Чауш
Чауш - основно значење је гласник али може имати и друга значења:[1]
У Серу у области Попољу је у доба цара Душана велики чауш био Алексије Џамплакон.[2]
1. У прво доба Османлијске државе чауши су имали ранг официра, те су били царски побочници и јавери. У јањичарској војсци чауши су били нижи заповедници, и то чауши поднаредници, а башчауши и чаушбаше - нареднíцí и водници. Чауши су као преносиоци наредаба били у служби цара, паша, везира и осталих виших заповеднíка.
2. чауши су били и у саставу турске војне музике »мехтерхане" и носили у рукама своје специјалне ознаке - чугљенове (врста жезла)
3. помоћник ћехаје у занатлијској организацији, еснафу, који је извршавао налоге ћехаје.
4. чувар телеграфске линије. По "Правилнику о телеграфу" дужност чауша је да обилазе и чувају телеграфске линије.
5. вођа сватова, који се брине о реду из сватовима.
6. шаљивчина који развесељава сватове и госте на свадби.
7. Брдо близу Братунца, Босна и Херзеговина
Референце
уреди- ^ Абдулах Шкаљић – Турцизми у српскохрватском језику
- ^ Срећковић, Пантелија (2021). Историја српскога народа. Младеновац: Мирдин. стр. 586.