Алкалије

(преусмерено са Алкалија)

Алкалија (ар.: al-qaly القلي, القالي = сони пепео, пепео соли) у хемији су базне, јонске соли алкално металних или земноалкално металних хемијских елемената. Алкалије се такође могу дефинисати као базе које се растварају у води. Раствор база има pH вредност већу од 7,0. Придев алкални је уобичајен, а мање се користи базни у већини европских језика, као синоним за базне, посебно за базне супстанце које су растворне у води. Ова широка употреба израза вероватно потиче од чињенице да су прве познате базе имале својства сагласна Архенијусовој дефиницији база, односно теорији кисело-базних реакција, а оне су и даље међу најчешћим базама.[1][2][3][4]

Општа обележја уреди

Алкалије су све Аренијусове базе, које имају хидроксидне јоне (OH) када су растворене у води. Заједничка својства базних водених раствора укључују:

  • Умерена концентрирација (више од 10–3M) са pH 7,1 или већим. То значи да да узрокују прелаз фенолфталеина од безбојности до ружичасте боје.
  • Концентровани раствори су каустични (узрокују хемијске опекотине).
  • Алкални раствори су клизави или сапуничасти на додир, због сапонификације масних материја на површини коже.
  • Базе су обично растворне у води, иако су неке, попут баријум карбоната само растворљиве када реагирају са киселим воденим растворима.

Разлика између алкалија и база уреди

Термини „алкалије” и „базе” се често користе као синоними, а посебно изван контекста хемије и хемијског инжењерства. Постоје разне конкретније дефиниције за концепт алкалија. Алкалије се обично дефинишу као подскуп база. Обично је изабран један од два подскупа.

  • Основне соли неких алкалних метала или земноалкалних метала. Ово обухвата Mg(OH)2, али искључује NH3.
  • Било која база која је растворљива у води и формира хидроксидне јоне.[5][6][7] или раствор базе у води.[8]

Други подскуп база су такозване „Аренијусове базе”.

Базноалкалне реакције уреди

Опште    
Пример    
   
 
     

Код слабих и умерено јаких база које су присутне у растворима, у реакцијама равнотеже учествују све компоненте које су укључене у реакцији. Два реагенса се разликују само по присуству или одсуству протона (H+). Одговарајући киселинско-базни пар чини честице које имају одговарајући протон, који се назива протонски донор. Честица које имају способност да апсорбују протон, називају се акцептори протона. Читава реакција се назива протолиза. Јачина базе је описана положајем равнотеже (базна константа).

 
 

У јаким и врло јаким базама, равнотежна реакције су потпуно на страни OH- јона. То је на пример случај у реакцији алкалних метала с водом:

 

Катјон Na+ притом нема никакву улогу. Хидроксидни јон је овде стварна база, а водени протон донор:

 

 

Алкалитети алкалног раствора се више не разликују у воденој средини. Због ове равнотеже може настатати јака, до врло јаке базе (натријума). Овде се говори о ефекту изједначавања (истог произвођача) воде. За разлику од тога, јачина врло јаке базе, одређена је равнотежном константом у неводеним растворима и преноси је на водени растварач.

Вода има важну улогу у кисело-базним реакцијама. Поред протеолизе, вода је способна да врши аутопротолизу. То може ослободити протон и OH- облик, или додати протон и H3О+ облик. Овде делује као база, а у другој реакцији као киселина.

 

 

Алкалне соли уреди

Соли алкалија су растворљиви хидроксиди алкалних метала и земноалкалних метала, међу којима су општи примери:

Алкално земљиште уреди

Тла чија је pH вредност већа од 7,3, обично се дефинирају као алкална. Могу се јавити природно или под утицајем алкалних соли. Иако неким биљкама погодује мало базно земљиште (укључујући и поврће као што су купус и сточна храна попут неких трава), већина биљака боље успева у благо киселом тлу (са pH између 6,0 и 6,8), док алкално тло код њих може да узрокује проблеме.

