Википедија

Акцесорна слезина

Главни чланак: Слезина

Акцесорна слезина једна је од јако ретких аномалија слезине настала у ембрионалном развоју, мада може бити узрокована и повредом трбуха.[1][2]

Акцесорна слезина
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностхирургија, патологија

Епидемиологија уреди

Акцесорне слезине су откривене, као случајни налаз у 18% до 30% болесника којима је урађена спленектомија. Њихов број се креће од 1% до 5%, а може их бити и више. Учесталост јављања је на нивоу од 10% на 100 случајева.[3][4]

Етиологија уреди

Акцесорна слезина је мала квржица слезиног ткива који се налази одвојено од главногдела слезине. То је аномалија која претежно настаје због развојних поремећаја у ембрионалном развоју фетуса.[5][6][7]

Најчешћи узрок њиховог настанка је непотпуно спајање мезенхимских пупољака и траума, а може да се деси и да се акцесорна слезина преко слезинског лигамента одвуче до ектопичних локација.[8] Акцесорна слезина се увек налази на левој страни трбуха услед ротације слезине током ембриогенеза. Ноовонастале локације на којима је аксесоарна слезина позииционирана обично су:[9][10][11][12][13][14][15]

  • хилусу слезине у 75% случајева
  • око репа гуштераче у 20%,
  • гастроспленични или лиеноренални лигаменти,
  • зидови стомака или црева,
  • оментума или мезентеријум,
  • карлици и скротуму.

Морфолошки и функционално акцесорне слезине су сличне нормалној слезини од које добијају и васкуларизацију преко једне од грана слезинске артерије.[6][16]

Патоанатомија уреди

 
Хистолошки приказ акцесорне слезине

Акцесорна слезина, једна или више, састоји се од инкапсулиране масе спленичког ткива, који се највероватније одвоји од главне слезине у току ембрионалног развоја. По подацима из литературе акцесорне слезине се појављују у ембриону у великом броју, али после рођења већи број њих ишчезава, изузев ако се задрже у случају обољења као што су конгенитални хемолитички иктерус или жутица, или тромбоцитопенична пурпура.[17]

Акцесорна слезина се анатомски најчешће налази у хилусу слезине, спленичној петељци или репу гуштераче (панкреаса),[18] гастроколичном лигаменту, мезентеријуму, зиду желуца или црева, гонадама на њиховом путу спуштања током развоја кроз трбух. Ретко се налазе изнад левог бубрега или у скротуму. Расељени фрагменти ткива акцесорне слезине могу се усадити и на добро васкуларизованими површинама у трбушној дупљи, или, ако је нарушена дијафрагмална баријера и у грудном кошу.[19][20]

Величина акцесорне слезине, у пречнику, креће се од неколико милиметара до неколико сантиметара. Често се дешава да таква акцесорна слезина, не само да има своју сопствену (малу) артерију и вену, већ посебну петељку.

Микроскопски акцесорне слезине на први поглед изгледају слично као и слезина, мада их понекад лекари замене за увећане лимфне чворове или неопластичне промене у репу гуштераче (панкреаса),[18] желудачно-цревном тракту, надбубрежној жлезди или гонадама.[1][21]

Клиничка слика уреди

Акцесорна слезина је доброћудна и асимптоматска аномалија, па је њен значај углавном повезан са потребом да се разликују од злочудније (малигније) патологије.[22]

Код пацијената који су подвргнути спленектомији због аутоимуних поремећаја (најчешће имунске тромбоцитопеније  и аутоимуне хемолитичке анемије ), раст непрепознатих помоћних слезина је класичан узрок касног релапса. Стога, акцесорну слезину треба идентификовати пре операције да би се обезбедило њена уклањање.[22]

Дијагноза уреди

Радиолошке карактеристике уреди

На радиолошким снимцина акцесорна слезина се манифестује у облику спленункула (чворича) који су неколико центиметара у пречнику, који су заобљени или јајолики.. Иако се већина чворића налази у близини слезине, они су идентификовани и на другим местима у трбушној дупљи укључујући:[23][24]

  • хилум слезине (најчешће),[25]
  • гастроспленични лигамент,
  • спленоренални лигамент
  • реп панкреаса,
  • већи оментум,
  • мезентеријум танког црева,
  • зид желуца или црева,
  • скротум.

