Википедија

Шугар Реј Робинсон

Шугар Реј Робинсон (рођен Вокер Смит млађи; 3. мај 1921 – 12. април 1989) био је амерички професионални боксер који се такмичио од 1940 до 1965.[1] Робинсонови наступи у полусредњој и средњој категорији подстакли су спортске писце да направе „фунту за фунту” рангирања, где су упоређивали борце без обзира на тежину. Он је примљен у Међународну боксерску дворану славних 1990. године.[2] Он се сматра једним од највећих боксера свих времена, а 2002. године Робинсон је рангиран на прво место листе „80 најбољих бораца у последњих 80 година” магазина Ринг.[3]

Шугар Реј Робинсон
Робинсон ин 1947
Робинсон 1947. године
Пуно имеВокер Смит млађи
Име по рођењуWалкер Смитх Јр
НадимакСугар Раy Робинсон
Датум рођења3 мај, 1921(1921-05-03)
Место рођењаЕјли (Џорџија)
 САД
Датум смрти12. април 1989.(1989-04-12) (67 год.)
Место смртиЛос Анђелес, Калифорнија
 САД
ПребивалиштеСАД
Држављанствоамеричко

Робинсонов аматерски баланс је био 85-0, од чега је 69 победа остварио нокаутом, 40 у првој рунди. У 1940. години постао је професионални боксер. Тада је имао 19 година, и до 1951. године имао је професионални профил 128–1–2 са 84 нокаута. Од 1943. до 1951. године Робинсон се кретао у непобедивом низу у 91 борби, трећем најдужем у историји професионалног бокса.[4][5] Робинсон је држао светску титулу у полусредњој категорији у периоду од 1946. до 1951, када је освојио је светску титулу у средњој категорији. Пензионисао се 1952, да би се две и по године касније вратио и стекао титулу у средњој категорији 1955. Он је затим постао први боксер у историји који је пет пута освојио дивизијско светско првенство (подвиг који је постигао победом над Кармен Басилиом 1958. године да би се вратио у првенство средње тежине). Робинсон је два пута проглашен „борцем године”: прво за своје наступе 1942, затим девет година и преко 90 борби касније, за своје напоре 1951. године.[6]

Познат по свом блиставом начину живота ван ринга, Робинсон се сматра зачетником модерне спортске „пратње”. Након што је окончао боксерску каријеру, Робинсон се окушао у каријери забављача, али није био успешан. Суочавао се са финансијским проблемима до краја живота, 1989. године. Поштанска служба Сједињених Држава је 2006. године ставила у промет његову комеморативну марку.[7]

Детињство и младост уреди

Робинсон је рођен као Вокер Смит млађи у Ејлију у Џорџији, од оца Вокера Смита и мајке Лејле Херст.[8] Робинсон је био најмлађи од троје деце; његова најстарија сестра Мари рођена је 1917, а друга сестра Евелин 1919. Отац му је био фармер памука, кикирикија и кукуруза у Џорџији, који је породицу преселио у Детроит где је првобитно нашао посао у грађевинарству.[8] Према Робинсону, Смит старији је касније радио два посла како би издржавао породицу - мешач цемента и канализациони радник. „Морао је да устане у шест ујутро и враћао се кући близу поноћи. Шест дана недељно. Једини дан који сам га заиста видео била је недеља ... Увек сам желео да будем више с њим.”[9]

Његови родитељи су се раздвојили и он се преселио са мајком у њујоршку област Харлем кад је имао дванаест година. Робинсон је првобитно желео да буде лекар, али након што је у деветом разреду напустио Средњу школу ДеВит Клинтон, своје аспирације је пренео на бокс.[10] Када је имао 15 година, покушао је да учествује у свом првом боксерском турниру, али речено му је да прво треба да постане члан ААУ. Међутим, није могао да се учлани пре своје осамнаесте године. Он је добио своје име када је заобишао старосно ограничење ААУ позајмивши извод из матичне књиге рођењих свог пријатеља Раја Робинсона.[11] Потом му је рекла једна дама из публике да је „сладак као шећер” током наступа у Ватертауну у Њујорку, те је Смит млађи постао познат као „Шугар” Реј Робинсон.[12][13]

