7]

Najčešći uzrok njihovog nastanka je nepotpuno spajanje mezenhimskih pupoljaka i trauma, a može da se desi i da se akcesorna slezina preko slezinskog ligamenta odvuče do ektopičnih lokacija.[8] Akcesorna slezina se uvek nalazi na levoj strani trbuha usled rotacije slezine tokom embriogeneza. Noovonastale lokacije na kojima je aksesoarna slezina poziicionirana obično su:[9][10][11][12][13][14][15]

  • hilusu slezine u 75% slučajeva
  • oko repa gušterače u 20%,
  • gastrosplenični ili lienorenalni ligamenti,
  • zidovi stomaka ili creva,
  • omentuma ili mezenterijum,
  • karlici i skrotumu.

Morfološki i funkcionalno akcesorne slezine su slične normalnoj slezini od koje dobijaju i vaskularizaciju preko jedne od grana slezinske arterije.[6][16]

Patoanatomija uredi

 
Histološki prikaz akcesorne slezine

Akcesorna slezina, jedna ili više, sastoji se od inkapsulirane mase spleničkog tkiva, koji se najverovatnije odvoji od glavne slezine u toku embrionalnog razvoja. Po podacima iz literature akcesorne slezine se pojavljuju u embrionu u velikom broju, ali posle rođenja veći broj njih iščezava, izuzev ako se zadrže u slučaju oboljenja kao što su kongenitalni hemolitički ikterus ili žutica, ili trombocitopenična purpura.[17]

Akcesorna slezina se anatomski najčešće nalazi u hilusu slezine, spleničnoj peteljci ili repu gušterače (pankreasa),[18] gastrokoličnom ligamentu, mezenterijumu, zidu želuca ili creva, gonadama na njihovom putu spuštanja tokom razvoja kroz trbuh. Retko se nalaze iznad levog bubrega ili u skrotumu. Raseljeni fragmenti tkiva akcesorne slezine mogu se usaditi i na dobro vaskularizovanimi površinama u trbušnoj duplji, ili, ako je narušena dijafragmalna barijera i u grudnom košu.[19][20]

Veličina akcesorne slezine, u prečniku, kreće se od nekoliko milimetara do nekoliko santimetara. Često se dešava da takva akcesorna slezina, ne samo da ima svoju sopstvenu (malu) arteriju i venu, već posebnu peteljku.

Mikroskopski akcesorne slezine na prvi pogled izgledaju slično kao i slezina, mada ih ponekad lekari zamene za uvećane limfne čvorove ili neoplastične promene u repu gušterače (pankreasa),[18] želudačno-crevnom traktu, nadbubrežnoj žlezdi ili gonadama.[1][21]

Klinička slika uredi

Akcesorna slezina je dobroćudna i asimptomatska anomalija, pa je njen značaj uglavnom povezan sa potrebom da se razlikuju od zločudnije (malignije) patologije.[22]

Kod pacijenata koji su podvrgnuti splenektomiji zbog autoimunih poremećaja (najčešće imunske trombocitopenije  i autoimune hemolitičke anemije ), rast neprepoznatih pomoćnih slezina je klasičan uzrok kasnog relapsa. Stoga, akcesornu slezinu treba identifikovati pre operacije da bi se obezbedilo njena uklanjanje.[22]

Dijagnoza uredi

Radiološke karakteristike uredi

Na radiološkim snimcina akcesorna slezina se manifestuje u obliku splenunkula (čvoriča) koji su nekoliko centimetara u prečniku, koji su zaobljeni ili jajoliki.. Iako se većina čvorića nalazi u blizini slezine, oni su identifikovani i na drugim mestima u trbušnoj duplji uključujući:[23][24]

  • hilum slezine (najčešće),[25]
  • gastrosplenični ligament,
  • splenorenalni ligament
  • rep pankreasa,
  • veći omentum,
  • mezenterijum tankog creva,
  • zid želuca ili creva,
  • skrotum.