Компјутеризована томографија уреди

 
Снимак акцесорне слезине (кружни објекат у центру слике) између слезине и левог бубрега, начињен компјутеризованом томографијом

На снимцима начињеним компјутеризованом томографијом чворићу мају густину и карактеристике сличне остатку слезине . Мали спленункули (<1 цм) могу изгледати хиподенсно у поређењу са слезином, највероватније као артефакт делимичног волумена.[23]

Обрнуто од овога је да ако се у хилуму слезине види маса која се не повећава на исти начин као суседна слезина, онда би требало да се посумња на алтернативне дијагнозе.

Диференцијална дијагноза уреди

Општа диференцијално дијагностичка разматрања укључују:

  • перитонеалне метастазе,
  • повећање лимфних чворова,
  • реп тумора панкреаса или метастазе,
  • рецидив тумора бубрега након нефректомије,
  • маса надбубрежне жлезде,
  • неуроендокрини тумори панкреаса.[26]

Друга стања са абнормалном локацијом или морфологијом ткива слезине укључују:

  • лобулације или пукотине: које представљају непотпуну, али делимичну фузију и веома су честе,[23]
  • полиспленију (вишестрфуке слезине) које су често повезане са абнормалностима положајима органа,
  • спленоза: наслаге ткива слезине након абдоминалне трауме или операције (нпр. спленектомије) које немају снабдевање артеријама слезине
  • лутајућа слезина: слезина се налази у необичном положају унутар трбушне дупље.

Терапија уреди

Када се врши спленектомија (уклањање слезине) због хиперспленизма, морају се уклонити и све акцесорне слезине јер у каснијем период могу бити узрок рецидива или перзистирања примарног обољења слезине.[27][28]

Спленоза је стање у коме се жаришта ткива слезине подвргавају аутотрансплантацији, најчешће после физичке трауме или спленектомије. Изложени фрагменти ткива могу се имплантирати на добро васкуларизоване површине у трбушној шупљини, или, ако је дијафрагматична баријера оштећена, у грудном кошу.[29][30][31]

Познавање варијационе анатомије слезине је од основног значаја за хирурге који изводе хируршке операције које су везан за слезину, а посебно оне током рутинских кадаверичких стања.[32]

