Градска кућа Рена
Градска кућа Рена (фр. Mairie de Rennes, Hôtel de ville de Rennes) јест сједиште градског вијећа у француском граду Рену. Од 1962. године носи статус историјског споменика Француске.[1]
| Градска кућа Рена | |
 | |
Информације
| |
|---|---|
| Статус | завршена |
| Саграђена | 1743. |
Историја
уредиОву барокну зграду је пројектовао Жак Габријел, који је претходно од начелника Рејеа ди Батија (фр. Rallier du Baty)[2] добио задатак да обнови многе зграде у Рену након пожара 1720. године. Габријел је одлучио да раскине с прошлошћу и изгради нов град достојан доба просвјетитељства. Градска кућа је смјештена на новоизграђеном тргу. У јужном крилу налазило се вијеће, а у сјеверном суд, док се у средини налазио звоник са статуом Луја XV, која ће бити уништена током Француске револуције.[3] Статуа је зграду красила због Лујовог доприноса обнови града.[4]
Од 1840. до 1855. године, у сјеверном крилу налазио се Факултет наука Универзитета у Рену, на ком је хемију предавао Фаустино Малагути.[5] Почетком 20. вијека, архитекта Емануел ле Ре је унутрашњост Градске куће прво ревитализовао (1912-1914), а недуго потом (1918-1922) у просторији у сјеверном крилу надгледао је инсталирање свог споменика Пантеон Рена (фр. Panthéon rennais) у част 936 локалних жртава Првог свјетског рата, чија имена су исклесана на мермерним плочама на зидовима просторије[6][7]; касније ће бити додата имена погинулих у Другом свјетском рату. Изнад плоча се налази фриз локалног сликара Камија Годеа дуг 26 метара и висок 1,6 метара на ком су приказани француски и остали савезнички војници укључујући оне 41. пјешадијског пука из Рена.[8] На плафону су уклесана имена великих француских генерала (међу којима она Жофра и Фоша)[2], мада је име Филипа Петена – касније шефа државе колаборационистичке Вишијевске Француске – накнадно прекривено.[8] На дан свечаног открића споменика, у недјељу 2. јула 1922. године, фасада куће премијерно је освијетљена.[9]
Нишу у којој је стајала статуа Луја XV, године 1911. заузела је скулптура Жана Бушеа Уједињење Бретање и Француске (фр. L'Union de la Bretagne et de la France), на којој је приказан међусобни сусрет Ане од Бретање, посљедње суверене владарке Војводства Бретање, и њеног будућег мужа Шарла VIII, при чему она пред њим клечи. Дана 7. августа 1932. године, током свечаности поводом 400. годишњице Уједињења, уништена је бомбом коју су поставили бретонски националисти; од тада је ниша празна.[10]
Референце
уреди- ^ „Hôtel de ville” (на језику: French). Ministry of Culture. Приступљено 13. 2. 2022.
- ^ а б „le panthéon rennais”. emmanuel-le-ray.e-monsite.com (на језику: француски). Приступљено 2024-07-24.
- ^ „Jacques Gabriel, le bâtisseur du centre-ville” [Jacques Gabriel, the builder of the city centre]. Ouest-France (на језику: French). 14. 8. 2014. Приступљено 13. 2. 2022.
- ^ „Connaissez-vous vraiment l'hôtel de ville ?” [Do you really know the city hall?]. Ouest-France (на језику: French). 19. 8. 2015. Приступљено 13. 2. 2022.
- ^ Rolland, Jacques; Domi, Bernard (1. 1. 2017). „Une histoire de la faculté des sciences de Rennes, place Pasteur”. Cahier de Rennes en Sciences (на језику: French) (1): 8—9.
- ^ Guéné, Hélène; Loyer, François (1995). L'église, l'état et les architectes: Rennes, 1870-1940 (на језику: француски). EDITIONS NORMA. ISBN 978-2-909283-16-6. Приступљено 13. 2. 2022.
- ^ „Rennes. Une classe Mémoire et histoire découvre le panthéon” [Rennes. A Memory and History class discover the Pantheon]. Ouest-France (на језику: French). 10. 3. 2016. Приступљено 13. 2. 2022.
- ^ а б „Panthéon rennais — WikiRennes”. www.wiki-rennes.fr. Приступљено 2024-07-24.
- ^ „Centenaire du Panthéon rennais - Archives de Rennes”. www.archives.rennes.fr (на језику: француски). Приступљено 2024-07-24.
- ^ „1932 : les Français découvrent le nationalisme breton” [1932: the French discover Breton nationalism]. Le Télégramme (на језику: French). 8. 3. 2020. Приступљено 13. 2. 2022.