Робинсон је као младић идолизовао Хенрија Армстронга и Јоа Луис, а заправо је живео у истом блоку као Луис у Детроиту када је Робинсон имао 11, а Луис 17 година.[12] Изван ринга, Робинсон је као младић често упадао у проблеме и био је повезан са једном уличном бандом.[12] Оженио се са 16 година. Пар је имао једног сина, Ронија, а развели се када је Робинсон имао 19 година.[12] Своју аматерску каријеру завршио је са рекордом 85-0, са 69 нокаута-40 у првој рунди.[14] Освојио је првенство Златних рукавица у перолакој категорији 1939, и првенство у лакој категорији 1940. године.[11]

Оставштина уреди

 
Робинсона носе Џин Фулмер и Кармен Басилио 1965. године

Робинсона су спортски писци, колеге боксери и тренери рангирали као једног од највећих боксера свих времена.[11][15][16] Израз „фунта за фунту” створили су спортски писци за њега током његове каријере као начин да се упореде боксери без обзира на тежину.[13][17] Борци Куће славних Мухамед Али, Џо Луис, Роберто Дуран и Шугар Реј Леонард сврстали су Робинсона као најбољег боксера појединачне категорије у историји.[18][19][20] Године 1997, часопис The Ring га је оценио као најбољег борца своје категорија у историји,[13] а 1999. године Асошијетед прес га је прогласио за најбољег борца века у лакој вертер категорији, борца века „средњу тежине” и генерално „борца века”.[21] Године 2007. је на ЕSPN.com представљен у репортажи „50 највећих боксера свих времена”, у којој је Робинсон проглашен једним од најбољих боксера у историји.[15] Године 2003, часопис Тхе Ринг га је рангирао на 11. месту на спислу најбољих ударача свих времена.[22] Робинсон је такође рангиран као првом месту у велтер лакој категорији и боксер број 1 за појединачне тежинске категорије свих времена од стране Међународне организације за истраживање бокса.[23] Он је уведен у Дворану славних Мадисон сквер гардена при њеном оснивању 1992. године.[24]

Референце уреди

  1. ^ „Сугар Раy Робинсон | Биограпхy, Рецорд, & Фацтс | Британница”. www.британница.цом (на језику: енглески). 2024-01-04. Приступљено 2024-01-30. 
  2. ^ Сугар Раy Робинсон. Интернатионал Боxинг Халл оф Фаме.
  3. ^ Еиселе, Андреw. „Ринг Магазине'с 80 Бест Фигхтерс оф тхе Ласт 80 Yеарс”. Абоут.цом Спортс. Архивирано из оригинала 08. 01. 2017. г. Приступљено 23. 10. 2019. 
  4. ^ „Сугар Раy Робинсон'с рецорд”. ат БоxРец.цом. Архивирано из оригинала 14. 04. 2015. г. Приступљено 21. 5. 2013. 
  5. ^ Јацксон, Рон. „Мост цонсецутиве унбеатен стреак”. Архивирано из оригинала 6. 4. 2015. г. Приступљено 4. 6. 2016. 
  6. ^ „Сугар Раy Робинсон - ле плус гранд боxеур де тоус лес темпс”. Ла Суеур (на језику: француски). 7. 8. 2018. 
  7. ^ Унитед Статес Постал Сервице Стамп Анноунцементс
  8. ^ а б Робинсон & Андерсон, стр. 7
  9. ^ Робинсон & Андерсон, стр. 8–9
  10. ^ Робинсон & Андерсон, стр. 5
  11. ^ а б в Сугар Раy Робинсон Ретурнс то тхе Ринг то а 'Стампинг Оватион' оф 100 Миллион Архивирано 2011-06-06 на сајту Wayback Machine, успс.цом, Април 7, 2006. Ретриевед Јуне 5, 2007.
  12. ^ а б в г Бусинессман Боxер Архивирано на сајту Wayback Machine (30. септембар 2007), Тиме, Јуне 25, 1951, аваилабле онлине виа тиме.цом. Ретриевед Јуне 6, 2007.
  13. ^ а б в Флаттер, Рон. Тхе сугар ин тхе сwеет сциенце, ЕСПН. Ретриевед Јуне 6, 2007.
  14. ^ Сцхwартз, Ларрy. „ЕСПН.цом: "А броодинг гениус"”. ЕСПН. Приступљено 12. 9. 2013. 
  15. ^ а б Мулванеy, Киеран. Wхо'с тхе Греатест?, ЕСПН. Ретриевед Марцх 18, 2009.
  16. ^ Сугар Раy Био Архивирано 2008-11-04 на сајту Wayback Machine, цгмwорлдwиде.цом. Ретриевед Јуне 4, 2007.
    * Смитх, Мицхаел Давид. ЕСПН Греатест Боxерс Лист: Сугар Раy Робинсон Но. 1 Архивирано 2012-06-03 на сајту Archive.today, aolsports.com, May 13, 2007. Retrieved June 6, 2007.
    * Wiley. p. 226
    *Anderson, Dave. Sugar Ray Robinson, Boxing's 'Best,' Is Dead, The New York Times, April 13, 1989. Retrieved April 10, 2008.
    * Trickett, Alex, and Dirs, Ben. Who is the greatest of them all?, bbc.co.uk, June 13, 2005. Retrieved June 6, 2007.„Archived copy”. Архивирано из оригинала 4. 11. 2008. г. Приступљено 31. 8. 2006. 
  17. ^ Anderson, Dave. Sports of the Times; The Original Sugar Ray 'Never Lost', The New York Times, April 13, 1989. Retrieved April 10, 2008.
  18. ^ Sugar Ray Robinson quotes, cgmworldwide.com. Retrieved June 6, 2007. Архивирано 2008-10-06 на сајту Wayback Machine
  19. ^ Кехое, Патрицк. Раy Робинсон: Тхе цхампионс' цхампион Архивирано 2007-12-15 на сајту Wayback Machine. secondsout.com. Retrieved June 4, 2007.
  20. ^ Hauser, стр. 212
  21. ^ Associated Press. Sugar Ray named century's best, ESPN, December 8, 1999. Retrieved March 4, 2009.
  22. ^ Ring Magazine's 100 Greatest Punchers Архивирано на сајту Wayback Machine (7. јул 2011), Тхе Ринг, (2003), аваилабле онлине ат абоут.цом. Ретриевед Јуне 6, 2007.
  23. ^ „ИБРО Ранкингс”. Архивирано из оригинала 22. 03. 2012. г. Приступљено 12. 2. 2012. 
  24. ^ „Мадисон Сqуаре Гарден Гетс Wалк Оф Фаме”. Тхе Сеаттле Тимес. Сеаттле, WА. Ассоциатед Пресс. 12. 9. 1992. Архивирано из оригинала 17. 4. 2019. г. Приступљено 16. 4. 2019. 