Извори уреди

  1. ^ а б Gayer, G; Zissin, R; Apter, S; Atar, E; Portnoy, O; Itzchak Y (август 2001). „CT findings in congenital anomalies of the spleen”. British Journal of Radiology. British Institute of Radiology. 74 (884): 767—772. PMID 11511506. doi:10.1259/bjr.74.884.740767. Приступљено 3. 3. 2009. 
  2. ^ Freeman, J. L.; Jafri, S. Z.; Roberts, J. L.; Mezwa, D. G.; Shirkhoda, A. (1993). „CT of congenital and acquired abnormalities of the spleen”. Radiographic. 13 (3): 597—610. PMID 8316667. doi:10.1148/radiographics.13.3.8316667. 
  3. ^ G. Scire, N. Zampieri, G. El-Dalti, F.S. Camoglio Conservative management of accessory spleen torsion in children Minerva Pediatr, 65 (4) (2013), pp. 453-456
  4. ^ Moore 1992, стр. 187
  5. ^ Pushpalatha M, Sujana M, Sharmada K L. (новембар 2012). „Accessory Spleen –a case report.”. Int J Cur ResRev. 4 (1): 121—2. .
  6. ^ а б B Calin, BN Sebastin, B Vasile, O Andrea. (јун 2012). „Lost and found: the accessoryspleen”. Med Con. 2 (26): 63—6. .
  7. ^ Doralice Mariá Leite Batista; Fernanda Silva Guedes; Antonio Carlos de Barros Lima Jr; Eduardo Kanaan; Marcos Filgueiras; Ricardo Zorron (2008). „Accessory spleen detection at laparoscopic splenectomy is adequate for immune thrombocytopenic purpura- a prospective study” (PDF). Bras J Video- Surg. 1 (4): 156—162. 
  8. ^ Gaillard, Frank. „Splenunculus | Radiology Reference Article | Radiopaedia.org”. Radiopaedia. Приступљено 16. 1. 2022. 
  9. ^ H. Ishibashi, T. Oshio, T. Sogami, A. Nii, H. Mori, M. Shimada Torsion of an accessory spleen with situs inversus in a child J Med Invest, 59 (2012), pp. 220-223
  10. ^ M. Ozeki, M. Asakuma, N. Go, T. Ogura, Y. Inoue, T. Shimizu, et al. Torsion of an accessory spleen: a rare case preoperatively diagnosed and cured by single-port surgery Surg Case Rep, 1 (2015), p. 100
  11. ^ T.L. Babcock, D.D. Coker, J.L. Haynes, H.B. Conklin Infarction of an accessory spleen causing an acute abdomen Am J Surg, 127 (1974), pp. 336-337
  12. ^ P. Impellizzeri, A.S. Montalto, F.A. Burroto, P. Antonuccio, G. Scalfari, F. Arena, et al. Accessory spleen torsion: rare cause of acute abdomen in children and review of the literature J Pediatr Surg, 4 (2009), pp. E15-E18
  13. ^ E. Settle Surgical importance of accessory spleens Am J Surg, 1 (1) (1940), pp. 23-27
  14. ^ V. Bard, N. Goldberg, H. Kashtan Torsion of a huge accessory spleen in a 20-year-old patient Int J Surg Case Rep, 5 (2) (2014), pp. 67-69
  15. ^ Landmann, A.; Johnson, J.J.; Webb, K.M.; Mantor, P.C.; Letton, R.W. (2016-09-01). „Accessory spleen presenting as acute abdomen: A case report and operative management”. Journal of Pediatric Surgery Case Reports (на језику: енглески). 12: 9—10. ISSN 2213-5766. doi:10.1016/j.epsc.2016.05.011. 
  16. ^ Impellizzeri et al. Accessory spleen torsion: a rare cause of acute abdomen in children: a review.2009 Sep;44(9):e15-18
  17. ^ Orlando R, Lumachi F, Lirussi F. Congenital anomalies of the spleen mimicking hematological disorders and solid tumors: a single-center experience of 2650 consecutive diagnostic laproscopies. Anticancer Research. 2005;25(6C):4385–4388. [PubMed] [Google Scholar]
  18. ^ а б Kim, SH; Lee, JM; Han, JK; Lee, JY; Kim, KW; Cho, KC; Choi, BI (1. 4. 2008). „Intrapancreatic Accessory Spleen: Findings on MR Imaging, CT, US and Scintigraphy, and the Pathologic Analysis”. Korean J Radiol. Korean Radiological Society. 9 (2): 162—174. PMC 2627219  . PMID 18385564. doi:10.3348/kjr.2008.9.2.162. 
