Војвода Гавро Вуковић (Лијева Ријека, 185229. јул 1928) био је први дипломирани правник из Црне Горе и дугогодишњи министар иностраних дела Књажевине Црне Горе од 1890. до краја 1905. године.[1]

Гавро Вуковић
Гавро Вуковић
Лични подаци
Пуно имеГавро Миљанов Вуковић
Датум рођења1852.
Место рођењаЛијева Ријека, Османско царство
Датум смрти29. јул 1928.(1928-07-29) (75/76 год.)
Место смртиБеране, Краљевина СХС
ПретходникСтанко Радоњић
НаследникЛазар Мијушковић
Биста Гавра Вуковића у подгоричком Факултету политичких наука

Биографија уреди

Гавро Вуковић је био син црногорског сенатора и војводе брђанског племена Васојевићи, Миљана Вукова. Његов брат је био Тодор Вуковић. Лазар Томановић је о Гавру записао да му је он рекао како је Петар Вукотић књаза Николу наговарао да умјесто њега (који је Васојевић) узме у службу Лазара Томановића, који је поријеклом с Чева, а био је Србин-Приморац из Лепетана.[2] Био је ожењен сестричином црногорске књегиње.

Гимназију и права на Великој школи је завршио у Београду.[3] Био је у младости слободоуман, мислио и писао у духу Светозара Марковића. Добио је током студија академијину награду. По повратку из Србије у Црну Гору се отресао нових мисли и постао судија Високог суда. Био је човек од поверења књаза Николе, и министар спољних послова 17 година. Земенио је у том звању покојног војводу Станка Радонића. Од 1906. до 1908. био је предсједник Државног савета. На овој дужности је пензионисан. Два пута је биран за народног посланика и то 1906. и 1914. године. У Краљевини СХС политички је ангажован као један од првака Црногорске федералистичке странке. Вратио се 1917. године из интернације. Објавио је 1941. године своје мемоаре.

Литература уреди

  • Љушић, Радош (1999). „Добри брат и кум Никола или Гавро Вуковић о црногорско-србијанским односима”. Перо и повест: Cрпско друштво у сећањима. Београд: Филозофски факултет. стр. 143—162. 
  • Томановић, Лазар (2018). Мемоари. ЦИД, Подгорица. 

Референце уреди

  1. ^ „Vojvoda Gavro Vuković”. eSpona. Архивирано из оригинала 21. 01. 2019. г. Приступљено 20. 1. 2019. 
  2. ^ Томановић 2018, стр. 482..
  3. ^ Михаило Полит-Десанчић_ "Покојници: сећања", Нови Сад 1899.

Спољашње везе уреди