Kompjuterizovana tomografija uredi

 
Snimak akcesorne slezine (kružni objekat u centru slike) između slezine i levog bubrega, načinjen kompjuterizovanom tomografijom

Na snimcima načinjenim kompjuterizovanom tomografijom čvoriću maju gustinu i karakteristike slične ostatku slezine . Mali splenunkuli (<1 cm) mogu izgledati hipodensno u poređenju sa slezinom, najverovatnije kao artefakt delimičnog volumena.[23]

Obrnuto od ovoga je da ako se u hilumu slezine vidi masa koja se ne povećava na isti način kao susedna slezina, onda bi trebalo da se posumnja na alternativne dijagnoze.

Diferencijalna dijagnoza uredi

Opšta diferencijalno dijagnostička razmatranja uključuju:

  • peritonealne metastaze,
  • povećanje limfnih čvorova,
  • rep tumora pankreasa ili metastaze,
  • recidiv tumora bubrega nakon nefrektomije,
  • masa nadbubrežne žlezde,
  • neuroendokrini tumori pankreasa.[26]

Druga stanja sa abnormalnom lokacijom ili morfologijom tkiva slezine uključuju:

  • lobulacije ili pukotine: koje predstavljaju nepotpunu, ali delimičnu fuziju i veoma su česte,[23]
  • polispleniju (višestrfuke slezine) koje su često povezane sa abnormalnostima položajima organa,
  • splenoza: naslage tkiva slezine nakon abdominalne traume ili operacije (npr. splenektomije) koje nemaju snabdevanje arterijama slezine
  • lutajuća slezina: slezina se nalazi u neobičnom položaju unutar trbušne duplje.

Terapija uredi

Kada se vrši splenektomija (uklanjanje slezine) zbog hipersplenizma, moraju se ukloniti i sve akcesorne slezine jer u kasnijem period mogu biti uzrok recidiva ili perzistiranja primarnog oboljenja slezine.[27][28]

Splenoza je stanje u kome se žarišta tkiva slezine podvrgavaju autotransplantaciji, najčešće posle fizičke traume ili splenektomije. Izloženi fragmenti tkiva mogu se implantirati na dobro vaskularizovane površine u trbušnoj šupljini, ili, ako je dijafragmatična barijera oštećena, u grudnom košu.[29][30][31]

Poznavanje varijacione anatomije slezine je od osnovnog značaja za hirurge koji izvode hirurške operacije koje su vezan za slezinu, a posebno one tokom rutinskih kadaveričkih stanja.[32]

