Panko Brašnarov
Panko Brašnarov (poznat i kao Panko Brašnar; Veles, 9. avgust 1883 — Goli otok, 17. jul 1951) bio je učitelj, makedonski i bugarski[traži se izvor] politički aktivist i učesnik socijalističkog i komunističkog pokreta u Vardarskoj Makedoniji.
| panko brašnarov | |
|---|---|
 Spomenik Panka Brašnarova u Velesu | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 9. avgust 1883. |
| Mesto rođenja | Veles,  Osmansko carstvo |
| Datum smrti | 17. jul 1951. (67 god.) |
| Mesto smrti | Goli otok, NR Hrvatska,  FNR Jugoslavija |
| Profesija | učitelj, političar |
| Delovanje | |
| Član KPJ od | 1919. |
| Učešće u ratovima | Prvi svetski rat Narodnooslobodilačka borba |
| Služba | Bugarska vojska NOV i PO Jugoslavije |
Biografija uredi
Rođen je 1883. godine u Velesu. Osnovnu školu završio je u rodnom gradu, a Pedagošku školu u Skoplju 1901. godine. Bio je učitelj u više makedonskih gradova od 1901. do 1912. godine. Godine 1914, došao je na čelo novoformirane Socijaldemokratske organizacije u Velesu, gde je počeo da sarađuje sa Vasilom Glavinovim u novinama „Klasno soznanie“. Po ulasku Bugarske u Prvi svetski rat i okupaciji Vardarske Makedonije 1915. godine, bio je prisilno mobilizovan u bugarsku vojsku i učestvovao u borbama na Dojranu.[1]
Međuratno razdoblje uredi
Po završetku rata i osnivanju Kraljevine SHS, Brašnarov je 1919. godine postao član novoformirane Socijalističke radničke partije Jugoslavije (komunista). Tokom 1920-ih, učestvovao je na više konferencija i kongresa KPJ. Godine 1920, bio je izabran za delgata veleške organizacije KPJ na Drugom kongresu KPJ u Vukovaru. Godine 1922, učestvovao je na Prvoj u Beču i Trećoj zemaljskoj konferenciji KPJ u Beogradu 1924. godine. Godine 1926, bio je delegat na Trećem kongresu KPJ u Beču.[1]
Po osnivanju VMRO (ujedinjene) 1925. godine u Beču, bio je izabran za člana njenog Centralnog komiteta. Bio je uhapšen avgusta 1926. godine i aprila 1927. osuđen na dvogodišnju robiju. Iz zatvora je izašao februara 1928. godine. Krajem maja 1929. godine, bio je ponovno uhapšen na jugoslovensko-austrijskoj granici na putu za kongres VMRO (ujedinjene) u Beču. Posle velike provale organizacija VMRO (ujedinjene) 5. jula 1929. godine u Vardarskoj Makedoniji, bio je sproveden u rodni Veles. Na suđenju je u junu 1930. godine, bio osuđen na pet godina robije i doživotni gubitak građanskih prava. Robiju je služio u zatvoru u Sremskoj Mitrovici. Po izlasku iz zatvora, povukao se iz politike. Godine 1939, izašao je iz članstva KPJ.[1]
Drugi svetski rat uredi
Nakon bugarske okupacije Makedonije 1941. godine, Brašnarov je ponovno dobio posao učitelja, a 1943. se povezao s Narodnooslobodilačkim pokretom. Maja 1944. godine, prešao je na slobodnu teritoriju i postao član Inicijativnog odbora za sazivanje zasedanja ASNOM-a. kao najstariji delegat, otvorio je Prvo zasedanje ASNOM-a 2. avgusta 1944. godine. Dana 6. avgusta, bio je izabran za poverenika za informacije u Prezidijumu ASNOM-a.
Po oslobođenju Makedonije, 26. novembra 1944. godine, u Skoplju je na Prvoj konferenciji Narodnooslobodilačkog fronta Makedonije bio izabran za njegovog predsednika. Bio je izabran za člana prezidijuma ASNOM-a na njegovom Drugom zasedanju decembra 1944. i Trećem zasedanju aprila 1945. godine.[1]
Informbiro i Goli otok uredi
Po objavljivanju Rezolucije Informbiroa 28. juna 1948. godine, Brašnarov se odmah opredelio za Rezoluciju. Dana 1. oktobra 1948, zajedno sa Pavelom Šatevim, uputio je pismo Centralnom komitetu SKP(b) u kojem je objasnio „kako je pitanje ujedinjenja makedonskog naroda od početka bilo potkopano od strane CK KPJ stajalištem da se ujedinjena Makedonija nalazi u granicama FNRJ, ne vodeći računa o posebnim uslovima i interesima bratskih susednih zemalja…“[2]
Brašnarov je bio uhapšen 11. decembra 1950. i 29. juna 1951. godine osuđen na prisilan rad na Golom otoku u trajanju od 24 meseca. Početkom jula je došao na ostrvo, ali je ubrzo umro, 17. jula, pod uticajem iscrpljenosti i starosti.[1] Do tada je bio najstariji robijaš na Golom otoku.[3]
Njegov grob nije bio poznat 60 godina, sve dok u septembru 2011. godine, novinarska ekipa iz emisije KOD nije otkrila da je Brašnarov sahranjen u zajedničkoj grobnici na zagrebačkom groblju Mirogoj. Severna Makedonija najavila je pokretanje inicijative za vraćanjem njegovih posmrtnih ostataka u rodnu zemlju.
Reference uredi
- ^ a b v g d Makedonska enciklopedija (knjiga prva). „MANU“, Skoplje 2009. godina, 207. str.
- ^ „Panko Brašnarov i Pavel Šatev za obstanovkata vъv Vardarska Makedoniя prez 1944-1948 g. — izloženie do VKP(b)“, Pristupljeno 17. 4. 2013.
- ^ Pregled broja "informbirovaca" koji su u zatvorima izgubili život po godinama rođenja, Pristupljeno 17. 4. 2013.
Literatura uredi
- Panko Brašnarov - život i delo (zbornik na trudovi), 1992. godina.
- Pero Korobar. Panko Brašnar, 1992 i 2004. godina.
- Vera Veskoviќ - Vangeli. Dosie Brašnarov, 2003. godina.
- Makedonska enciklopedija (knjiga prva). „MANU“, Skoplje 2009. godina.
Spoljašnje veze uredi
- „Heroj Panko Brašnarov izdahnuo studentskim rukama na Golom Otoku“, Jovan Popovski (jezik: makedonski)
- „Brašnarov je umro na golom kamenu, grob mu se ne zna“ (jezik: makedonski)
- Biografija Panka Brašnarova (jezik: makedonski)
- Predsednik Ivanov u Hrvatskoj posetio mesto gde je sahranjen Panko Brašnarov (1. XI 2011) (jezik: makedonski)
