Асиметрично ратовање
Асиметрично ратовање (несиметрично ратовање) је рат међу сукобљеним странама чија се релативна војна моћ, односно стратегија или тактика значајно разликују. Оно се најчешће повезује с ратовањем међу неједнаким противницима када мање или слабије снаге морају користити терен, време, изненађење или одређене слабости већих и јачих противничких снага ради остварења победе, односно остварења својих стратешких циљева.[1]
Асиметрична приетња се дефиниеше као „претња која произлази из могуће употребе различитих средстава или метода ради заобилажења или негирања противничких способности, уз истовремено коришчење његових слабости ради постизања несразмерног резултата“.
Појам асиметричног ратовања обухвата многе раније знатно одређеније појмове као што су герилско ратовање, шпијунажа, насилни отпор, ненасилни отпор, саботажа и тероризам.[2]
Асиметрично ратовање кроз историју уреди
Библијска прича у којој Давид побеђује Голијата камењем избаченим из праћке често се спомиње као пример победе слабијег и потлаченог над јаким и моћним. Давидова победа симболизује успех новог и напредног над старим и застарелим; његова надмоћ у планирању, вештини и знању победила је Голијатову зависност о очиигледној снази, застрашивању и тешком оружју.
Ханибал је малом војном силом подупрт слабим савезницима напао јаке римске снаге на Апенинском полуострву. Успешним примером различитих облика и комбинација нападних деловања озбиљно је био запретио римској војсци и читавој тадашњој Римској републици која је имала 38 легија (преко 120 хиљада војника насупрот 40-так против припадника карташке војске).
У Другом светском рату примери асиметричног ратовања били су герилски покрети широм окупиране Европе, посебно су партизани у Југославији, успешно ратовали против тада најјаче светске силе, Вермахта.
Из Другог светског рата израсле су две јаке силе, Сједињене Америчке Државе и Совјетски савез, као двие преовладавајуће светске велесиле. Желећи осигурати своју надмоћ, обе су понекад помагале одређене политичке групације унутар појединих блокова, односно НАТО-а и Варшавског пакта. Деловање таквих политичких групација по својој природи било је асиметрично, а у свом „арсеналу“ неретко су имале тероризам као главни облик деловања (нпр. Фракција Црвене армије позната као група Бадер Мајнхофф).[3]
Постхладноратовско раздобље је довело до тога да источне земље више немају помоћ коју су имале у СССР-у и нису у стању пратити стратешко наоружавање на западу које се углавном своди на високотехнолошке иновације, посебно у делу који се односи на ваздушне снаге и прецизно далекометно наоружање. Те земље знатно више него раније зависе о мањим покретним формацијама и кориштењу постојећих застарелих војних платформи. Стога се и у евентуалним будућим ратним сукобима може очекивати примена средстава и тактика које су својствене асиметричном ратовању.[4]
Референце уреди
- ^ Луyт, Брендан (2015-05-11). „Дебатинг релиабле соурцес: wритинг тхе хисторy оф тхе Виетнам Wар он Wикипедиа”. Јоурнал оф Доцументатион (на језику: енглески). 71 (3): 440—455. ИССН 0022-0418. дои:10.1108/ЈД-11-2013-0147.
- ^ Паул, Тхазха V. (1994). Асyмметриц цонфлицтс: wар инитиатион бy wеакер поwерс. Цамбридге студиес ин интернатионал релатионс (1. публ изд.). Цамбридге: Цамбридге Унив. Пресс. ИСБН 978-0-521-46621-9.
- ^ Каплан, Роберт D. (2004). Wарриор политицс: wхy леадерсхип демандс а Паган етхос (1. Винтаге Боокс ед., [Нацхдр.] изд.). Неw Yорк: Винтаге Боокс. ИСБН 978-0-375-72627-9.
- ^ Сцхрöфл, Јосеф (2007). Политицал асyмметриес ин тхе ера оф глобализатион: тхе асyмметриц сецуритy анд дефенсе релатионс фром а wорлдwиде виеw. Франкфурт ам Маин: П. Ланг. ИСБН 978-3-631-56820-0.