Антропоморфизам

појам из грчке

Антропоморфизам (или човеколикост) је тежња да се понашање животиња објашњава психолошким терминима добијеним проучавањем човека. Такође, тумачење божанских, природних и социјално-покретачких сила по аналогији са индивидуалним људским особинамафилозофији, религији, уметности итд).[1][2]

Езопова басна Северни Ветар и Сунце

Порекло речи

уреди

Антропоморфија је склоп грчких речи ánthrōpos (грч. ἄνθρωπος), у значењу „човек” и morphē (грч. μορφή), „облик”.[3]

 
Петроглиф из праисторије са примитивном представом антропоморфног лика

Примена у уметности, религији и митологији

уреди

У историји уметности антропоморфизам је често присутни елемент, на пример на старим дуборезима, рељефима и стелама. Човек је почев од праисторијског доба тежио да своје људске карактеристике пренете на животиње и друге елементе природе визуелно прикаже, најчешће тако представљајући неки митолошки лик или божанство.

У модерном добу, вероватно најпознатији антропоморфни лик је Мики Маус Волта Дизнија, као и ракун Ракета[4] из Марвеловог филмског универзума.[5]

Извори

уреди
  1. ^ Vidanović, Ivan: Rečnik socijalnog rada. Izdanje Udruženja stručnih radnika socijalne zaštite Srbije, Društva socijalnih radnika Srbije, Asocijacije centra za socijalni rad Srbije i Unije Studenata socijalnog rada. . Beograd. 2006. ISBN 978-86-904183-4-3. 
  2. ^ Стамболић, Милош, ур. (1986). Речник књижевних термина. Београд: Нолит. стр. 40. ISBN 86-19-00635-5. 
  3. ^ Oxford English Dictionary, 1st ed. "anthropomorphism, n." Oxford University Press (Oxford), 1885.
  4. ^ „Угинуо најпознатији ракун Рокет из 'Чувара галаксије'. Недељник. 12. 2. 2019. Архивирано из оригинала 07. 06. 2020. г. Приступљено 7. 6. 2020. 
  5. ^ Изворни медиј ракуна Ракете је стрип, али је највећи публицитет добио након приказивања филмова из Марвеловог филмског универзума.

Литература

уреди