Друштво ученица Велике женске школе

Друштво ученица Велике женске школе основано је 1884. године посредством наставница и тадашње управнице Више женске школе Катарине Миловук.[1] Како су многе ученице ове школе биле материјално угрожене, ученице и наставнице су се на различите начине старале да зараде или, као прилог, добију новац за опремање ученица и куповање основних животних потрепштина, али и да би ученице имале помоћ у болести или сличним тежим приликама. Да би се оваква пракса институционализовала успостављено је једно овако друштво. Правила овог друштва одобрило је Министарство 22. децембра 1884. године, а неке допуне уведене су 1896. године.[1]

Ученице Више женске школе
Наставници Више женске школе

Правила Друштва[1]

уреди
  • Помагање сиромашним ученицама Више женске школе месечном новчаном помоћи, или у оделу и обући, а такође у новчаној помоћи за време боловања.
  •  
    Виша женска школа у Београду
    Друштвени приходи били су: члански улози, добровољни прилози у новцу, оделу и школским потребама, добит од лутрија, концерата, посмртна завештања и интерес од друштвених капитала.
  • Основни је капитал био 1500 динара, који ће се дати Управи фондова под интерес и на увећање нових сума. Само у случају великих потреба може се трошити и интерес од основних капитала.
  • Управа Друштва могла је на поменуте циљеве месечно да потроши највише један месечни приход.
  •  
    Катарина Миловук
    Чланови друштва могли су бити почасни (добротвори), редовни и ванредни (помагачи).
  • Управу друштва чини управитељка као председница, затим пословођа, благајник и управни чланови (из сваког разреда по једна ученица). Управне чланове бира главни годишњи скуп већином гласова, а њега су чинили само редовни чланови.
  • У случају да Друштво не може да опстане, сва имовина се дели на сиромашне и добре ученице равноправно. Основни капитал се не сме крњити, све док не наступи таква околност.
 
Ученице Више женске школе

Наставнице су са много добре воље помагале Друштву, на концертима су певале и свирале, декламовале, по чаршији и од угледних људи куповале прилоге, а исто тако утицале и на ученице да се и оне потруде да сакупе новац. Од прикупљеног новца набавиле би штофове, мараме, ципеле и друге потребе и тако оденуле и обуле преко сто ученица. Овим поклонима ученице би биле дароване обично о неком великом празнику, на пример Врбици или Материцама.[1]

Друштвеном фонду помагали су и Кнегиња Јелена Петровна, Краљ Милан и Краљ Александар Обрeновић, Краљица Наталија и Анка Ст. Катић, као и многи други.[1]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б в г д Цветковић, Косара (1913). Виша женска школа у Београду, Педесето-годишњица 1863-1913. Београд. стр. 96—100. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди