Бруклински мост
Бруклински мост (енгл. Brooklyn Bridge) је један од најстаријих висећих мостова у САД.[9] Његова дужина је 1.825 метара. Спаја њујоршке општине Менхетн и Бруклин преко реке Ист Ривер.</ref>[10] Пуковник Џон Роблинг је човек који је заслужан за изградњу истог. Бруклински мост је хибридни кабловско-носећи/висећи мост у Њујорку. Отворен 24. маја 1883. године, Бруклински мост био је први фиксни прелаз преко Источне реке. То је уједно био и најдужи висећи мост на свету у то време, са главним распоном од 1.595,5 ft (486,3 m) и висином коловоза од 127 ft (38,7 m) изнад средње висине воде. Првотно се звао Њујоршки и Бруклински мост или Мост Источне реке, али је званично преименован у Бруклински мост 1915. године.
| Бруклински мост | |
|---|---|
 Поглед из Менхетна | |
| Координате | 40° 42′ 22″ С; 73° 59′ 49″ З / 40.706° С; 73.997° З |
| Премошћује | Ист Ривер |
| Место | Њујорк Источне САД Њујорк |
| Функција | друмски саобраћај, 105.679 возила (2016)[1] |
| Врста | Висећи мост/кабловскo-носећи хибрид |
| Карактеристике | |
| Дужина | 6.016 ft (1.833,7 m)[н. 1] |
| Ширина | 85 ft (25,9 m)[5][6][8] |
| Висина | 272 ft (82,9 m) (торњеви)[3] |
| Главни распон | 1.595,5 ft (486,3 m)[5][6][8] |
Предлози за мост који спаја Менхетн и Бруклин први су пут поднети почетком 19. века, што је на крају довело до изградње садашњег моста, који је пројектовао Џон А. Роблинг. Његов син Вашингтон Роблинг надгледао је градњу и допринио је даљем дизајнерском раду, а у томе му је помагала супруга Емили Ворен Роблинг. Док је градња започела 1870. године, бројне контроверзе и новине дизајнерског процеса градње довеле су до тога да се стварна градња продужила на преко тринаест година. Од отварања, Бруклински мост је прошао кроз неколико реконфигурација. Он је кориштен за прелаз возила с коњском вучом и издигнуте железничке линије до 1950. године. Како би се ублажио све већи саобраћајни ток, изграђени су додатни мостови и тунели преко Источне реке. Због постепеног пропадања, Бруклински мост је обновљен неколико пута, укључујући обнове током 1950-их, 1980-их и 2010-их.
Бруклински мост је најјужнији од четири друмска ненаплатна моста који спајају острво Менхетн и Лонг Ајленд, при чему су преостали мостови Менхетн, Вилијамсбург и Квинсборо на северу. Дозвољена су само путничка возила, те пешачки и бициклистички саобраћај. Главна туристичка атракција од свог отварања, Бруклински мост постао је иконско обележје града Њујорк. Током година мост је кориштен као локација за разне догађаје и представа, а био је и поприште неколико злочина и напада. Бруклински мост је проглашен Националном историјском знаменитошћу, Знаменитошћу Њујорка и Националном историјском знаменитошћу грађевинског инжењерства.
Опис
уредиБруклински мост, први велики висећи мост на свету од челичне жице,[11] користи хибридни дизајн кабловско-носећег/висећег моста, с хоризонталним и дијагоналним кабловским носачима.[12] Његови камени торњеви су неготски, са карактеристичним шиљастим луковима. Министарство саобраћаја у Њујорку (енгл. New York City Department of Transportation - NYCDOT), које одржава мост, каже да је његова оригинална шема боја била „Бруклински мост жутомрка” и „сребрна”, мада један писац за Њујорк пост наводи да је у почетку био у потпуности „Ровлинс црвен”.[13]
Напомене
уредиРеференце
уреди- ^ „New York City Bridge Traffic Volumes” (PDF). New York City Department of Transportation. 2016. стр. 11. Приступљено 16. 3. 2018.
- ^ „Brooklyn Bridge” (PDF). New York City Landmarks Preservation Commission. 24. 8. 1967. стр. 1. Приступљено 18. 6. 2019.
- ^ а б Facts on File Inc. (1914). The World Almanac & Book of Facts. Press Publishing Company (The New York World). стр. 839. Приступљено 18. 6. 2019.
- ^ Brooklyn Citizen Almanac (на језику: енглески). Brooklyn Citizen. 1893. стр. 165. Приступљено 18. 6. 2019.
- ^ а б в National Park Service 1966, стр. 2.
- ^ а б в Barnes 1883, стр. 28.
- ^ McCullough 1972, стр. 29–31.
- ^ а б „Cables Slip, But Brooklyn Bridge Is Safe”. New-York Tribune. 29. 7. 1922. стр. 1, 3 — преко newspapers.com
.
- ^ „NYC DOT Bridges & Tunnels Annual Condition Report 2015” (PDF). New York City Department of Transportation. Приступљено 24. 5. 2017.
- ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 183. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ Talbot 2011, стр. 1.
