Баршунаста пањевчица
Баршунаста пањевчица (лат. Flammulina velutipes) је зимска гљива, названа по типично баршунастој дршци и времену раста.
Баршунаста пањевчица | |
---|---|
Научна класификација | |
Царство: | |
Дивизија: | |
Класа: | |
Ред: | |
Породица: | |
Род: | |
Биномно име | |
Flammulina velutipes (Curt. ex Fr.) Sing.
|
Опис гљиве
уреди- Шешир пречника до 10 см, полукружан затим раван са благо набораним рубом; слабо меснат; кожица глатка, влажна и лепљива; жутосмеђе или црвенкастосмеђе боје, у средини тамнији.
- Листићи бели затим наранџастоцрвени, доста ретки, широки а према крају шешира ужи.
- Дршка 3-7 см дуга, пуна затим шупаља и бочно стиснута; под шеширом црвенкастожута, ниже сомотаста (баршунаста) тамносмеђе боје; дно дршке шиљато скоро црно.
- Месо жуто, танко, меко, жилаво, у дршци влакнато и жутозеленкасто, неизраженог мириса (по воћу) и укуса.
- Споре у маси беле.
Станиште
уредиРасте од касне јесени до краја зиме, појединачно или у бусенима, најчешће на пањевима врбе и другом живом и трулом листопадном дрвећу.
Употреба
уредиБаршунаста пањевчица је јестива гљива. Доброг је квалитета и како расте када других гљива нема у природи вредност јој расте. У Јапану се узгаја у великој количини (до хиљаду тона годишње) и сматра се лековитом. Радо се једе у источној Европи док је на западу мало популарна. Опасност од замене са другим гљивама не постоји с обзиром на карактеристично баршунасту дршку, место и време раста.
Литература
уреди- Ђузепе Паце: Атлас гљива, Просвјета, Загреб 1977.
- Романо Божац: Гљиве – морфологија систематика токсикологија, Школска књига Загреб ∙ Графички завод Хрватске, Загреб 1993.
- Jean-Marie Polese: The Pocket Guide to Mushrooms, KÖNEMANN, Losange 1999.