Алкална језера уреди

Алкална језера, која се такође зову содна језера, испаравањем природно концентришу карбонатне соли, што доводи до алкалних и често сланих језера. Примери алкалних језера су:

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Аткинс П.; Паула Ј. (2006). Пхyсицал цхемистрy, 8тх Ед. Сан Францисцо: W. Х. Фрееман. ИСБН 978-0-7167-8759-4. 
  2. ^ Wхиттен К.W.; Гаилеy К. D.; Давис Р. Е. (1992). Генерал цхемистрy, 4тх Ед. Пхиладелпхиа: Саундерс Цоллеге Публисхинг. ИСБН 978-0-03-072373-5. 
  3. ^ Х., Петруцци Р.; Харwоод W. С.; Херринг Ф. Г. (2002). Генерал Цхемистрy, 8тх Ед. Неw Yорк: Прентице-Халл. ИСБН 978-0-13-014329-7. 
  4. ^ Ј., Лаидлер К. цхемистрy wитх биологицал апплицатионс. Бењамин/Цуммингс (1978). Пхyсицал. Менло Парк. ИСБН 978-0-8053-5680-9. 
  5. ^ „алкали”. Архивирано из оригинала 23. 05. 2006. г. Приступљено 20. 04. 2019. 
  6. ^ алкали – дефинитион оф алкали бy тхе Фрее Онлине Дицтионарy, Тхесаурус анд Енцyцлопедиа. Тхефреедицтионарy.цом. Приступљено 2012-04-18.
  7. ^ Цхунг, L.Х.M.. "Цхарацтеристицс оф Алкали" ин Интегратед Цхемистрy Тодаy. 1997. ISBN 9789623722520. стр. 363–365.
  8. ^ Acids, Bases and Salts. KryssTal. Приступљено 2012-04-18.
  9. ^ US Fish & Wildlife Service website
  10. ^ McArthur, стр. 10
  11. ^ Big Bear Frontier: "About Baldwin Lake" Архивирано на сајту Wayback Machine (25. април 2016) . аццессед 4.1.2016.
  12. ^ Беар Лаке Геологицал Бацкгроунд: Ендемисм Архивирано мај 22, 2006 на сајту Wayback Machine. У.С. Геологицал Сурвеy.
  13. ^ „Сее Росенбаум анд Кауфман, 2009”. Архивирано из оригинала 2012-05-31. г. Приступљено 2009-04-17. 
  14. ^ http://www.pnr-rpn.ec.gc.ca/nature/whp/sanctuaries/dc01s12.en.html Архивирано на сајту Wayback Machine (9. октобар 2006),
  15. ^ „Lake Turkana in Kenya - The Jade Sea”. www.kenyasafari.com. Приступљено 2020-05-25. 
  16. ^ Serem, B. (29. 11. 2012). „For villages in Turkana, Kenya, a new initiative that brings clean water to the community is life-changing”. UNICEF. Архивирано из оригинала 08. 11. 2019. г. Приступљено 8. 11. 2019. 
  17. ^ Davis, Jim and Milligan, Mark (2011). Why is Bear Lake so blue? Архивирано на сајту Wayback Machine (23. децембар 2016) Публиц Информатион Сериес 96. Утах Геологицал Сурвеy, Департмент оф Натурал Ресоурцес

