Сефардско гробље у Београду
Јеврејско гробље једно је од београдских гробља, које се налази у општини Палилула. Основано је 1925. године и представљао део Новог гробља. Гробље се простире на 12.748m², и на њему се налази око 4.000 гробница.
Јеврејско гробље у Београду | |
Информације
| |
---|---|
Локација | ![]() |
Статус | завршена |
Саграђена | 1888. године (пресељено 1925. године) |
Површина | 12.748 м² |
Компаније
| |
Архитекта | Богдан Богдановић |
Власник | Град Београд |
Управљање | ЈКП „Погребне услуге“ Београд |
Историјат
уредиСефардско гробље је основано 1888. године, тако што је јеврејска црквено-школска општина у Београду откупила плац од града преко пута Новог гробља у Гробљанској, данас Рузвелтовој улици,[1] од шабачког трговца Ђорђа Куртовића.[2] Купљена парцела је 1925. године даље проширена на Ново јеврејско гробље, на које је пресељено старо јеврејско гробље из Далматинске улице.[3]
На простору старог јеврејског гробља на Палилули је 1928. године одржан свечани обред сахрањивања посмртних остатака у заједничку костурницу и пренети су посмртни остаци 13 рабина и учитеља на Ново јеврејско гробље, где су сахрањени у заједничку гробницу, над којом је подигнут споменик у облику саркофага. Са старог гробља су пренети и споменици у облику хоризонталних камених плоча, са именима покојника на хебрејском језику и годином смрти, без дужих епитафа[3]
Кроз гробље води централна стаза окружена боровима старим неколико деценија.[2]
На гробљу је подигнута капела по пројекту инжењера Јосифа Албале, која је освећена 1934. године.[3] Гробље се простире на 12.748m², и на њему се налази око 4.000 гробница.[3]
Споменици
уредиНа Сефардском гробљу се налазе три значајна споменика високе уметничке вредности[1]:
- Споменик јеврејским ратницима Балканских ратова и Првог светског рата 1912 – 1918 (132 хероја). Налази се на крају централне стазе. Подизањем тог обележја истакнут је допринос Јевреја у очувању државе у којој су живели.[2] Подигла га је Јеврејска општина Београд, од новца који су прикупили рођаци и пријатељи погинулих, 1927. године на ратничкој парцели. Споменик је пројектовао јеврејски архитекта Самуел Сумбул. У средишту полукружног платоа је обелиск висок осам метара, са четири стуба. На пирамидалном врху налази се двоглави орао, а испод њега српски грб са четири оцила. Једна орлова глава гледа у небо, односно у слободу, док је друга погнута ка земљи и симболично тугује са народом. На дну обелиска мотив српске шајкаче, сабље и пушке, а испод је Давидова звезда[4] и Његошеви стихови из „Горског вијенца“,[2] као симболи пријатељства јеврејског и српског народа. На ивицама платоа су такође карактеристични симболи јудаизма, бели лавови, а иза њих су гробови погинулих. Задњи део споменика затворен је са трапезоидним каменим масивом, састављен од пет плоча, са две пламене светиљке, јеврејски вечни помен умрлима. На средишним хоризонталним и вертикалним плочама је исклесана посвета погинулима, а на две бочне уклесана су имена погинулих ратника.[4] Крај имена су постављени каменчићи, као један од јеврејских обичаја, јер на истом месту почивају земни остаци хероја.“[2]
Споменик јеврејским жртвама из Другог светског рата.
Споменик јеврејским избеглицама из Аустроугарске током Другог светског рата.
- Као и на другим јеврејским гробљима, на Сефардском гробљу у Београду се налази Гениза, споменик и гробно место за јеврејске верске књиге,[5] подигнут 1928. године. Споменик је у облику отворене Торе и књига од камена, који симболично указују на намену ове гробнице.