  19. ^ M, Abu Hilal; Harb, A; Zeidan, B; Steadman, B; Primrose, JN; Pearce, NW (5. 1. 2009). „Hepatic splenosis mimicking HCC in a patient with hepatitis C liver cirrhosis and mildly raised alpha feto protein; the important role of explorative laparoscopy”. World Journal of Surgical Oncology. England: BioMed Central. 7 (1): 1. PMC 2630926  . PMID 19123935. doi:10.1186/1477-7819-7-1  . 
  20. ^ Madjar, S; Weissberg D (октобар 1994). „Thoracic splenosis”. Thorax. British Medical Assn. 49 (10): 1020—1022. ISSN 0040-6376. PMC 475241  . PMID 7974296. doi:10.1136/thx.49.10.1020. 
  21. ^ Sohaib SA, Reznek RH. Reticuloendothelial disorders: the spleen. In: Grainger RG, Allison DJ, Adam A, Dixon AK, editors. 4th ed. London (LDN): Churchill Livingstone; 2001. p. 1436. [Google Scholar]
  22. ^ а б Gaillard, Frank. „Splenunculus | Radiology Reference Article | Radiopaedia.org”. Radiopaedia (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-14. 
  23. ^ а б в Mortelé, Koenraad J.; Mortelé, Bart; Silverman, Stuart G. (2004). „CT Features of the Accessory Spleen”. American Journal of Roentgenology. 183 (6): 1653—1657. PMID 15547205. doi:10.2214/ajr.183.6.01831653. 
  24. ^ Gayer, G; Zissin, R; Apter, S; Atar, E; Portnoy, O; Itzchak, Y (2001). „CT findings in congenital anomalies of the spleen”. The British Journal of Radiology (на језику: енглески). 74 (884): 767—772. ISSN 0007-1285. PMID 11511506. doi:10.1259/bjr.74.884.740767. 
  25. ^ Wolfgang Dähnert (2011). Radiology. Review Manual. ISBN 9781609139438. 
  26. ^ Barber, Thomas W.; Dixon, Andrew; Smith, Marty; Yap, Kenneth S K.; Kalff, Victor (2016). „<SCP>Ga</SCP>-68 octreotate <SCP>PET</SCP>/<SCP>CT</SCP> and <SCP>Tc</SCP>-99<SCP>m</SCP> heat-denatured red blood cell <SCP>SPECT</SCP>/<SCP>CT</SCP> imaging of an intrapancreatic accessory spleen”. Journal of Medical Imaging and Radiation Oncology. 60 (2): 227—229. PMID 26041021. doi:10.1111/1754-9485.12319. 
  27. ^ P. Impellizzeri, A. S. Montalto, F. A. Borruto, P. Antonuccio, G. Scalfari, F. Arena, C. Romeo: Accessory spleen torsion: rare cause of acute abdomen in children and review of literature. In: J Pediatr Surg. 44(9), Sep 2009, S. e15–e18
  28. ^ Pane, Francesco; Cavaglià, Enrico; Silvestre, Mattia; Coppola, Milena; Corvino, Fabio; Borzelli, Antonio; Paladini, Andrea; Giurazza, Francesco; Corvino, Antonio; Zobel, Daniela Beomonte; Amodio, Francesco; Capasso, Francesco; Niola, Raffaella (1. 7. 2019). „Successful endovascular treatment of a spontaneous bleeding accessory spleen: A case report”. Radiology Case Reports (на језику: енглески). 14 (7): 787—790. PMC 6462800  . PMID 31011380. doi:10.1016/j.radcr.2019.03.037. 
  29. ^ Abu Hilal, M.; Harb, A.; Zeidan, B.; Steadman, B.; Primrose, JN; Pearce, NW (2009). „Hepatic splenosis mimicking HCC in a patient with hepatitis C liver cirrhosis and mildly raised alpha feto protein; the important role of explorative laparoscopy”. World Journal of Surgical Oncology. 7: 1. PMC 2630926  . PMID 19123935. doi:10.1186/1477-7819-7-1  . 
  30. ^ Madjar, S.; Weissberg, D. (1994). „Thoracic splenosis”. Thorax. 49 (10): 1020—1022. PMC 475241  . PMID 7974296. doi:10.1136/thx.49.10.1020. 
  31. ^ W. Richard Webb; Wiliam E. Brant; Nancy M. Major (2014). Fundamentals of Body CT, Fundamentals of Radiology (4 ed.). Elsevier Health Sciences. p. 242.
  32. ^ Neeta Chhabra; et al. (2014). „ACCESSORY SPLEEN AND ITS CLINICAL SIGNIFICANCE : A CASE REPORT”. Int J Anat Res. 2 (2): 325—27. .

Литература уреди

Спољашње везе уреди

Класификација
Спољашњи ресурси


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Акцесорна_слезина&oldid=27790628”