Литература уреди

  • Боyд, Херб, анд Робинсон, Раy II. Поунд фор Поунд: А Биограпхy оф Сугар Раy Робинсон, Неw Yорк: ХарперЦоллинс. 2005. ISBN 978-0-06-018876-4.
  • Цхенаулт, Јулие. Една Мае Робинсон Стилл Лоокинг Гоод ин Хер Минк. Јет, Јохнсон Публисхинг Цомпанy Новембер 5, 1981 иссуе ИССН 0021-5996 (аваилабле онлине)
  • Донелсон, Тхомас, анд Лотиерзо, Франк. Виеwинг Боxинг фром Рингсиде, Линцолн: иУниверсе. 2002. ISBN 978-0-595-23748-7.
  • Фитзгералд, Мике Х., анд Худсон, Дабид L. Боxинг'с Мост Wантед: Тхе Топ Тен Боок оф Цхампс, Цхумпс анд Пунцх-друнк Палоокас, Виргиниа: Брассеy'с. 2004. ISBN 978-1-57488-714-3.
  • Хаусер, Тхомас. Тхе Блацк Лигхтс: Инсиде тхе Wорлд оф Профессионал Боxинг, Фаyеттевилле: Университy оф Аркансас Пресс. 2000. ISBN 978-1-55728-597-3.
  • Наглер, Барнеy. "Боxинг'с Бад Боy: Сугар Раy Робинсон". СПОРТ Магазине. Оцтобер 1947.
  • Робинсон, Сугар Раy, анд Андерсон, Даве. Сугар Раy, Лондон: Да Цапо Пресс. 1994. ISBN 978-0-306-80574-5.
  • Саммонс, Јеффреy Тхомас. Беyонд тхе Ринг: Тхе Роле оф Боxинг ин Америцан Социетy, Урбана: Университy оф Иллиноис Пресс. 1998. ISBN 978-0-252-06145-5.
  • Wилеy, Ралпх. Серенитy: А Боxинг Мемоир, Линцолн: Университy оф Небраска Пресс. 2000. ISBN 978-0-8032-9816-3.

Спољашње везе уреди

 
Шугар Реј Робинсон на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Šugar_Rej_Robinson&oldid=27675990”