Игуман Георгије (Бојић)
Георгије Бојић (Јазак, 8. јул 1908 — Шабац, 8. април 1946) био је православни јеромонах, старешина манастира Троноше,[1] у Лозници и капетан ЈВуО[2] као и командант Јадарске четничке бригаде.[2]
Георгије Бојић | |
|---|---|
| Датум рођења | 8. јул 1908. |
| Место рођења | Јазак, Аустроугарска |
| Датум смрти | 8. април 1946. (37 год.) |
| Место смрти | Шабац, НР Србија, ФНРЈ |
Биографија уреди
Замонашио се 1934. године, а од 1936. је био старешина Манастира Троноше у чину јеромонаха. Био је резервни капетан Југословенске војске и почетком Другог светског рата придружио се Југословенској војсци у отаџбини и постао командант Јадарске четничке бригаде. Учествовао је у бици за Лозницу 1941.[1]
Носио је надимак „Џиџо“[1] или „Џиџа“.[2] Опеван је у песми „Ој Рачићу здраво здраво“,[3] заједно са пуковником Драгославом Рачићем.[3]
Ухапшен је уочи своје славе у децембру 1945. године. Суђење је укупно трајало око три и по месеца, укључујући и време за жалбу на смртну пресуду.[4]
Стрељан је на Доњошорском гробљу у Шапцу 8. априла 1946. године.[5]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б в Слободан В. Ристановић: Игуман на челу чете („Вечерње новости“, 27. септембар 2011), Приступљено 20. 4. 2013.
- ^ а б в Врховна команда Југословенске војске (стр. 10), Приступљено 20. 4. 2013.
- ^ а б Песмарица Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јул 2011), Приступљено 20. 4. 2013.
- ^ Старешина манастира народни непријатељ („Вечерње новости“, 21. август 2013)
- ^ Саво Б. Јовић: Утамничена црква Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016), Приступљено 20. 4. 2013.
Литература уреди
- Дража и општа историја четничког покрета, 14 том.
