Грешница без греха

Грешница без греха је југословенски дугометражни неми играни филм из 1930. године. Аутор сценарија и режије је Коста Новаковић, један од пионира седме уметности на нашим просторима.

Грешница без греха
сцена из филма
Изворни насловГрешница без греха
Жанрмелодрама
РежијаКоста Новаковић
СценариоКоста Новаковић
Главне улогеИлија Драгић
Никола Госић
Миливоје Крстић
Перса Павловић
Соња Станисављевић
Продуцентска
кућа
Новаковић филм
Година1927.
ЗемљаКраљевина Југославија
Језиксрпскохрватски
IMDb веза

О филму

уреди

Млада, патријархално васпитана девојка долази из села у град. Упознаје елегантног господина, све делује као бајка, љубав, заборавља дечка. Убрзо сазнаје да је елегантни господин пљачкаш банака и градски хохштаплер. Очајна је, хоће да се убије. Тада се појављује њен бивши дечко и спасава је. Филм је снимљен у продукцији „Новаковић филм" (1926–1941). Сниман је током 1928. и 1929. године, а премијерно је приказан у београдском биоскопу „Касина", 12. априла 1930. године. Филм се допао гледаоцима и добио је доста похвалних критика у филмској штампи.[1]

Улоге

уреди
Глумац Улога
Илија Драгић
Никола Госић
Миливоје Крстић
Перса Павловић
Соња Станисављевић
Виктор Старчић
Жанка Стокић

Занимљивости

уреди
  • За потребе снимња филма, Коста Новаковић продао је своју апотеку и потпуно се посветио снимању Грешнице без греха.
  • У филму се појављује афирмисана београдска позоришна глумица Жанка Стокић, у улози станодавке, као и глумац Виктор Старчић, у улози негативца.
  • У финалној верзији због цензуре недостаје део у коме се појављују проститутке у затвору. У филму се ипак појављују „слободније сцене", а то су, на пример, када глумица облачи свилене чарапе на лепе ноге.
  • Коста Новаковић је аутор првог домаћег краткометражног еротског филм „Девојка која чита", који није сачуван.
  • Рестаурирана копија Грешница без греха приказана је на Данима немог филма у Сачилеу у Италији 2003. године.

Види још

уреди

Извори

уреди
  1. ^ Грешница без греха Архивирано на сајту Wayback Machine (23. јун 2018), Дејан Косановић, Време, 30. октобар 2003.

Спољашње везе

уреди