Википедија

Алексије Палеолога (велики војвода)

Алексије Дука Палеолог је био византијски аристократа, севаст и велики дукс из дванаестог века (око 1185/1190), који је такође био деда по оцу цара Михаила VIII Палеолога.

Алексије Палеолог је рођен око 1140. године. Недостају тачни подаци о његовом родитељству, али се он традиционално поистовећује са младожењом, у част чијег венчања је састављен епиталамијум који се приписује Теодору Продрому, у којем се наводи да је младожења био Дука пореклом и једини син неименованог Палеолога који се прославио као војни заповедник, али је већ преминуо у време венчања његовог сина.[1] На основу овог податка намеће се закључак да је Алексије Палеолог највероватније потомак Георгија Палеолога и Ане Дука, а постоји претпоставка да му је отац био њихов унук севаст Михаило Дука Палеолог, који је био познат по својим војним подвизима у Италији, где је умро 1156. [2] Вероватно је и Алексијев најстарији син добио име по овом Михаилу, како је то било у то време традиција.

Алексије се 1157. године помиње са титулом севаста у матичним књигама са присутнима на црквеном синоду од 12. маја исте године, где је наведен после севаста Константина Палеолога.[3] Посведочено је и његово присуство на заседању синода од 3. марта 1166. године, у чијем се регистру помиње после великог етериарха Георгија Палеолога и севаста Константина Палеолога.[4]

Око 1180. Алексије Палеолог се оженио Ирином Комнин, недвосмислено названом у анонимном Епиталаму као ћерком севаста Јована Кантакузина и Марије Комнин, која је била унука цара Јована II Комнина од његовог сина Андроника, а самим тим и братаница цара Манојла I Комнина. Венчање се вероватно догодило у последњим месецима живота цара Манојла I Комнина, који се помиње као пратилац невесте.[5] Алексије и Ирина су имали два сина.[6]

У типику манастира Светог Архангела Михаила у Ауксентијанској светој шуми код Халкидона, који је написао цар Михаил VIII Палеолог, Алексије Палеолог и његова супруга Ирина Комнина наведени су као цареви баба и деда, а њихова имена се помињу прва међу прецима, у чију успомену је цар Михаило VIII наредио редовне задушнице.[9] Поред тога, и сам Алексије је такође наведен као велики војвода, положај који је обављао вероватно између 1185. и 1190.[10] Редослед његовог помињања – прво и пре царевог оца, и његов положај великог војводе одбацују сумњу да цар заправо помиње свог деду и баку по мајци, који су такође носили имена Алексије Палеолог и Ирена Комнина,[11] посебно имајући у виду да је други Алексије Палеолог носио много вишу титулу деспота, коју цар тешко да би пропустио да помене да је мислио на свог деду по мајци на овом месту у типику.[12][13] У поетском прологу истог документа, писаном у виду обраћања цара Михаила VIII Светом Архангелу Михаилу, цар помиње и да је, непосредно пре него што су Латини заузели Цариград, велики дукс Алексије Палеолог поново основао монашки манастир у Ауксентијанској Светој шуми, која је касније посвећена Светом Архангелу Михаилу, и завршио свој живот као монах са именом Антоније.[14] Највероватније је велики дукс око 1190. године обновио дотични манастир.[15] а упокојио се пре 1203. Његова жена је такође примила монаштво под именом Евгенија.[16]

Извори

уреди
  • ((fr)) Cheynet, Jean-Claude; Vannier, Jean-François (1986). Les premiers paléologues. Études Prosopographiques (online), Byzantina Sorbonensia, 5. Paris: Éditions de la Sorbonne (published online 4 септември 2017), doi:10.4000/books.psorbonne.1939, ISBN 9782859441104, online ISBN 9782859448295, DOI:10.4000/books.psorbonne.1927, посетен на 20 юни 2022
  • ((fr)) Pargoire, Jules (1903). II. Mont Saint-Auxence. – In: René Graffin (ed), Revue de l’Orient Chrétien (1896 – 1946). Piscataway, NJ, USA: Gorgias Press, April 21, 2010, 426 – 458, doi:10.31826/9781463220716-023, ISBN 9781463220761
  • ((en)) Nicol, Donald M. (1968). The Byzantine Family of Kantakouzenos (Cantacuzenus), ca. 1100 – 1460: A Genealogical and Prosopographical Study, Dumbarton Oaks studies 11. Washington, DC: Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies, OCLC 390843
  • ((fr)) Stiernon, Lucien (1965). Notes de titulature et de prosopographie byzantines: Sébaste et gambros. – Revue des études byzantines, 23, 222 – 243, doi:10.3406/rebyz.1965.1349
  • ((en)) Dennis, George (2000). Auxentios: Typikon of Michael VIII Palaiologos for the Monastery of the Archangel Michael on Mount Auxentios near Chalcedon. – In: Thomas, John; Hero, Angela Constantinidis (eds), Byzantine monastic foundation documents: a complete translation of the surviving founders’ typika and testaments, I. Washington, DC: Dumbarton Oaks Research Library and Collection, 1207 – 1236, ISBN 0-88402-232-3

Референце

уреди
  1. ^ Cheynet & Vannier 1986, с. 169, 28. – Alexis Paléologue. 
  2. ^ Cheynet & Vannier 1986, с. 153, 154, 17. – Michel Paléologue, с. 169, 28. – Alexis Paléologue. 
  3. ^ Cheynet & Vannier 1986, с. 169,, 28. – Alexis Paléologue. 
  4. ^ Cheynet & Vannier 1986, с. 169,, 28. – Alexis Paléologue. 
  5. ^ Cheynet & Vannier 1986, с. 169, 28. – Alexis Paléologue. 
  6. ^ Cheynet & Vannier 1986, с. 170, 28. – Alexis Paléologue. 
  7. ^ Cheynet & Vannier 1986, с. 174, 31. – Michel Paléologue. 
  8. ^ Cheynet & Vannier 1986, с. 176, 32. – Andronic Paléologue. 
  9. ^ Cheynet & Vannier 1986, с. 168, 28. – Alexis Paléologue; Dennis 2002, с. 1228. 
  10. ^ Cheynet & Vannier 1986, с. 168, 28. – Alexis Paléologue; Dennis 2002, с. 1228. 
  11. ^ Pargoire 1903, с. 455, 457. 
  12. ^ Cheynet & Vannier 1986, с. 168, 28. – Alexis Paléologue. 
  13. ^ Повече за алтернативното мнение по въпроса за идентификацията на велия дука Алелсий Палеолог и съпругата му Ирина Комнина от типика на манастира Свети Архангел Михаил с деспот Алексий Палеолог и съпругата му Ирина Комнина виж: Pargoire 1903, с. 454 – 458. 
  14. ^ Cheynet & Vannier 1986, с. 168, 170, 28. – Alexis Paléologue; Dennis 2000, с. 1217. 
  15. ^ Pargoire 1903, с. 453. 
  16. ^ Cheynet & Vannier 1986, с. 170, 28. – Alexis Paléologue; Dennis 2000, с. 1228. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алексије_Палеолога_(велики_војвода)&oldid=28142123”