Википедија:Проверавачи/Правила

Статус проверачава

Приступ алатки за проверу идентитета (енгл. checkuser) имају корисници са статусом проверавача. Корисник с проверавачским правима на неком викију може да проверава да ли је одређени налог заправо лутак (сокпапет енг. sockpuppet) неког другог корисника на тој вики (не на свим викијима). Помоћу те алатке, корисник-проверавач може да утврди:

• Са ког ИП-а је корисник уређивао Викимедијин вики;
• Измене на викију Викимедије које потичу с једног ИП-а (чак и ако је корисник пријављен);
• Да ли је корисник слао имејл преко Викимедијиног интерфејса неком другом кориснику. Притом је видљиво време слања, али не и уредников имејл или ИП.

Ове информације се складиште на веома кратак период (тренутно три месеца), тако да старије измене нису видљиве проверавачима. Такође постоји и дневникпроверавача провера где је убележено ко је, када и какве провере вршио користећи проверавач алатку. Тај дневник проверавач провера доступан је само корисницима који имају дозволу за то (енг. checkuser-log permission):

• 11:46, 20 March 2012 CheckUser got IP addresses for Example (talk | contribs | block) (a very good reason for looking at their IPs)
• 11:46, 20 March 2012 CheckUser got users for 127.0.0.1 (another good reason)

Приручник на енглеском је доступан на m:Help:CheckUser.

Коришћење проверавач алатке

Проверавач алатка је намењена борби против вандализама, провери злоупотребе лутака, као и против деструктивног понашања на пројекту. Сме се користити искључиво за спречавање штете на пројектима Викимедије.

Алатка се не сме користити у политичке сврхе, за вршење притиска на уреднике, или као претња другом уреднику у дискусији о садржају. Мора постојати оправдан разлог за проверавање корисника. Вишеструки налози нису забрањени, уколико се не користе да би се кршила правила (нпр. за повећање броја гласова, или за подршку у дискусијама).

Налогу који се проверава може се послати обавештење, али то није обавезно. Такође, није обавезно ни обавештавање заједнице о проверач провери, али се то може учинити у складу са одредбама политике приватности.

На неким викијима дозвољене су провере уредничких ИП-ова на лични захтев уредника, нпр. у случајима када уредник тражи доказе о својој невиности против оптужби за злоупотребу вишеструких налога; ипак, понекад захтев за проверавач проверу у таквим ситуацијама такође може бити и део покушаја ометања рада заједнице.

Заштита приватности

На Викимедијиним пројектима, велика пажња се посвећује заштити приватности. Откривање ИП-а, локације и других личних података уредника уз помоћ којих је могуће идентификовати (уколико они сами нису већ те исте податке открили на пројекту) сматра се кршењем политике приватности, осим у случајима када уредник крши правила (нпр. масивно вандалисање ботом, тј. спамовање), и када је откривање његових података неопходно како би се прекинуло деструктивно понашање.

Релевантни одломак из политике приватности гласи:

Правила о објављивању података

Према Викимедијиним правилима, Викимедијини волонтери или особље могу открити податке који идентификују појединце, а који су ускладиштени у дневницима на серверима, или у записима у бази података путем проверавач алатке, или путем других метода који нису доступни јавно искључиво у следећим случајима:

1. Као одговор на судски позив или други обавезујући захтев органа власти.
2. С дозволом уредника који је власник тих података.
3. Када је то неопходно у истрази жалби за злоупотребу.
4. Када се подаци односе на прегледе страница које је направио паук или бот и њихово је објављивање неопходно да би се илустровали или разрешили технички проблеми.
5. Када је корисник вандалисао чланке или се упорно понашао на деструктиван начин, подаци се могу објавити да би се помогло при блокирању његових ИП адреса или да би се помогло у уобличавању жалбе одговарајућим интернет провајдерима.
6. Када је оправдано неопходно како би се заштитила права, имовина и сигурност Фондације Викимедије, њених уредника или јавности.

Објављивање информација

Чак и ако корисник очигледно крши правила и врши злоупотребе, не треба откривати његове личне податке кад год је то могуће.

• Генерално, не откривајте ИП адресе. Јавно откривајте само информације типа на истој/различитој мрежи, и сл. Ако откривате детаљне приватне податке, треба да будете сигурни да је особа којој их дајете од поверења и да их неће открити.
• Ако особа тврди да је из неког одређеног места, и провера ИП адресе то потврђује, јавна потврда те информације не спада у објављивање приватних података.
• Ако имате било какве сумње, не откривајте ништа.

