Домет
У Информатици термин домет може да означава:
- Могуће вредности које могу да буду смештене у променљивој.
- Горњу и доњу границу низа.
- Помоћне итераторе.
Домет променљивих уреди
Домет променљивих су све могуће вредности које променљива може да има. Ако је променљива цео број, њена вредност мора да буде цео број, и домет обухвата све бројеве који су у оквиру њега(подразумевајући најмањи и највећи). На пример, домет означеног 16-битног целог броја променљиве су сви цели бројеви од −32,768 до +32,767.
Домет низа уреди
Када је низ бројевно индексиран, његов домет је доња и горња граница низа. У зависности од окружења, упозорења, фаталних грешки или непревидивог понашања, десиће се да низ приступи елементу изван његовог домета. У неким програмским језицима, као сто је C, низови имају фикси доњи део границе (нула) и садржаће податке на свакој позицији до горње границе (тако ће низ са 5 елеманата имати опсег од 0 до 4). У другим, као сто је PHP, низ може имати рупе у којима није дефинисан ниједан елемент, а самим тим, низ са дометом од 0 до 4 ће имати до 5 елеметаната (а најмање 2).
Домет као помоћни итератор уреди
Други смисао домета у Рачунарству је итератор. Када се дефинише у овом смислу, домет се дефинише као „пар почетак–крајитератора упакованих заједно“.[1] Расправљено је [1] да "Домети су супериорне апстракције" (у поређењу са итераторима) из неколико разлога, укључујући и бољу сигурност.
Посебно, такве домете подржавају Boost C++ Libraries[2] и D стандардна библиотека.[3]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б Alexandrescu, Andrei (6. 5. 2009). „Iterators Must Go” (PDF). BoostCon 2009. Архивирано из оригинала (PDF) 09. 08. 2014. г. Приступљено 29. 7. 2014.
- ^ Boost.Range documentation
- ^ D Phobos Runtime Library std.range module