Izvori uredi

  1. ^ a b Gayer, G; Zissin, R; Apter, S; Atar, E; Portnoy, O; Itzchak Y (avgust 2001). „CT findings in congenital anomalies of the spleen”. British Journal of Radiology. British Institute of Radiology. 74 (884): 767—772. PMID 11511506. doi:10.1259/bjr.74.884.740767. Pristupljeno 3. 3. 2009. 
  2. ^ Freeman, J. L.; Jafri, S. Z.; Roberts, J. L.; Mezwa, D. G.; Shirkhoda, A. (1993). „CT of congenital and acquired abnormalities of the spleen”. Radiographic. 13 (3): 597—610. PMID 8316667. doi:10.1148/radiographics.13.3.8316667. 
  3. ^ G. Scire, N. Zampieri, G. El-Dalti, F.S. Camoglio Conservative management of accessory spleen torsion in children Minerva Pediatr, 65 (4) (2013), pp. 453-456
  4. ^ Moore 1992, str. 187
  5. ^ Pushpalatha M, Sujana M, Sharmada K L. (novembar 2012). „Accessory Spleen –a case report.”. Int J Cur ResRev. 4 (1): 121—2. .
  6. ^ a b B Calin, BN Sebastin, B Vasile, O Andrea. (jun 2012). „Lost and found: the accessoryspleen”. Med Con. 2 (26): 63—6. .
  7. ^ Doralice Mariá Leite Batista; Fernanda Silva Guedes; Antonio Carlos de Barros Lima Jr; Eduardo Kanaan; Marcos Filgueiras; Ricardo Zorron (2008). „Accessory spleen detection at laparoscopic splenectomy is adequate for immune thrombocytopenic purpura- a prospective study” (PDF). Bras J Video- Surg. 1 (4): 156—162. 
  8. ^ Gaillard, Frank. „Splenunculus | Radiology Reference Article | Radiopaedia.org”. Radiopaedia. Pristupljeno 16. 1. 2022. 
  9. ^ H. Ishibashi, T. Oshio, T. Sogami, A. Nii, H. Mori, M. Shimada Torsion of an accessory spleen with situs inversus in a child J Med Invest, 59 (2012), pp. 220-223
  10. ^ M. Ozeki, M. Asakuma, N. Go, T. Ogura, Y. Inoue, T. Shimizu, et al. Torsion of an accessory spleen: a rare case preoperatively diagnosed and cured by single-port surgery Surg Case Rep, 1 (2015), p. 100
  11. ^ T.L. Babcock, D.D. Coker, J.L. Haynes, H.B. Conklin Infarction of an accessory spleen causing an acute abdomen Am J Surg, 127 (1974), pp. 336-337
  12. ^ P. Impellizzeri, A.S. Montalto, F.A. Burroto, P. Antonuccio, G. Scalfari, F. Arena, et al. Accessory spleen torsion: rare cause of acute abdomen in children and review of the literature J Pediatr Surg, 4 (2009), pp. E15-E18
  13. ^ E. Settle Surgical importance of accessory spleens Am J Surg, 1 (1) (1940), pp. 23-27
  14. ^ V. Bard, N. Goldberg, H. Kashtan Torsion of a huge accessory spleen in a 20-year-old patient Int J Surg Case Rep, 5 (2) (2014), pp. 67-69
  15. ^ Landmann, A.; Johnson, J.J.; Webb, K.M.; Mantor, P.C.; Letton, R.W. (2016-09-01). „Accessory spleen presenting as acute abdomen: A case report and operative management”. Journal of Pediatric Surgery Case Reports (na jeziku: engleski). 12: 9—10. ISSN 2213-5766. doi:10.1016/j.epsc.2016.05.011. 
  16. ^ Impellizzeri et al. Accessory spleen torsion: a rare cause of acute abdomen in children: a review.2009 Sep;44(9):e15-18
  17. ^ Orlando R, Lumachi F, Lirussi F. Congenital anomalies of the spleen mimicking hematological disorders and solid tumors: a single-center experience of 2650 consecutive diagnostic laproscopies. Anticancer Research. 2005;25(6C):4385–4388. [PubMed] [Google Scholar]
  18. ^ a b Kim, SH; Lee, JM; Han, JK; Lee, JY; Kim, KW; Cho, KC; Choi, BI (1. 4. 2008). „Intrapancreatic Accessory Spleen: Findings on MR Imaging, CT, US and Scintigraphy, and the Pathologic Analysis”. Korean J Radiol. Korean Radiological Society. 9 (2): 162—174. PMC 2627219  . PMID 18385564. doi:10.3348/kjr.2008.9.2.162. 