Давање проеверавач права

Само стјуарди, одређено особље Фондације Викимедије, и веома мали број уредника имају приступ проверавач алаткама. Уредници имају приступ само на локалном нивоу.

Ако постоје локални проверавачи, провере на том пројекту обављаће они. У хитним случајима, или за провере на више пројеката као у случајима крос-вики вандализама, стјуарди могу извршити локалне провере. Стјуарди треба да уклоне себи проверавач приступ на пројектима након завршетка провере и да о томе обавесте локалне проевераваче или да пошаљу обавештење на проверавач мејлинг листу.

Сваки Викимедијин пројекат мора имати барем два корисника с приступом проверавач алаткама, или ниједан, како би се међусобно контролисали и потврђивали рад оног другог. У случају да остане само један проверавач на пројекту (уколико се други повукао или су му права уклоњена), заједница мора одмах да изабере новог проеверавача (како би их и даље било барем два).

На Викимедијиним пројектима на којима постоји Арбитражни комитет (Арбком) чији су чланови изабрани уз подршку барем 25-30 чланова локалне заједнице, провераваче могу бирати само чланови Арбкома. Након договора, неко од чланова Комитета треба да поднесе име кандидата на листу захтева за стјуарде за додељивање права.

На пројектима без Арбкома који задовољавају горе наведене критеријуме, или на којима заједница више воли независне изборе, могуће су две опције:

1. Заједница мора да одобри локалног проверавача путем консензуса. Кандидат мора да затражи права у оквиру своје локалне заједнице и да своју кандидатуру објави на одговарајући начин (Трг, мејлинг листа, уколико постоји, и сл.). Кандидат мора да буде упознат са политиком приватности. Након постизања консензуса (барем 80 % гласова за или највећи број гласова на гласањима са више кандидата) у заједници, и са барем 25 гласова за, уредник треба да поднесе захтев на листу захтева за стјуарде за додељивање права са линком ка страници на којој се налази одлука заједнице.
2. Ако гласа недовољан број гласача за барем два проеверавача на одређеном пројекту, онда тај пројекат неће имати проверавача. Уредници тог пројекта ће морати да траже од стјуарда проверу корисника. Захтеви за провере се онда постављају на листу захтева за стјуарде за проверавач провере, у којима се мора образложити зашто се тражи провера (са линковима). Такође ће бити потребан консензус заједнице (као горе). Стјуард ће онда након провере одговорити да ли два налога користе исти ИП или не, исти прокси, мрежу, провајдера, да ли су из исте земље или су потпуно неповезани (погледати дискусију у вези са детаљима које је стјуард дужан да открије уреднику).

Мејлинг листа

Постоји затворена мејлинг листа (CheckUser-l) којој треба да имају приступ сви стјуарди и проеверавачи. Листа служи размени мишљења, помоћи и идеја за интерпретацију података. Ако сте проверавач и желите приступ, контактирајте модераторе листе.

ИРЦ

Такође постоји приватни ИРЦ канал (#wikimedia-checkuser) на који би сви стјуарди и проверавачи који користе ИРЦ требало да имају приступ. Канал има исту сврху као и мејлинг листа, али функционише у реалном времену. Ако сте проверавач и желите приступ, контактирајте било ког члана канала или се директно обратите једном од стјуарда.

Уклањање проверавач права

Сваки кориснички налог са статусом проверавача који није активан дуже од годину дана губи приступ алату за проверу.

У случају злоупотребе алата, стјуарду или уреднику са статусом проверавача биће одмах одузет приступ алатки, посебно ако се покаже да су се провере уредника радиле рутински и без стварног мотива и доказа (линкови на неприкладно понашање).

Сумњу на злоупотребу алата за проверу дужна је најпре расправити локална заједница. На пројектима са легитимно изабраним Арбитражним комитетом, Арбком може донети одлуку о укидању права приступа. На пројектима без АК, заједница може организовати гласање о скидању права. Скидање права може обавити само стјуард. Стјуард не може самостално да одлучује о томе, али може помоћи у сакупљању доказа о злоупотреби (као нпр. дневник провера). По потреби, а посебно у случајима непоштивања политике приватности, одлуку о скидању права може донети и Одбор Фондације Викимедије.

За решавање жалби због злоупотребе проверавачких алатки или кршења политике приватности задужена је Комисија омбудсмана.

Види још

• Википедија:Лутак
• Википедија:Политика приватности