Јелена Гатилузио
Јелена Гатилузио (умрла после 1405) је била српска деспоткиња, супруга Стефана Лазаревића.
| Јелена | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Пуно име | Јелена Гатилузио Лазаревић |
| Датум смрти | 1405. |
| Место смрти | Српска деспотовина |
| Породица | |
| Супружник | Стефан Лазаревић |
| Потомство | нема |
| Родитељи | Франческо II Гатилузио сестра византијског цара Манојла II |
| Династија | Гатилузио, Лазаревићи |
| деспотица Србије | |
| Период | од 1405. |
| Претходник | нема |
| Наследник | Јерина Кантакузин |
 | |
Биографија уреди
Јелена је припадала грчкој породици Гатилузио чији је оснивач њен деда, Франческо I Гатилузио (1355-1384). Била је ћерка Франческа II Гатилузија, владара Лезбоса (1384-1404). О Јелениној мајци говори само један податак из Житија Стефана Лазаревића од Константина Филозофа, писаног око 1431. године. Константин Филозоф каже да је Јелена преко своје мајке била нећака византијског цара Манојла II Палеолога. Ближи подаци о њеном идентитету нису познати. Поред Јелене, Франческо је имао још петоро деце. Једна од њих била је и Ирина (Евгеније) Палеолог, супруга Јована VII (савладара 1376-1390, цара 1390. и регента 1390-1403). Јелена се у изворима помиње септембра 1405. године када је склопљен брак са српским деспотом. Овај брак уговорен је приликом Стефанове последње посете Цариграду. Захваљујући браку са Јеленом, Стефан се ородио са византијском династијом Палеолог што му је омогућило да понесе титулу деспота. Тако је српска држава постала Деспотовина. Титула деспота је у Византијском царству била највиша после царске, а додељивала се само ближим царевим или царичиним сродницима. Јелена се не помиње након 1405. године. Није приказана ни на ктиторским композицијама Стефанових задужбина. Српски деспот увек је насликан сам. Стефан и Јелена нису имали деце те је за наследника српски деспот одредио Ђурђа Бранковића.
Литература уреди
- Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2002). Родослови српских династија. Нови Сад: Платонеум.
- Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2008). Српске династије (2. изд.). Београд: Службени гласник.
- Група аутора, Историја српског народа II , Београд 1982.
- Константин Филозоф, „Житије деспота Стефана Лазаревића“