Šumska šljuka
Шумска шљука (лат. Scolopax rusticola) птица је селица из реда шљукарица (Цхарадрииформес). Присутна је у већем делу Европе, умерене и централне Азије и подручја Кавказа. Шумска шљука је средње мала барска птица која насељава влажне листопадне и мешовите шуме са густом приземном вегетацијом и жбуњем, у близини потока и мочвара. Гнезда прави у шумској стељи, где се веома добро камуфлира.
| Шумска шљука | |
|---|---|
| |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Еукарyота |
| Царство: | Анималиа |
| Тип: | Цхордата |
| Класа: | Авес |
| Ред: | Цхарадрииформес |
| Породица: | Сцолопацидае |
| Род: | Сцолопаx |
| Врста: | С. рустицола
|
| Биномно име | |
| Сцолопаx рустицола | |
| |
| Распрострањеност шумске шљуке у време гнежђења станарица ван сезоне гнежђења
| |
Опис уреди
Птица величине голуба, здепастог тела, дужине 33-38 цм, са распоном крила 55-65 цм. Тежина тела износи 240-420 г. Углавном је активна ноћу, веома ретко дању. Приликом лета прилично гласно замахује крилима, налик провлачењу кроз дрвеће. Тада се уочава рђаво-браон боја перја на задњем делу тела и репу. Лепршав лет карактерише типична силуета – здепасто тело, дугачак кљун, широка заобљена крила и реп благо спуштен на доле. Шумска шљука се добро камуфлира у свом станишту – шуми, захваљујући прошараном црвенксто-смеђем перју на горњем и доњем делу тела. Боја ногу варира од сиве до ружичасте боје. Горњи део главе је црн са широким попречним тракама жућкасте боје. Има крупне очи високо постављене, што омогућава монокуларни вид од 360°. Кљун је у односу на остале делове тела несразмерно дугачак и раван. Полни диморфизам је присутан – мужјаци су крупнији од женки, али та разлика није уочљива на терену.[2]
Распрострањеност и станиште уреди
Шумска шљука је распрострањена у већем делу Европе, умерене и централне Азије и подручја Кавказа. Селица је. Зиму проводи у западној и јужној Европи, северној Африци и јужној Азији. Као станишта за размножавање користи велика нефрагментисана подручја, листопадне, мешовите или четинарске шуме са густим спратом приземне вегетације и жбуња. Врста се гнезди и у мочварним шумама са тлом које је обрасло маховинама, где су присутни потоци или другиводотокови, или алтернативно у четинарским шумама богатим жбуњем и папратима. Посебно преферира шуме са богатим диверзитетом бескичмењака у земљишту, којима се храни.[3][1]
Исхрана уреди
Храни се претежно глистама из земљишта, а такође и адултним инсектима и њиховим ларвама, као нпр. различитим бубама, ухолажама и стоногама. Осим тога, конзумира пужеве, паукове, пијавице и пљоснате црве које уз помоћ дугог кљуна хвата у земљи. У току миграције храни се и слатководним шкољкама и раковима. У мањим количинама конзумира храну биљног порекла - семена, воће, зрневље кукуруза и зоби, корење одређених врста трава и лишће.[3][4][1]
Размножавање уреди
Гнездећа станишта су јој велика нефрагментисана подручја, листопадне, четинарске или мешовите шуме са густим спратом ниске приземне вегетације и жбуња. Карактеристичан свадбени лет мужјака траје од арила до маја. Гнездо је у виду плитког удубљења обложено лишћем и другим биљним материјалом у тлу које је обрасло ниском вегетацијом и грмљем, на отвореним шумским стаништима, често уз базу дрвета или у близини труле гране или дебла. Женка полаже 1-2 бела до кремаста јајета са свим и светло браон пегама. На јајима лежи само женка и инкубација траје између 21 и 24 дана. Младунци гнездо напуштају одмах, а осамостаљују се после 15-20 дана, док на кратке удаљености могу самостално летети већ после 10 дана.[5][6][3][1][2]
Шумска шљука у Србији уреди
_Eurasian_Woodcock.jpg)
;_Eurasian_Woodcock.jpg)
Први налази шумске шљуке у Србији датирају још са краја 17. века у Подунављу и/или Потисју. Први пут на гнежђењу код нас је забележена 1899. године на Копаонику, а била је веома честа током јесење сеобе. У том периоду је забележено да се гнездила и на Обедској бари. Током 19. и 20. века у Војводини је веома ретка гнездарица. У скоријем периоду, крајем 20. и почетком 21. века шумска шљука се гнезди углавном у брдско-планинским пределима Србије, док је у Војводини гнежђење забележено у малом броју шумовитих области. Данас, према проценама орнитолога, популација шумске шљуке је стабилна. [7][8]
Референце уреди
- ^ а б в г БирдЛифе Интернатионал (2019). „Сцолопаx рустицола”. ИУЦН Ред Лист оф Тхреатенед Специес. Версион 2020.1. Интернатионал Унион фор Цонсерватион оф Натуре. Приступљено 24. 4. 2020.
- ^ а б Свенссон, Ларс (2010). Цоллинс Бирд Гуиде: Тхе Мост Цомплете Гуиде то тхе Бирдс оф Бритаин анд Еуропе (2 изд.). Харпер Цоллинс. ИСБН 9780007268146.
- ^ а б в „Еурасиан Wоодцоцк - аркиве.орг”. Архивирано из оригинала 01. 10. 2018. г. Приступљено 01. 10. 2018.
- ^ Еурасиан Wоодцоцк - бирдсна.орг
- ^ „Шумска шљука - биорас.петница.рс”. Архивирано из оригинала 02. 10. 2018. г. Приступљено 09. 10. 2019.
- ^ wоодцоцк-сцолопаx-рустицола-2 Еурасиан Wоодцоцк (Сцолопаx рустицола) - планетофбирдс.цом[мртва веза]
- ^ Шћибан, M., Рајковић, D., Радишић, D., Васић, V. и Пантовић, У. (2015): Птице Србије - критички списак врста. Покрајински завод за заштиту природе и Друштво за заштиту и проучавање птица Србије, Нови Сад.
- ^ Пузовић, С., Радишић, D., Ружић, M., Рајковић, D., Радаковић, M., Пантовић, У., Јанковић, M., Стојнић, Н., Шћибан, M., Туцаков, M., Гергељ, Ј., Секулић, Г., Агоштон, А., & Раковић, M. 2015. Птице Србије: процена величина популација и трендова гнездарица 2008-2013. Друштво за заштиту и проучавање птица Србије и Природно-математички факултет, Департман за биологију и екологију, Универзитет у Новом Саду, Нови Сад.
Спољашње везе уреди
- „Еурасиан Wоодцоцк”. Интернет Бирд Цоллецтион.
- Агеинг анд сеxинг (ПДФ; 5.1 МБ) бy Јавиер Бласцо-Зумета & Герд-Мицхаел Хеинзе
- „Сцолопаx рустицола”. Авибасе.
- Сцолопаx рустицола ат Интегратед Таxономиц Информатион Сyстем (ИТИС)
- Итемс, пхотос анд соундс релатед то Сцолопаx рустицола ат Еуропеана: Еуропе'с дигитал либрарy, мусеум анд арцхиве
- Сцолопаx рустицола на БирдЛифе.орг (језик: енглески)
- Шумска шљука фото галерија на ВИРЕО (Дреxел Университy)
- Интерактивна мапа на ИУЦН Ред Лист мапс
