Википедија

Шривиђаја

Сривиђаја или Шривиђаја (такође Srivijaya, Sri Vijaya, индонежански Sriwijaya}} ) било је старо и моћно таласократско малајско царство са седиштем на данашњем индонежанском острву Суматра, које је имало значајан утицај на Југоисточну Азију.[3] Најстарији записи о његовом постојању датирају из 7. века када је кинески монах Јиђинг описао шестомесечни боравак у Сривиџаји године 671.[4][5] Први натпис са именом Сривиђаја такође датира из 7. века, односно Натпис у Кедукан Букиту у близини Палембанга на Суматри, датиран 683.[6] Краљевство је престало да постоји у 13. веку из низа разлога, при чему се највише спомиње експанзија јаванског Маџапахит царства.[3] Сривиђаја је било важно средиште будистичке експанзије по Југоисточној Азији од 8. до 12. века. На санскрит, sri (श्री) значи „сјајна”, а vijaya (विजय) значи „победа” или „изврсност”.[7]

Шривиђаја

Kadatuan Sriwijaya
650–1377
Максимални опсег Шривиђаје око 8. века са серијом Шривиђајских експанзија и освајања
Максимални опсег Шривиђаје око 8. века са серијом Шривиђајских експанзија и освајања
СтатусВазал Мелају краљевства (1183–1377)
Престоница
Заједнички језициСтаромалајски, санскрит
Религија
Махајански будизам,Веђрајански будизам, анимизам и хиндуизам
ВладаМонархија
Махараја 
• Око 683
Дапунта Хјанг Сри Јајанаса
• Око 775
Дармасету
• Око 792
Самаратунга
• Окоа 835
Балапутра
• Око 988
Сри Кудамани Вармадева
Историја 
• Дапунта Хјангова експедиција и експанзија, (Кедукан Букит инскрипција)
650
• Сингхасари освајање 1288, Маџапахит је окончао Сривиђајанку побуну 1377
1377
ВалутаИзворни златне и сребрне кованице
Претходник		 Наследник
Кантоли
Сајлендра
Мелају краљевство
Краљевство Сингапура
Самудера Пасај султанат

Шривиђаја је било прво уједињено краљевство које је доминирало већим делом Индонежанског архипелага.[8] Успон Шравиђаја царства се одвијао упоредо са крајем Малајског поморског периода. Захваљујући својој локацији, ова некад моћна држава је развила комплексну технологију користећи поморске ресурсе. Осим тога, њена економија је временом постала све више зависна од трговине у том региону, тако да се ово краљевство трансформисало у економију базирану на престижним добрима.[9]

Након што је Сривиђаја пропала, постала је заборављена, те су каснији историчари били скептични према замисли да би велика уједињена држава могла постојати у Југоисточној Азији. О томе се први пут јавно шпекулисао француски историчар Жорж Кодес из Француског института за Далеки исток.[7] До године 1993. је Пјер-Ив Манген успео да докаже да је седиште Сривиџаје било дуж реке Муси између Букит Сегунтанга и Сабокингкинга (у данашњој индонезијској провинцији Јужна Суматра).[7]

Етимологија

уреди

У Санскриту śrī[10] значи „успешан”, „напредан”, или „срећан”, а vijaya[11] значи „победоносан” или „изврстан”.[7] Стога комбинована реч Srivijaya значи „сјајна победа”,[12] „величанствени тријумф”, „просперитетни победник”, „сјај изврсности” или једноставно „славан”.

Историографија

уреди
 
Натпис Таланга Туво, откривен у области Букит Сегунтанг, говори о оснивању светог парка Шривиђаја

Остало је мало физичких доказа о Шривиђаји.[13] Није било сталног знања о историји Шривиђаје чак ни у поморској југоисточној Азији; њену заборављену прошлост васкрсавају страни научници. Савремени Индонежани, чак и они из области Палембанг (око места где је краљевству било седиште), нису чули за Шривиђају све до 1920-их када је француски научник Жорџ Кодес објавио своја открића и тумачења у новинама на холандском и индонежанском језику.[14] Кодес је приметио да су кинеске референце на Санфоки, раније читане као Срибхоја или Срибогха, и натписи на старомалајском односе се на исто царство.[15]

Шривиђајска историографија је стечена, састављена и успостављена из два главна извора: кинеских историјских извештаја и камених натписа југоисточне Азије који су откривени и дешифровани у региону. Извештај будистичког ходочасника Јиђинга посебно је важан у опису Шривиђаје, који је посетио краљевство 671. године на шест месеци. Сидајатра натписи из 7. века откривени на Палембангу и на острву Банка такође су витални примарни историјски извори. Такође, регионални извештаји да би неки могли бити сачувани и препричавати као приче и легенде, као што су Легенда о Махараџи из Џаваке и Кмерском краљу, такође пружају увид у краљевство. Неки индијски и арапски извештаји такође нејасно описују богатства и баснословно благо краља Забага.