  19. ^ M, Abu Hilal; Harb, A; Zeidan, B; Steadman, B; Primrose, JN; Pearce, NW (5. 1. 2009). „Hepatic splenosis mimicking HCC in a patient with hepatitis C liver cirrhosis and mildly raised alpha feto protein; the important role of explorative laparoscopy”. World Journal of Surgical Oncology. England: BioMed Central. 7 (1): 1. PMC 2630926  . PMID 19123935. doi:10.1186/1477-7819-7-1  . 
  20. ^ Madjar, S; Weissberg D (oktobar 1994). „Thoracic splenosis”. Thorax. British Medical Assn. 49 (10): 1020—1022. ISSN 0040-6376. PMC 475241  . PMID 7974296. doi:10.1136/thx.49.10.1020. 
  21. ^ Sohaib SA, Reznek RH. Reticuloendothelial disorders: the spleen. In: Grainger RG, Allison DJ, Adam A, Dixon AK, editors. 4th ed. London (LDN): Churchill Livingstone; 2001. p. 1436. [Google Scholar]
  22. ^ a b Gaillard, Frank. „Splenunculus | Radiology Reference Article | Radiopaedia.org”. Radiopaedia (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-14. 
  23. ^ a b v Mortelé, Koenraad J.; Mortelé, Bart; Silverman, Stuart G. (2004). „CT Features of the Accessory Spleen”. American Journal of Roentgenology. 183 (6): 1653—1657. PMID 15547205. doi:10.2214/ajr.183.6.01831653. 
  24. ^ Gayer, G; Zissin, R; Apter, S; Atar, E; Portnoy, O; Itzchak, Y (2001). „CT findings in congenital anomalies of the spleen”. The British Journal of Radiology (na jeziku: engleski). 74 (884): 767—772. ISSN 0007-1285. PMID 11511506. doi:10.1259/bjr.74.884.740767. 
  25. ^ Wolfgang Dähnert (2011). Radiology. Review Manual. ISBN 9781609139438. 
  26. ^ Barber, Thomas W.; Dixon, Andrew; Smith, Marty; Yap, Kenneth S K.; Kalff, Victor (2016). „<SCP>Ga</SCP>-68 octreotate <SCP>PET</SCP>/<SCP>CT</SCP> and <SCP>Tc</SCP>-99<SCP>m</SCP> heat-denatured red blood cell <SCP>SPECT</SCP>/<SCP>CT</SCP> imaging of an intrapancreatic accessory spleen”. Journal of Medical Imaging and Radiation Oncology. 60 (2): 227—229. PMID 26041021. doi:10.1111/1754-9485.12319. 
  27. ^ P. Impellizzeri, A. S. Montalto, F. A. Borruto, P. Antonuccio, G. Scalfari, F. Arena, C. Romeo: Accessory spleen torsion: rare cause of acute abdomen in children and review of literature. In: J Pediatr Surg. 44(9), Sep 2009, S. e15–e18
  28. ^ Pane, Francesco; Cavaglià, Enrico; Silvestre, Mattia; Coppola, Milena; Corvino, Fabio; Borzelli, Antonio; Paladini, Andrea; Giurazza, Francesco; Corvino, Antonio; Zobel, Daniela Beomonte; Amodio, Francesco; Capasso, Francesco; Niola, Raffaella (1. 7. 2019). „Successful endovascular treatment of a spontaneous bleeding accessory spleen: A case report”. Radiology Case Reports (na jeziku: engleski). 14 (7): 787—790. PMC 6462800  . PMID 31011380. doi:10.1016/j.radcr.2019.03.037. 
  29. ^ Abu Hilal, M.; Harb, A.; Zeidan, B.; Steadman, B.; Primrose, JN; Pearce, NW (2009). „Hepatic splenosis mimicking HCC in a patient with hepatitis C liver cirrhosis and mildly raised alpha feto protein; the important role of explorative laparoscopy”. World Journal of Surgical Oncology. 7: 1. PMC 2630926  . PMID 19123935. doi:10.1186/1477-7819-7-1  . 
  30. ^ Madjar, S.; Weissberg, D. (1994). „Thoracic splenosis”. Thorax. 49 (10): 1020—1022. PMC 475241  . PMID 7974296. doi:10.1136/thx.49.10.1020. 
  31. ^ W. Richard Webb; Wiliam E. Brant; Nancy M. Major (2014). Fundamentals of Body CT, Fundamentals of Radiology (4 ed.). Elsevier Health Sciences. p. 242.
  32. ^ Neeta Chhabra; et al. (2014). „ACCESSORY SPLEEN AND ITS CLINICAL SIGNIFICANCE : A CASE REPORT”. Int J Anat Res. 2 (2): 325—27. .

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Klasifikacija
Spoljašnji resursi


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Акцесорна_слезина&oldid=27790628”