Википедија:Консензус

Википедија функционише грађењем консензуса. Консензус је урођени део вики процеса. Основни поступак се одвија отприлике овако: Неко начини измену на некој страни и потом сви који прочитају ту страну донесу одлуку да или оставе страну како јесте или да је измене. Временом, свака измена која остане на страни има, на неки начин, једногласно одобрење заједнице (или барем сваког ко је погледао страну). „Ћутање значи одобравање“ је коначно мерило консензуса — неко начини измену и нико не уложи примедбу нити је промени. Већи део времена консензус се постиже као природни део процеса уређивања.

Када дође до неслагања, она се решавају уљудном расправом и преговорима, у покушају да се постигне сагласност (консензус). Када установимо да се одређени консензус често постиже, забележимо га као смерницу, да уштедимо људима време да не морају изнова да расправљају о истим принципима. Сагласност у сукобима се обично достиже кроз дискусију на странама за разговор. У ретким ситуацијама када ово не функционише, такође је могуће користити и поступке за решавања сукоба, који су осмишљени да помогну у процесу грађења консензуса када уобичајена комуникација на странама за разговор затаји.

У свакодневној пракси, на пример на Википедија:Чланци за брисање, консензус означава нешто најближе апсолутној већини, обично двотрећинској. У другим анкетама је дефинисано као 70% већина. Као пример, може да послужи гласање о унапређењу корисника у администратора, где је потребан консензус већине од 70%. У сукобу око чланка, консензус може бити било шта у распону од општег консензуса до моје тачке гледишта; могућа је ситуација када обе стране у тамо-амо рату измена тврде да је постигнут консензус за њихову верзију чланка.

Знајте да се консензус може постићи само међу разумним уредницима који стварно имају најбољу намеру и труде се да раде заједно да би тачно и примерено описали различите погледе на тему (на пример, инсистирање на уношењу безначајног фактоида у чланак упркос противљењу многих уредника се оцењује као кршење сагласности; погледајте следећи чланак на енглеској Википедији).

Тешко је одредити тачно шта је прихватљив или разуман став. Скоро сваки уредник верује да је његова позиција разумна; добри уредник прихватају да су и стајалишта супротна њиховом такође разумна. Али Википедијина пракса консензуса не оправдава тврдоглаво инсистирање на ексцентричном ставу скопчано са одбијањем да се туђи поглед прихвати као добра воља. У односу на добру вољу, нема те количине наглашавања да уређујете у складу са неутралном тачком гледишта која ће оправдати ваше поступке ако истовремено пристрасно уређујете чланак.

Консензус не треба да има предност над НТГ (или било којим другим званичним правилом). Група уредника која заступа неко виђење не може, у теорији, да превлада правило о заступању или пропаганди изражено у Википедија:Шта Википедија није. Међутим, група уредника може да прећути одређене чињенице и стајалишта својом упорношћу, бројношћу и организовањем. Та група уредника не би требало да прихвати верзију чланка која крши НТГ, али повремено ипак хоће. То се генерално сматра за лошу ствар.

Види још

уреди