Екопацифизам је назив филозофског и политичког покрета који истовремено ослања на екологију и пацифизам. Ова филозофија људског духа може се пратити у свим културама и религијским традицијама од најраније антике, иако се блиско везује за оријенталне традиције као што су ђаинизам и будизам. Након просветитељства, развија се филозофски покрет који поново повезује емпиријско знање о природи које показују природне науке и тежњу за складним животом. Према мишљењу екопацифиста, сваки друштвено-политички покрет који истовремено прихвата принципе заштите животне средине и пацифизам заслужује квалификацију еко-пацифистичког покрета.[1]

Историјат

уреди

Порекло екопацифизма у Европи се може видети у осамдесетим годинама 20. века. Након што је 1970-их дошло до еколошке кризе, Хладни рат је и питање екопацифизма подигао на виши ниво, посебно у Западној Немачкој. Западна Немачка је, с једне стране, била у епицентру сукоба између блокова, а с друге стране имала је мноштво грађанских иницијатива које су подржавале коришћење нуклеарне енергије.[2] Из те друштвене ситуације се створила нова политичка формација: Die Grúnen, која је све до своје подршке нападу НАТО-а на Југославију 1999. године пропагирала одбрану околине, одбрану мира и ненасиље.

Противници екопацифизма

уреди

У основи постоје две групе противника екопацифизма. С једне стране, традиционалне идеологије чија је економска основа продуктивизам: попут социјализмамарксистичког и социјалдемократског), неолиберализма, као и национализма.

Референце

уреди
  1. ^ „Bloomsbury Collections - Transformative Pacifism - Critical Theory and Practice”. www.bloomsburycollections.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-06-05. 
  2. ^ Gordillo, José Luis. El diccionario de la guerra, la paz y el desarme. Icaria. стр. 139.