- Споменик над заједничком гробницом деци умрлој од шпанске грознице и других болести између два светска рата. Подигла га је Јеврејска општина 1976. године и у њој се налазе посмртни остаци деце чији су појединачне гробнице уништене. Аутор споменика је сликар Јован Ћурчић.[3]
Референце
уреди- ^ а б Радовановић 2013, стр. 435.
- ^ а б в г д ђ е Васиљевић 2018.
- ^ а б в г д ђ е Филм 2009.
- ^ а б Политика 2017.
- ^ а б в г д Радовановић 2013, стр. 436.
- ^ Стипић 2016, стр. 113.
- ^ Стипић 2016, стр. 110.
- ^ Стипић 2016, стр. 117.
- ^ Стипић 2016, стр. 118.
- ^ а б в г Лајбеншпергер et al. 2013, стр. 183.
Литература
уреди- Радовановић, Војислава (2013). Гордић Петковић, Владислава, ур. „Бет кеварот - кућа мртвих” (PDF). Култура. Београд: Завод за проучавање културног развитка. 138. ISSN 0023-5164. Приступљено 3. 11. 2018.
- Лајбеншпергер, Ненад; Манојловић Пинтар, Олга; Писари, Милован; Радовановић, Милан (2013). Писари, Милован; Редле, Рена, ур. Места страдања антифашистичке борбе у Београду 1941–44. Приручник за читање града (PDF). Београд: Форум за примењену историју. ISBN 978-86-916789-0-6. Приступљено 3. 11. 2018.
- Баришић, Срђан (2006). Зорица, Кубурић, ур. „Јевреји у Србији” (PDF). Религија и толеранција. Београд: Филозофски факултет. ISSN 1451-8759. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 09. 2014. г. Приступљено 3. 11. 2018.
- Дабижић, Миодраг (2007). Гордић Петковић, Владислава, ур. „Земунско гробље на брду Гардош (II)” (PDF). Наслеђе. Београд: Завод за заштиту споменика културе града Београда. VIII. ISSN 2560-3264. Приступљено 4. 11. 2018.
- Фогел, Ненад (2015). Редле, Милован, ур. Нестали у холокаусту - Земун, свака слика прича причу (PDF). Београд: Јеврејска општина Земун. ISBN 978-86-88297-11-0. Приступљено 4. 11. 2018.
- Фогел, Ненад (2015). Јеврејско гробље Земун. Јеврејска заједница Земун. Приступљено 5. 11. 2018.
- Брдар (ур.). „Ново гробље у Београду - Водич”. Београд: ЈПК Погребне услуге. Приступљено 5. 11. 2018.
- Пантелић, Зоран; Ментовић, Мента; Раковић, Јован (2010). Пројекат Јевреји у Београду - филм Јеврејска гробља у Београду. Јеврејска општина Београд. Архивирано из оригинала 01. 09. 2018. г. Приступљено 6. 11. 2018.
- „Обнова споменика Јеврејима – српским војницима”. Политика онлајн. Београд: Политика новине и магазини д. о. о. 19. 2. 2017. Приступљено 6. 11. 2018.
- Стипић, Давор (2016). Ристовић, Милан, ур. „У борби против заборава: Јеврејска заједница у Југославији и очување сећања на Холокауст 1945–1955” (PDF). Годишњак за друштвену историју. Београд: Удружење за друштвену историју. 2. ISSN 0354-5318. Приступљено 9. 11. 2018.[мртва веза]
- Медић, Милена (2006). Деспотовић, Љубица, ур. „Јевреји у Војводини - кратка историја” (PDF). Култура - полис. Нови Сад: Удружење за политичке науке Србије. 4—5. ISSN 1820-4589. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 03. 2019. г. Приступљено 10. 11. 2018.
- Васиљевић, Бранка (3. 6. 2018). „Споменик историје и културе под отвореним небом”. Политика онлајн. Београд: Политика новине и магазини д. о. о. Приступљено 10. 11. 2018.