Дхјана (санскрит: ध्यान dhyāna) или џхана (пали: झान jhāna) означава мотрење, загледање, контемплацију[1], односно медитативну задубљеност која се постиже интензивном концентрацијом на одредени духовни или телесни предмет.[2]
Битан је појам у хиндуизму, џаинизму и будизму. Ошо је описује као "дубљу пажњу усмерену на себе, која укључује опажај тела, ума, чула и околине, без поистовећења са тим."[web 1]
Еквивалент у кинеском језику је ч'ан а у јапанском зен.
Санскритска реч dhyāna је настала од индо-европског корена „dheia“, што значи гледати, видети. Оригинално значење речи било је размотрити, сагледати, иако је већ у Будино време добила значење медитативног задубљења.[3]
Од времена упанишада, индијски религијски правци наглашавају дјану и однос учитељ-ученик.[4]
У систему јоге, дјана као претпоследњи члан духовне дисциплине претходи стању пуне сабраности (самади). Каснији будистички модели пружају оштрије спецификације и скоро дословно одговарају формулацијама у Патанђалијевевим јогасутрама.[5] У сваком случају Патанђалијево дело датира из постбудистичког периода.[5]
Систем медитативног задубљења носи у неколико џаинских текстова назив џхана. У оба случаја има четири разине или подручја, с аналогним обележјима као у будизму.[5]
Буда је реч џхана користио да означи ступњеве које прелази ум на путу од уобичајене пренатрпаности до потпуне јасноће. Џхана, загледање, је једно од средстава постизања нирване путем кроћења свести и постизања потпуног мира.[1] Први корак у загледању је истрајна и редовна вежба до нивоа када су пет препрека напретку ума неутралисане.[3] Буда је уочио четири ступња загледања.[3]
