Društvo učenica Velike ženske škole osnovano je 1884. godine posredstvom nastavnica i tadašnje upravnice Više ženske školeKatarine Milovuk.[1] Kako su mnoge učenice ove škole bile materijalno ugrožene, učenice i nastavnice su se na različite načine starale da zarade ili, kao prilog, dobiju novac za opremanje učenica i kupovanje osnovnih životnih potrepština, ali i da bi učenice imale pomoć u bolesti ili sličnim težim prilikama. Da bi se ovakva praksa institucionalizovala uspostavljeno je jedno ovako društvo. Pravila ovog društva odobrilo je Ministarstvo 22. decembra 1884. godine, a neke dopune uvedene su 1896. godine.[1]
Učenice Više ženske školeNastavnici Više ženske škole
Pomaganje siromašnim učenicama Više ženske škole mesečnom novčanom pomoći, ili u odelu i obući, a takođe u novčanoj pomoći za vreme bolovanja.
Viša ženska škola u BeograduDruštveni prihodi bili su: članski ulozi, dobrovoljni prilozi u novcu, odelu i školskim potrebama, dobit od lutrija, koncerata, posmrtna zaveštanja i interes od društvenih kapitala.
Osnovni je kapital bio 1500 dinara, koji će se dati Upravi fondova pod interes i na uvećanje novih suma. Samo u slučaju velikih potreba može se trošiti i interes od osnovnih kapitala.
Uprava Društva mogla je na pomenute ciljeve mesečno da potroši najviše jedan mesečni prihod.
Katarina MilovukČlanovi društva mogli su biti počasni (dobrotvori), redovni i vanredni (pomagači).
Upravu društva čini upraviteljka kao predsednica, zatim poslovođa, blagajnik i upravni članovi (iz svakog razreda po jedna učenica). Upravne članove bira glavni godišnji skup većinom glasova, a njega su činili samo redovni članovi.
U slučaju da Društvo ne može da opstane, sva imovina se deli na siromašne i dobre učenice ravnopravno. Osnovni kapital se ne sme krnjiti, sve dok ne nastupi takva okolnost.
Učenice Više ženske škole
Nastavnice su sa mnogo dobre volje pomagale Društvu, na koncertima su pevale i svirale, deklamovale, po čaršiji i od uglednih ljudi kupovale priloge, a isto tako uticale i na učenice da se i one potrude da sakupe novac. Od prikupljenog novca nabavile bi štofove, marame, cipele i druge potrebe i tako odenule i obule preko sto učenica. Ovim poklonima učenice bi bile darovane obično o nekom velikom prazniku, na primer Vrbici ili Matericama.[1]