Историјски записи о Шривиђаји су реконструисани из бројних камених натписа, од којих је већина писана на старомалајском користећи палавско писмо, као што су натписи Кедукан Букит, Таланг Туво, Телага Бату и Кота Капур.[16]‍:82–83 Сривиђаја је постала симбол раног суматранског значаја као велико царство које је уравнотежило јавански Маџапахит на истоку. У 20. веку, националистички интелектуалци су указивали на обе империје у контексту свог залагања за индонежански идентитет у оквиру уједињене индонежанске државе која је постојала пре колонијалне државе Холандске Источне Индије.[14][17]

Шривиђаја, а тиме и Суматра, различитим народима су били познати под различитим именима. Кинези су то звали Санфоци, Санфоки или Ће-ли-фо-ће (Шилифоши), а постојало је још старије краљевство Кантоли, које би се могло сматрати претходником Шривиђаје.[18][19] Санскритски и пали текстови су га називали Јавадес и Јавадех, респективно.[18] Арапи су га звали Забаг или Срибуза, а Кмери Мелају.[18] Док су их Јаванци звали Суварнабуми, Суварнадвипа, Мелају или Малају. Ово је још један разлог зашто је откриће Шривиђаје било тако тешко.[18] Иако нека од ових имена снажно подсећају на име Јаве, и постоји јасна могућност да су се уместо тога позивала на Суматру.[20]

Референце

уреди
  1. ^ „Индонесиа - Тхе Малаy кингдом оф Сривијаyа-Палембанг”. Енцyцлопедиа Британница (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-23. 
  2. ^ Партоги, Себастиан (25. 11. 2017). „Хисторицал фрагментс оф Сриwијаyа ин Палембанг”. Тхе Јакарта Пост. Приступљено 23. 5. 2019. 
  3. ^ а б Муноз, Паул Мицхел (2006). Еарлy Кингдомс оф тхе Индонесиан Арцхипелаго анд тхе Малаy Пенинсула. Сингапоре: Едитионс Дидиер Миллет. стр. 171. ИСБН 978-981-4155-67-0. 
  4. ^ Муноз. Еарлy Кингдомс. стр. 122. 
  5. ^ Заин, Сабри. „Сејарах Мелаyу, Буддхист Емпирес”. 
  6. ^ Петер Беллwоод, Јамес Ј. Фоx, Даррелл Трyон (1995). „Тхе Аустронесианс: Хисторицал анд Цомпаративе Перспецтивес”. 
  7. ^ а б в г Муноз. Еарлy Кингдомс. стр. 117. 
  8. ^ Мохд Хазми Мохд Русли (31. 08. 2015). „Тхе унсунг Малаy хисторy”. Астро Аwани. 
  9. ^ Лает, Сигфриед Ј. де; Херрманн, Јоацхим (1994). Хисторy оф Хуманитy. Роутледге. 
  10. ^ Гласхофф, Клаус. „Санскрит Дицтионарy фор Спокен Санскрит”. спокенсанскрит.орг. Приступљено 04. 10. 2018. 
  11. ^ Гласхофф, Клаус. „Санскрит Дицтионарy фор Спокен Санскрит”. спокенсанскрит.орг. Приступљено 04. 10. 2018. 
  12. ^ „Сривијаyа: А пример - Парт 1 | СЕААрцх - Соутхеаст Асиан Арцхаеологy”. СЕААрцх - Соутхеаст Асиан Арцхаеологy (на језику: енглески). 07. 06. 2007. Приступљено 04. 10. 2018. 
  13. ^ Таyлор. Индонесиа. стр. 29. 
  14. ^ а б Таyлор, Јеан Гелман (2003). Индонесиа: Пеоплес анд Хисториес . Неw Хавен анд Лондон: Yале Университy Пресс. стр. 8–9. ИСБН 0-300-10518-5. 
  15. ^ Кром, Н.Ј. (1938). „Хет Хиндое-тијдперк”. Ур.: Ф.W. Стапел. Гесцхиеденис ван Недерландсцх Индиë. Амстердам: Н.V. У.M. Јоост ван ден Вондел. вол. I п. 149. 
  16. ^ Цоедèс, Георге (1968). Wалтер Ф. Велла, ур. Тхе Индианизед Статес оф Соутхеаст Асиа. транс.Сусан Броwн Цоwинг. Университy оф Хаwаии Пресс. ИСБН 978-0-8248-0368-1. 
  17. ^ „Сриwијаyа : хисторy, религион & лангуаге оф он еарлy Малаy политy / цоллецтед студиес бy Георге Цоедес анд Ловис-Цхарлес Дамаис ; едитед, Пиерре-Ивес Мангуин анд Тан Сри Дато Мубин Схеппард, ОПАЦ Перпустакаан Насионал РИ.”. опац.перпуснас.го.ид. Приступљено 2022-08-05. 
  18. ^ а б в г Муноз. Еарлy Кингдомс. стр. 114. 
  19. ^ Муноз. Еарлy Кингдомс. стр. 102. 
  20. ^ Кром, Н.Ј. (1943). Хет оуде Јава ен зијн кунст (2нд изд.). Хаарлем: Ервен Ф. Бохн Н.V. стр. 12. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди
 
Шривиђаја на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Šriviđaja&oldid=27837662”