Аретуса (Мигдонија)

Аретуса (грч. Αρέθουσα) је био древни град у Мигдонији, у Македонији, на западној обали ријеке Рихи, која одводи воде језера Волви до Орфанског залива.

Македонско царство .

Овај град је био колонија Јонаца. Основали су га Халкиђани са Еубеје. Према предању, овдје је сахрањен велики пјесник Еурипид, а краљ Македоније Архелај подигао му је велико спомен-обиљежје.

Током хеленистичког периода колонисти из овога града основали су Аретусу у Сирији а становници ове — Аретусу у Арабији.

Локација и налази

Према досадашњим археолошким истраживањима, древна Аретуса у Мигдонији, налази се на подручју села Рентине (Рентински теснац или, како га још називају, Македонски Темпи), 10 км јужно од савремене Аретусе. Два километра источно од данашње Аретусе, у близини подручја које мјештани зову Палиокастро, недавно су откривени темељи храма из VI вијека прије Христа. У кругу од три километра пронађени су многи археолошки налази, новчићи из класичног периода као и из византијског доба. Почетком византијске епохе, због честих нејезди и пустошења, мјештани древне Аретусe преселили су се на безбједније подручје — у подножје планина Кердилион.

Историја

Древну Аретусу основали су Беотијци или Халкиђани на улазу у долину у близини данашње Рентине. Ту област спомиње Тукидид када је војсковођа Спартанаца, Брасида, марширао према Амфиполису. Подручје је било богато квалитетним дрветом за бродоградњу, као и са рудом злата и сребра. Перикле је, на наговор Демостена, послао 2.000 досељеника како би Атина имала приступ богатствима ове области. Древна Аретуса помиње се међу савезничким градовима Атине који су плаћали порез у касу савеза.

Аристотел спомиње (Политика 3.8.13) да је краљ Архелај угостио трагичког пјесника Еурипида у македонској престоници — Пели. Пошто су његови пси растргли Еурипида, Архелај га је са највећим почастима сахранио у Аретуси. Док је тијело песника заувијек почивало у Аретуси, у Пели и Атини подигнут је Еурипидов кенотаф.

У близини Аретусе, Аристотел је основао своју познату школу. Њему је касније Олимпија повјерила Александрово васпитање, даље од опасности палате у Пели.