Filip Filipović (vaterpolista)
Filip Filipović (Beograd, 2. maj 1987) je srpski vaterpolista, višestruki olimpijski, svetski i evropski šampion, više puta proglašavan za najboljeg svetskog i evropskog vaterpolistu. Sa četiri medalje, uključujući dve zlatne, jedan je od najtrofejnijih srpskih olimpijaca.
Karijera uredi
Vaterpolo je počeo da trenira sa sedam godina u školi Partizana.
Partizan uredi
Sa 14 godina debitovao je za prvi tim Partizana kod Dejana Udovičića. Standardni prvotimac crno-belih postao je u sezoni 2001/2002 kada je osvojio prvu duplu krunu. U narednih sedam godina bio je član Partizana sa kojim je još tri puta bio osvajač Prvenstva i Kupa Srbije.
Pro Reko uredi
Sa 22 godine napustio je srpski vaterpolo i potpisao ugovor sa italijanskim gigantom Pro Rekom. U prvoj sezoni igrao je zajedno sa Vanjom Udovičićem i Slobodanom Nikićem. Došli su do naslova prvaka Evrope, Italije i Superkupa Evrope. U narednoj sezoni stigao je do titule u Prvenstvu Italije i Evropi. U sezoni 2011/2012 pored titule u Italiji osvojio je Regionalnu ligu. Pred početak Olimpijskih igara 2012, Pro Reko je odlučio da zbog finansijskih problema da otkaz svim strancima.
Radnički uredi
Nakon Olimpijskih igara u Londonu, Filipović se vratio u srpski vaterpolo. Nakon razgovora sa Partizanom i Zvezdom, odlučio se da prihvati ponudu Radničkog iz Kragujevca.[1] U Kragujevcu je proveo dve godine i osvojio Kup Evrope 2013. godine, a naredne godine bili su vicešampioni Evrope. Na domaćoj sceni nisu uspevali da pariraju Crvenoj zvezdi od koje su poraženi i u Superkupu Evrope 2013. Nakon dve godine Filipović i Radnički su se rastali, uz neisplaćene obaveze kluba prema igraču. Sportska arbitraža Olimpijskog komiteta Srbije 2015. presudila je u korist Filipovića.[2]
Povratak u Pro Reko uredi
Nova, stara luka za Filipovića od 2014. godine je u Đenovi. Zaigrao je po drugi put za Pro Reko sa kojim je potvrdio titule Lige šampiona, Superkupa Evrope, te duple krune u Italiji. Pro Reko je napustio u leto 2020. i prešao u mađarski Solnok.
Reprezentacija uredi
Sa 16 debitovao je za seniorsku reprezentaciju. Selektor Nenad Manojlović je poveo Filipovića na Evropsko prvenstvo 2003. u Kranju gde je Srbija i Crna Gora osvojila zlatnu medalju, mada nije ulazio u igru. Od tada do danas odigrao je 367 utakmica i postigao 643 gola. Drugi je na listi najboljih strelaca reprezentacije Srbije svih vremena iza Aleksandra Šapića.
Olimpijske igre uredi
Tri puta je nastupao na Olimpijskim igrama. Na debiju 2008. godine pored starijih i iskusnijih igrača nije imao punu minutažu. Na letnjim olimpijskim igrama 2012. godine sa reprezentacijom Srbije osvojio je bronzanu medalju, a uvršten je u idealni tim turnira.[3] Na Olimpijskim igrama u Riju 2016. sa reprezentacijom Srbije je osvojio zlatnu medalju. Uz to ponovio je uspeh sa prethodnih, uvršten je u idealni tim, ali i proglašen za najkorisnijeg igrača turnira.[4][5]
Svetska prvenstva uredi
Debitovao je u Melburnu 2007. kada je srpski tim porazom od Španije zauzeo četvrto mesto. Na narednom, u Rimu 2009. po prvi put pod imenom Srbija došao je do zlatne medalje i uz 20 golova bio najbolji strelac turnira. U Šangaju 2011 poražen je u finalu, ali je proglašen za najboljeg igrača prvenstva.[6] Bio je učesnik Svetskog prvenstva 2013. u Barseloni kada je Srbija završila kao sedma, ali i one koja je u Kazanju 2015. došla do zlatne medalje. Na poslednjem odigranom šampionatu sveta, u Budimpešti 2017. osvojio je bronzu. Odlukom selektora da odmori standardne igrače, propustio je Svetsko prvenstvo 2019.[7]
Evropska prvenstva uredi
U Kranju 2003. godine započeo je takmičenje na šampionatima Evrope zlatnom medaljom. Isti uspeh ponovio je i 2006. godine u Beogradu. U Malagi 2008. godine pretrpeo je poraz u finalu od Crne Gore i osvojio srebro, dok je 2010. godine u Zagrebu bio treći. Od 2012 do 2018. godine sa reprezentacijom Srbije bio je četiri puta prvak Evrope. Te 2018. godine u Barseloni predvodio je, po prvi put na Evropskom prvenstvu Srbiju kao kapiten i proglašen za najboljeg igrača turnira.[8] Na Evropskom prvenstvu 2020. predvodio je Srbiju do petog mesta u Budimpešti uz deset postignutih golova.