Литература уреди

  • Ј., Лаидлер К. цхемистрy wитх биологицал апплицатионс. Бењамин/Цуммингс (1978). Пхyсицал. Менло Парк. ИСБН 978-0-8053-5680-9. 
  • Х., Петруцци Р.; Харwоод W. С.; Херринг Ф. Г. (2002). Генерал Цхемистрy, 8тх Ед. Неw Yорк: Прентице-Халл. ИСБН 978-0-13-014329-7. 
  • Wхиттен К.W.; Гаилеy К. D.; Давис Р. Е. (1992). Генерал цхемистрy, 4тх Ед. Пхиладелпхиа: Саундерс Цоллеге Публисхинг. ИСБН 978-0-03-072373-5. 
  • Аткинс П.; Паула Ј. (2006). Пхyсицал цхемистрy, 8тх Ед. Сан Францисцо: W. Х. Фрееман. ИСБН 978-0-7167-8759-4. 
  • Wхиттен, Кеннетх W.; Пецк, Ларрy; Давис, Раyмонд Е.; Лоцкwоод, Лиса; Станлеy, Георге Г. (2009). Цхемистрy (9тх изд.). ИСБН 978-0-495-39163-0. 
  • Зумдахл, Стевен; ДеЦосте, Доналд (2013). Цхемицал Принциплес (7тх изд.). Марy Финцх. 
  • Еббинг, D.D., & Гаммон, С. D. Генерал цхемистрy . Бостон, МА: Хоугхтон Миффлин. (8th изд.). 2005. ISBN 978-0-618-51177-8. 
  • Павиа, D.L., Лампман, Г.M., & Криз, Г.С. Органиц цхемистрy волуме 1: Органиц цхемистрy 351. Масон, ОХ: Ценаге Леарнинг. 2004. ISBN 978-0-7593-4727-4.
  • Hogan, C.Michael. 2010. Calcium. eds. A.Jorgensen, C. Cleveland. Encyclopedia of Earth. National Council for Science and the Environment.
  • Maguire, Michael E. "Alkaline Earth Metals." Chemistry: Foundations and Applications. Ed. J. J. Lagowski. Vol. 1. New York: Macmillan Reference USA, 2004. 33–34. 4 vols. Gale Virtual Reference Library. Thomson Gale.
  • Silberberg, M.S., Chemistry: The molecular nature of Matter and Change (3e édition, McGraw-Hill 2009)
  • Petrucci R.H., Harwood W.S. et Herring F.G., General Chemistry (8e édition, Prentice-Hall 2002)
  • McArthur, Lewis A. Oregon Geographic Names, Fourth ed. 1974. Edwards Brothers. Ann Arbor, MI
  • Peterson, F. Ross (1994). „Bear Lake”. Ур.: Powell, Allan Kent. Utah History Encyclopedia. Salt Lake City, Utah: University of Utah Press. ISBN 0874804256. OCLC 30473917. Архивирано из оригинала 13. 01. 2017. г. Приступљено 19. 01. 2022. 
  • Johnson, T.C.; J.O. Malala (2009). „Lake Turkana and its connection to the Nile”. Ур.: H.J. Dumont. The Nile. Monographiae Biologicae. 89. Springer Science + Business Media B.V. стр. 287—306. ISBN 978-1-4020-9725-6. 
  • Bloszies, C.; Forman, S. L.; Wright, D. K. (1. 9. 2015). „Water level history for Lake Turkana, Kenya in the past 15,000 years and a variable transition from the African Humid Period to Holocene aridity”. Global and Planetary Change. 132: 64—76. doi:10.1016/j.gloplacha.2015.06.006. 
  • Costa, Kassandra; Russell, James; Konecky, Bronwen; Lamb, Henry (1. 1. 2014). „Isotopic reconstruction of the African Humid Period and Congo Air Boundary migration at Lake Tana, Ethiopia”. Quaternary Science Reviews. 83: 58—67. Bibcode:2014QSRv...83...58C. doi:10.1016/j.quascirev.2013.10.031. 
  • Tierney, Jessica E.; Russell, James M.; Sinninghe Damsté, Jaap S.; Huang, Yongsong; Verschuren, Dirk (1. 4. 2011). „Late Quaternary behavior of the East African monsoon and the importance of the Congo Air Boundary”. Quaternary Science Reviews. 30 (7–8): 798—807. Bibcode:2011QSRv...30..798T. doi:10.1016/j.quascirev.2011.01.017. 
  • Junginger, Annett; Roller, Sybille; Olaka, Lydia A.; Trauth, Martin H. (15. 2. 2014). „The effects of solar irradiation changes on the migration of the Congo Air Boundary and water levels of paleo-Lake Suguta, Northern Kenya Rift, during the African Humid Period (15–5 ka BP)”. Palaeogeography, Palaeoclimatology, Palaeoecology. 396: 1—16. Bibcode:2014PPP...396....1J. doi:10.1016/j.palaeo.2013.12.007. 

Spoljašnje veze уреди