Ljudsko telo
Ljudsko telo predstavlja celokupnu strukturu ljudskog organizma i obuhvata glavu, vrat, trup, dve ruke i dve noge.
| Ljudsko telo | |
|---|---|
 Karakterstike ljudskog tela prikazane na telima kod kojih su telesne dlake i muške dlake na licu uklonjene | |
| Identifikatori | |
| MeSH | D018594 |
| TA | A01.0.00.000 |
| FMA | 20394 |
| Anatomska terminologija | |
Dok čovek ne dostigne odraslo doba, telo se sastoji od skoro 100 triliona ćelija[1] osnovnih jedinica života[2] Ove ćelije su biološki organizovane da na kraju oforme celo telo.
Struktura uredi
Sastav ljudskog tela
Kod zdravog čoveka teškog 60 kg
| ||
| Konstituent | Težina[3] | Procenat atoma[3] |
|---|---|---|
| Vodonik | 6.0 kg | 63% |
| Kiseonik | 38.8 kg | 25,5% |
| Ugljenik | 10.9 kg | 9,5% |
| Azot | 1.9 kg | 1,4% |
| Kalcijum | 1.2 kg | 2,0% |
| Fosfor | 0.6 kg | 0,2% |
| Kalijum | 0.2 kg | 0,07% |
Veličina uredi
Prosečan odrasli čovek (u razvijenim zemljama) visok je oko 1,7-1,8 m, a odrasla žena je oko 1,6–1.7 m. Visina je značajno određena genima i ishranom. Na tip tela i sastav ljudskog telasastav učestvuju faktori kao što su genetika, ishrana i vežbanje.
Anatomija čoveka uredi
Ljudska anatomija (grč. ἀνατομία, „disekcija“, od ἀνά, „gore“ i τέμνειν, „seći“) prvenstveno je naučna studija morfologije ljudskog tela.[4] Anatomija se deli na bruto anatomiju i mikroskopsku anatomiju.[4] Bruto anatomija (takođe poznata i kao topografska anatomija, regionalna anatomija ili antropotomija) je proučavanje anatomski struktura uz pomoć mikroskopa, koja uključuje histologiju (studiju organizacije tkiva),[4] i citologiju (proučavanje ćelija). Anatomija, ljudska fiziologija (studija funkcije), biohemija (studija hemije živih struktura) su komplementarno osnovne medicinske nauke koje generalno zajedno (ili u tandemu) za studente koji studiraju medicinske nauke.
Sa nekih gledišta ljudska anatomija je usko povezana sa embriologijom, komparativnom anatomijom i komparativnom embriologijom,[4] kroz zajedničke korene u evoluciji; na primer, veći deo ljudskog tela zadržava antički segmentni obrazac koji je prisutan kod svih kičmenjaka gde su osnovne jedinice ponavljane, što je posebno očigledno na kičmenom stubu i rabarnom kavezu, i može biti praćeno od veoma ranih embriona.
Generalno gledano, lekari, stomatolozi, fizioterapeuti, sestre, bolničari, radiografi i studenti određenih bioloških nauka, uče bruto anatomiju i mikroskopsku anatomiju sa anatomiskih modela, skeleta, tekstualnih knjiga, dijagrama, fotografija, lektura i tutoriala. Proučavanje mikroskopske anatomije (ili histologije) može biti dodato praktičnom iskustvu u proučavanju histoloških priprema (ili slajdova) pod mikroskopom; i takođe medicinski i studenti stomatologije generalno uče anatomiju uz praktično iskustvo disekcije i posmatranja leševa (mrtvih ljudskih tela). Temeljno radno znanje iz anatomije je neophodno za sve medicinske doktore, posebno hirurge, i doktore koji rade neke dijagnostičke specijalnosti, kao što su histopatologija i radiologija.
Ljudska anatomija, fiziologija i biohemija su osnovne medicinske nauke, koje su generalno predavane studentima medicine u prvoj godini fakulteta. Ljudska anatomija može da se uči regionalno i sistematski;[4] što je, pojedinačno, proučavanje anatomije telesnih oblasti kao što su glava i grudi ili proučavanje specifičnih sistema, kao što su nervni i respiratorni sistemi. Značajna tekstualna knjiga iz anatomije, Grejeva anatomija, nedavno je preorganizovana iz sistemskog formata u regionalni format, u skladu sa modernim učenjima.[5][6]
Napomene uredi
Reference uredi
- ^ Roza, Greg (januar 2006). Inside the Human Body: Using Scientific and Exponential Notation. The Rosen Publishing Group. str. 21. ISBN 978-1-4042-3362-1.
- ^ Cell Movements and the Shaping of the Vertebrate Body u poglavlju 21 of Molecular Biology of the Cell četvrtog izdanja, koje je uredio Bruce Alberts (2002) a objavio Garland Science. Alberts-ov tekst diskutuje kako se „ćelijski gradivni blokovi“ menjaju oblik razvićem emriona. Takođe su uobičajeno opisani mali molekuli kao što su aamino kiseline kao na "molecular building blocks".
- ^ a b Burton 2000, str. 3–
- ^ a b v g d „Introduction page, "Anatomy of the Human Body". Henry Gray. 20th edition. 1918”. Pristupljeno 27. 3. 2007.
- ^ „Publisher's page for Gray's Anatomy. 39th edition (UK).”. ISBN 978-0-443-07168-3. Arhivirano iz originala 20. 2. 2007. g. Pristupljeno 27. 3. 2007.
- ^ „Publisher's page for Gray's Anatomy. 39th edition (US). 2004.”. 2004. ISBN 978-0-443-07168-3. Arhivirano iz originala 9. 2. 2007. g. Pristupljeno 27. 3. 2007.
Literatura uredi
- Burton, George (2000). Chemical Storylines (2 izd.). Heinemann. ISBN 978-0-435-63119-2.
- Roza, Greg (2006). Inside the Human Body: Using Scientific and Exponential Notation. The Rosen Publishing Group. str. 21. ISBN 978-1-4042-3362-1.