- ^ „Brooklyn Bridge - History, Construction, & Facts”. Encyclopedia Britannica. Приступљено 24. 1. 2020.
- ^ Buiso, Gary (25. 5. 2010). „A True Cover Up. Brooklyn Bridge Paint Job Glosses over History”. New York Post. Приступљено 23. 10. 2010.
Литература
уреди- Barnes, A.C. (1883). The New York and Brooklyn Bridge ... American architectural books : based on the Henry-Russell Hitchcock bibliography. Fisher.
- „Brooklyn Bridge Promenade” (PDF). nyc.gov. New York City Department of Transportation. август 2016.
- „Brooklyn Bridge Promenade Recommendation Report” (PDF). nyc.gov. New York City Department of Transportation. децембар 2017.
- Cadbury, Deborah (2005). Dreams of iron and steel : seven wonders of the Nineteenth Century, from the building of the London sewers to the Panama Canal. New York: Perennial. ISBN 978-0-00-716307-6. OCLC 57710987.
- Haw, Richard (2005). The Brooklyn Bridge : a cultural history. New Brunswick, NJ: Rutgers University Press. ISBN 978-0-8135-3587-6. OCLC 56526458.
- Haw, Richard (2008). Art of the Brooklyn Bridge : a visual history. New York, NY: Routledge. ISBN 978-0-415-95386-3. OCLC 123391052.
- Kingsley, William C.; Low, William Seth; Edson, Franklin (1883). Opening Ceremonies of the New York and Brooklyn Bridge, May 24, 1883. Brooklyn, New York: Press of the Brooklyn Eagle job printing Dept.
- McCullough, David (1972). The Great Bridge. New York: Simon & Schuster. ISBN 978-0-671-21213-1.
- Morris, John G. (мај 1983). „The Wonderful Brooklyn Bridge”. National Geographic. 163 (5): 565—579. ISSN 0027-9358. OCLC 643483454.
- „National Register of Historic Inventory – Nomination Form For Federal Properties: The Brooklyn Bridge”. United States Department of the Interior, National Park Service. 15. 10. 1966.
- Odlum, Catherine (1885). The Life and Times of Prof Robert Emmet Odlum. Washington, DC: Gray & Clarkson.
- Small, Charles S (1957). „The Railway of the New York and Brooklyn Bridge”. The Railway and Locomotive Historical Society Bulletin (97): 7—20. ISSN 0033-8842. JSTOR 43520182.
- Stern, John; Wilson, Carrie (2003). The Brooklyn Bridge: A Study in Greatness (PDF). New York: Aesthetic Realism Looks at NYC.
- Strogatz, Steven H. (2003). Sync: The Emerging Science of Spontaneous Order. New York: Hyperion Books. ISBN 978-0-7868-6844-5.
- Strogatz, Steven H.; Abrams, Daniel M.; McRobie, Allan; Eckhardt, Bruno & Ott, Edward (2005). „Theoretical mechanics: Crowd synchrony on the Millennium Bridge”. Nature. 438 (7064): 43—44. Bibcode:2005Natur.438...43S. PMID 16267545. doi:10.1038/438043a.
- Talbot, Jim (јун 2011). „The Brooklyn Bridge: First Steel-Wire Suspension Bridge” (PDF). Modern Steel Construction.
- Trachtenberg, Alan (1965). Brooklyn Bridge: Fact and Symbol
. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 0-226-81115-8. - Wagner, Erica (2017). Chief engineer : Washington Roebling : the man who built the Brooklyn Bridge. New York: Bloomsbury Publishing. ISBN 978-1-62040-051-7. OCLC 957022408.
- Haw, Richard (2005). The Brooklyn Bridge: A Cultural History (на језику: енглески). Rutgers University Press. стр. 60. ISBN 978-0-81353-587-6.
- The Bridge As A Monument. Harper's Magazine Company. 1883. стр. 326 — преко HathiTrust.
- Trachtenberg, Alan (15. 7. 1979). Brooklyn Bridge: Fact and Symbol (на језику: енглески). University of Chicago Press. ISBN 9780226811154. „Hart Crane brooklyn bridge.”
- Haw, Richard (2012). Art of the Brooklyn Bridge: A Visual History. Taylor & Francis. ISBN 978-1-136-60366-2. Приступљено 8. 7. 2019.
Спољашње везе
уреди
- Brooklyn Bridge – New York City Department of Transportation
- Brooklyn Bridge на сајту Structurae
- Historic American Engineering Record (HAER) No. NY-18, "Brooklyn Bridge"
- Brooklyn Bridge Архивирано на сајту Wayback Machine (23. септембар 2017) at Historical Marker Database
- Alexiou, Joseph (8. 8. 2017). „The Personal and Political Struggles of the Man Who Built the Brooklyn Bridge”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 28. 12. 2019.
- Glover, Julian (18. 6. 2017). „Chief Engineer: The Man Who Built the Brooklyn Bridge review – in praise of New York’s master builder”. The Observer (на језику: енглески). ISSN 0029-7712. Приступљено 28. 12. 2019.