Водник (рум. Vodnic) је насеље у општини Лупак, округ Караш-Северен у Румунији.[1][2] Према попису из 2011. године у насељу је било 434 становника. Налази се на надморској висини од 214 м.

Водник
Vodnic
Административни подаци
Држава Румунија
ОкругКараш-Северин
ОпштинаЛупак
Становништво
 — (2011)434
Географске карактеристике
Координате45° 14′ 47″ С; 21° 47′ 51″ И / 45.246389° С; 21.7975° И / 45.246389; 21.7975
Временска зонаUTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Апс. висина214 m
Водник на карти Румуније
Водник
Водник
Водник на карти Румуније
Остали подаци
Поштански број327258
Позивни број0255
Регистарска ознакаCS

Историја уреди

По "Румунској енциклопедији" то карашевско насеље се први пут помиње 1690-1700. године.

Водник се помиње у историјским документима 1723. и 1828. године као Wodneck, затим 1851. године као Vodnik, 1913. године као Vizes a данас је званични румунски назив Vodnic. У појединим радовима се тврди, али без навођења извора, да је Јабалче као насеље постојало још 1334. или 1370. године (Wodod, Vodod).[3]

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1776. године констатовао да је село Водник у Карашовском округу, Новопаланачког дистрикта. Месно становништво је претежно српско.[4]

Становништво уреди

Према попису из 2002. године у месту Водник је живело 463 становника,[5] а већинско становништво су били Карашевци, етничка група српског говорног подручја, који се углавном декларишу као Хрвати, а мањи део као Карашевци и Срби.

Етнички састав према попису из 2002. године[5]
Хрвати (Карашевци)
  
454 98,1%
Румуни
  
8 1,7%
остали
  
1 0,2%

На попису становништва из 1992. године већина Карашевака се изјаснила као Хрвати.

Етнички састав према попису из 1992. године[6]
Хрвати (Карашевци)
  
336 69,7%
Карашевци
  
130 26,9%
Румуни
  
6 1,2%
Срби
  
9 1,9%
остали
  
1 0,2%

Кретање броја становника уреди

Година[7][8] 1831 1851 1865 1880 1896 1927 1930 1941 1956 1977 1992 2002 2011
Становништво 699 663 538 469 473 600 493 444 459 479 482 463 434

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „The GeoNames geographical database”. 2012. 
  2. ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015. 
  3. ^ Радан 2017, стр. 305.
  4. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  5. ^ а б „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала 2012-09-18. г. Приступљено 2011-12-08. 
  6. ^ Радан 2015, стр. 41.
  7. ^ Радан 2015, стр. 21.
  8. ^ Радан 2015, стр. 22.

Литература уреди

  • Радан, Михај Н. (2015). Фонетика и фонологија карашевских говора данас: прилог проучавању српских говора у Румунији. Нови Сад. 
  • Радан, Михај Н. (2017). Карашевска етничка енклава кроз време: од тврдог конзервативизма до наглашене либерализације. Београд. стр. 299—319. 

Спољашње везе уреди