Људско тело представља целокупну структуру људског организма и обухвата главу, врат, труп, две руке и две ноге.

Људско тело
Карактерстике људског тела приказане на телима код којих су телесне длаке и мушке длаке на лицу уклоњене
Идентификатори
MeSHD018594
TAA01.0.00.000
FMA20394
Анатомска терминологија

Док човек не достигне одрасло доба, тело се састоји од скоро 100 трилиона ћелија[1] основних јединица живота[2] Ове ћелије су биолошки организоване да на крају оформе цело тело.

Структура уреди

Састав људског тела Код здравог човека тешког 60 kg
Конституент Тежина[3] Проценат атома[3]
Водоник 6.0 kg 63%
Кисеоник 38.8 kg 25,5%
Угљеник 10.9 kg 9,5%
Азот 1.9 kg 1,4%
Калцијум 1.2 kg 2,0%
Фосфор 0.6 kg 0,2%
Калијум 0.2 kg 0,07%

Величина уреди

Просечан одрасли човек (у развијеним земљама) висок је око 1,7-1,8 m, а одрасла жена је око 1,6–1.7 m. Висина је значајно одређена генима и исхраном. На тип тела и састав људског теласастав учествују фактори као што су генетика, исхрана и вежбање.

Анатомија човека уреди

 
Анатомска студија Леонарда да Винчија

Људска анатомија (грч. ἀνατομία, „дисекција“, од ἀνά, „горе“ и τέμνειν, „сећи“) првенствено је научна студија морфологије људског тела.[4] Анатомија се дели на бруто анатомију и микроскопску анатомију.[4] Бруто анатомија (такође позната и као топографска анатомија, регионална анатомија или антропотомија) је проучавање анатомски структура уз помоћ микроскопа, која укључује хистологију (студију организације ткива),[4] и цитологију (проучавање ћелија). Анатомија, људска физиологија (студија функције), биохемија (студија хемије живих структура) су комплементарно основне медицинске науке које генерално заједно (или у тандему) за студенте који студирају медицинске науке.

Са неких гледишта људска анатомија је уско повезана са ембриологијом, компаративном анатомијом и компаративном ембриологијом,[4] кроз заједничке корене у еволуцији; на пример, већи део људског тела задржава антички сегментни образац који је присутан код свих кичмењака где су основне јединице понављане, што је посебно очигледно на кичменом стубу и рабарном кавезу, и може бити праћено од веома раних ембриона.


Генерално гледано, лекари, стоматолози, физиотерапеути, сестре, болничари, радиографи и студенти одређених биолошких наука, уче бруто анатомију и микроскопску анатомију са анатомиских модела, скелета, текстуалних књига, дијаграма, фотографија, лектура и туториала. Проучавање микроскопске анатомије (или хистологије) може бити додато практичном искуству у проучавању хистолошких припрема (или слајдова) под микроскопом; и такође медицински и студенти стоматологије генерално уче анатомију уз практично искуство дисекције и посматрања лешева (мртвих људских тела). Темељно радно знање из анатомије је неопходно за све медицинске докторе, посебно хирурге, и докторе који раде неке дијагностичке специјалности, као што су хистопатологија и радиологија.


Људска анатомија, физиологија и биохемија су основне медицинске науке, које су генерално предаване студентима медицине у првој години факултета. Људска анатомија може да се учи регионално и систематски;[4] што је, појединачно, проучавање анатомије телесних области као што су глава и груди или проучавање специфичних система, као што су нервни и респираторни системи. Значајна текстуална књига из анатомије, Грејева анатомија, недавно је преорганизована из системског формата у регионални формат, у складу са модерним учењима.[5][6]

Напомене уреди

Референце уреди

  1. ^ Roza, Greg (јануар 2006). Inside the Human Body: Using Scientific and Exponential Notation. The Rosen Publishing Group. стр. 21. ISBN 978-1-4042-3362-1. 
  2. ^ Cell Movements and the Shaping of the Vertebrate Body у поглављу 21 of Molecular Biology of the Cell четвртог издања, које је уредио Bruce Alberts (2002) а објавио Garland Science. Alberts-ов текст дискутује како се „ћелијски градивни блокови“ мењају облик развићем емриона. Такође су уобичајено описани мали молекули као што су аамино киселине као на "molecular building blocks".
  3. ^ а б Burton 2000, стр. 3–
  4. ^ а б в г д „Introduction page, "Anatomy of the Human Body". Henry Gray. 20th edition. 1918”. Приступљено 27. 3. 2007. 
  5. ^ „Publisher's page for Gray's Anatomy. 39th edition (UK).”. ISBN 978-0-443-07168-3. Архивирано из оригинала 20. 2. 2007. г. Приступљено 27. 3. 2007. 
  6. ^ „Publisher's page for Gray's Anatomy. 39th edition (US). 2004.”. 2004. ISBN 978-0-443-07168-3. Архивирано из оригинала 9. 2. 2007. г. Приступљено 27. 3. 2007. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди