Главна судетска стаза

Главна судетска стаза Мјечислава Орловича (пољ. Główнy Szlak Sudecki imieni Mieczysława Orłowicza, "ГСС") је пешачки планинарски пут маркиран црвеном бојом пролазећи из Свјерадова-Здроју у Прудник кроз најзанимљивије делове Судета.

Историја

Идеја стазе показала се на састанку Судетске комисије Пољскога татранскога друштва који се одржао 24. октобра 1947. Годину дана касније почели су радови на маркацији стазе. Приликом 100-годишњице туризма у Пољској 1973., Комисија за планинарство Главне управе ПТТК-а назвала је Главну судетску стазу по Мјечиславу Орловичу као признање за његов допринос за туризам и знање о земљи.

Маршрута

Главна судетска стаза на карти планина

Током година маршрута стазе се мијењала. Тренутно почиње у Свјерадову-Здроју, пролази кроз Изерске планине (Висока Копа, 1126 m; Високи Камењ, 1058 m) у Шкларску Порембу, затим кроз Крконоше (Водопад Камјењчика, Вјелки Шишак – 1509 m, Седло под Сњежком – 1389 m) у Карпач; следеће етапе су планине Рудави Јановицкје (Скалник, 945 m) ка Кшешову, Камене и Црне планине к Једлини-Здроју, Совље планине (Вјелка Сова, 1015 m), Сребрни превој одвајајући их од Бардзких планина. Даље, кроз Вамбјежице, стаза води у Стоне планине те у судетска одмаралишта: Кудова-Здруј, Душњики-Здруј; даље: Орлицке и Бистшицке планине, водопад Вилчки, Масив Сњежника, планине Кровјарки, Лондек-Здруј, Златне планине у Пачков (гдје је годинама завршавао на жељезничкој станици)и даље кроз Калкув, Глухолази, Опавске планине у Прудник^[1].

Стаза мимоилази неке важне судетске тачке, укључујући врхове: Сњежка и Сњежник.

Дужина стазе је око 440 км а време прелаза – 104 сати^[1].

Горенаведени називи су превод из пољског језика. Доле су оригиналне верзије неких од њих:

Изерске планине – пољ. Góry Izerskie, чеш. Јizerské hory, Крконоше – пољ. Karkonosze, чеш. Krkonoše, Седло под Сњежком – Przełęcz pod Śnieżką, Камене планине – пољ. Góry Kamienne, чеш. Meziměstská vrchovina, Црне планине – Góry Czarne, Совље планине – Góry Sowie, Сребрни превој – Przełęcz Srebrna, Бардзке планине – Góry Bardzkie, Стоне планине – пољ. Góry Stołowe, чеш. Stolové hory, Орлицке планине – пољ. Góry Orlickie, чеш. Orlické hory, Бистшицке планине – пољ. Góry Bystrzyckie, чеш. Bystřické hory, Масив Сњежника – пољ. Masyw Śnieżnika, чеш. Králický Sněžník, Златне планине – пољ. Góry Złote, чеш. Rychlebské hory, Опавске планине – пољ. Góry Opawskie, чеш. Zlatohorská vrchovina

Планинарство

Стазе је доступна током целе године, иако неки од његових делова могу да буду затворени зими, због могућности лавина (Крконоше) и опасних мочвара (Стоне планине). Има много планинских кућа, којима управља ПТТК (Пољско туристичко друштво). Пољске планинарске куће су обавезне да настане сваткога тко није у стању да пронађе друго место пре заласка сунца или у хитним случајевима, иако у примитивним условима^[2]

Галерија

Маркација стазе на врху Слонечнику (1420 m)
Сњежка (1602 m) – највиши врх око стазе
Самотња – планинска кућа у Крконошама
Златне планине у источном делу стазе

Планинске куће

Планинска кућа PTTK на Стогу Изерском (Schronisko PTTK Na Stogu Izerskim)
Планинска кућа Високи Камењ (Schronisko Wysoki Kamień)
Планинска кућа "Камјењчик" (Schronisko „Kamieńczyk”)
Планинска кућа PTTK на Хали Шреницкој (Schronisko PTTK Na Hali Szrenickiej)
Планинска кућа Шреница (Schronisko Szrenica)
Планинска кућа PTTK "Под Лабском врхом" (Schronisko PTTK „Pod Łabskim Szczytem”)
Планинска кућа PTTK "Препород" (Schronisko PTTK „Odrodzenie”)
Планинска кућа "Шлески дом" (Schronisko „Dom Śląski”)
Планинска кућа PTTK "Самотња" (Schronisko PTTK „Samotnia”)
Планинска кућа PTTK "Стжеха Академицка" (Schronisko PTTK „Strzecha Akademicka”)
Планинска кућа PTTK "Над Ломничком" (Schronisko PTTK „Nad Łomniczką”)
Планинска кућа PTTK " Анџејувка " (Schronisko PTTK „Andrzejówka”)
Планинска кућа PTTK "Зyгмунтувка" (Schronisko PTTK „Zygmuntówka”)
Планинска кућа "Орао" (Schronisko „Orzeł”)
Планинска кућа "Сова" (Schronisko „Sowa)
Планинска кућа PTTK "Пастирица" (Schronisko PTTK „Pasterka”)
Планинска кућа PTTK "На Шчелињецу" (Schronisko PTTK „Na Szczelińcu”)
Планинска кућа PTTK "Под Муфлоном" (Schronisko PTTK „Pod Muflonem”)
Планинска кућа PTTK "Орлица" (Schronisko PTTK „Orlica”)
Планинска кућа PTTK "Јагодна" (Schronisko PTTK „Jagodna”)
Планинска кућа "На Игличној" (Schronisko „Na Iglicznej”)
Планинска кућа PTTK "На Сњежнику" (Schronisko PTTK „Na Śnieżniku”)
Планинска кућа PTTK "Под Копом Бискупјом" (Schronisko PTTK „Pod Kopą Biskupią”)

Извори

^ ^а ^б „Warunki przyznania odznaki Główne Szlaki Górskie Polski”. Архивирано из оригинала 14. 08. 2013. г. Приступљено 14. 06. 2015.
^ „Regulamin schroniska PTTK”. Архивирано из оригинала 14. 07. 2015. г. Приступљено 14. 06. 2015.

Види још

Главна бескидска стаза Казимјежа Сосновског.

Спољашње везе

Библиографија

З. Гарбачевски: Główny Szlak Sudecki im. Mieczysława Orłowicza, Варшава 1985
Р. Шевчик: "Szlakiem Sudeckim”, Варшава 2010

[automatski_generisano1-1] а ^б „Warunki przyznania odznaki Główne Szlaki Górskie Polski”. Архивирано из оригинала 14. 08. 2013. г. Приступљено 14. 06. 2015.

[2] „Regulamin schroniska PTTK”. Архивирано из оригинала 14. 07. 2015. г. Приступљено 14. 06. 2015.

[1]

[2]