Ostala takmičenja uredi
Najviše medalja sa reprezentacijom Filipović je osvojio kroz Svetsku ligu. Jedanaest medalja, do čega deset zlatnih. Desetu je osvojio 2019. u Beogradu čime je postao jedan od rekordera u ovom takmičenju.[9]. U Ruzi 2017. osvojio je prvi trofej kao kapiten.[10]. Sa Svetskog kupa nosi dva zlata, iz Budimpešte 2006. i Oradee 2010, dok je na Mediteranskim igrama osvojio medalju više. Bronzu iz Almerije 2005, te zlata iz Peskare 2009. i Taragone 2018.
Juniorska reprezentacija uredi
Sa juniorskom reprezentacijom osvojio je Evropsko prvenstvo 2002. godine u Bariju, 2004. godine na Malti, 2005. u Sofiji i 2006. godine u Velikom Varadinu. Pored ovih zlata, sa Evropskog prvenstva za juniore ima i bronzu iz Hagena osvojenu 2001. godine. Na Svetskom prvenstvu za juniore trijumfovao je 2003. u Napulju i 2005. u Argentini.
Nagrade i priznanja uredi
- „Majska nagrada” Sportskog saveza Srbije 2007
- Najbolji vaterpolista Evrope za 2009, 2014[11], 2016[12]. i 2018[13]. po izboru LENa
- Najbolji strelac Svetskog prvenstva u Rimu 2009. (20 golova), finalnog turnira Svetske lige 2014. (17 golova), Olimpijskih igara 2016. (19 golova)
- Najbolji igrač Svetskog prvenstva u Šangaju 2011, Evropskog prvenstva 2018.
- Najbolji igrač sveta za 2011,[14] 2014.[15] i 2021.[16] po izboru FINA
- Sportista godine 2016. od strane Olimpijskog komiteta Srbije[17]
- Najbolji vaterpolista u 2015. po izboru sajta "Vaterpolo svet"
- Američki časopis „Swimming world” ga je proglasio za najboljeg vaterpolistu 2016. godine.[18]
- Član idealnog tima na Olimpijskim igrama u Londonu 2012. i Riju 2016. godine
- Sportista godine 2021. od strane Olimpijskog komiteta Srbije[19]
Klupski trofeji uredi
Partizan
- Prvenstvo SR Jugoslavije 2001/02.
- Kup SR Jugoslavije 2001/02.
- Prvenstvo Srbije 2006/07, 2007/08. i 2008/09.
- Kup Srbije 2006/07, 2007/08. i 2008/09.
Pro Reko
- Evroliga 2009/10, 2011/12. i 2014/15.
- Superkup Evrope 2010/11. i 2015/16.
- Jadranska liga 2011/12.
- Prvenstvo Italije 2009/10, 2010/11, 2011/12, 2014/15, 2015/16, 2016/17,2017/18 i 2018/19.
- Kup Italije 2009/10, 2010/11, 2014/15, 2015/16, 2016/17, 2017/18 i 2018/19.
Radnički
- LEN Kup Evrope 2012/13.
Solnok
- LEN Kup Evrope 2020/21.
- Prvenstvo Mađarske 2020/21.
Reference uredi
- ^ Blic Sport: Filip Filipović: Nisam mogao da prihvatim nepristojnu ponudu Zvezde
- ^ Novosti: Filipović dobio Radnički na sudu
- ^ Vesti (arhiva): Filipović i Prlainović u idealnom timu OI
- ^ „MVP: Filipović najbolji igrač vaterpolo turnira”. b92 sport. 21. 8. 2016. Pristupljeno 21. 8. 2016.
- ^ Vaterpolo vesti: Nikić i Filipović u idealnom timu OI
- ^ RTS: Utešna nagrada za Fiću
- ^ Sport klub: Savić objavio spisak - cilj ispunjen, zasluženi odmor
- ^ Zvanični sajt Filipa: Filip Filipović MVP Evropskog prvenstva u Barseloni
- ^ Sport Blic: Fića, Prle i Dule kao niko nikada
- ^ B92: Bravo momci: Srbija ponovo osvojila Svetsku ligu
- ^ RTS: Filipović najbolji vaterpolista Evrope
- ^ Blic Sport: Ispred svih - Kapiten delfina Filip Filipović najbolji vaterpolista Evrope
- ^ Politika: Filipović četvrti put najbolji vaterpolista Evrope
- ^ Vlada Srbije: Filip Filipović najbolji vaterpolista sveta u 2011. godini
- ^ RTS: Filip Filipović najbolji vaterpolista sveta!
- ^ „Filipović vaterpolista godine, Savić najbolji trener na svetu”. RTS. 17. 12. 2021.
- ^ RTS: Tijana Bogdanović i Filip Filipović najbolji sportisti 2016. godine
- ^ „Filipović najbolji vaterpolista sveta”. Politika. 5. 1. 2017. Pristupljeno 11. 1. 2019.
- ^ „OKS proglasio najbolje: Filipović i Prekovićeva obeležili godinu”. 26. 12. 2021.
Spoljašnje veze uredi
- Zvanični sajt Filipa Filipovića
- Filip Filipović Pro Reko
- Filip Filipović na portalu vaterpolo reprezentacije Srbije
- Treba još da porastem da bih bio veliki („Politika”, 5. januar 2017)
